Sančo III od Pamplone

Don Sančo, kralj Pamplone, prikazan sa mačem

Don Sančo III (baskijski Antso, španski Sancho; o. 990. – 18. oktobra 1035) bio je srednjovjekovni kralj Pamplone i grof Aragonije. Poznat je i kao Don Sančo Garcés ili kao Sančo Veliki.[1] Čini se da je počeo vladati oko 1004. Njegov naslov je bio: "Milošću Božijom, kralj Španije".

De jure uxoris (po pravu svoje supruge) Sančo je vladao i Kastiljom, Álavom i Monzónom.

Nakon smrti je pokopan u samostanu San Salvador de Oña.

Porodica

Sančovi roditelji su bili kralj Pamplone García Sánchez II (sin Sanča II i Urake) i njegova žena Jimena Fernández. Čini se da je García umro oko 1000.

Sančo je postao kralj još kao dječak te su ga savjetovali biskupi, njegova majka i njegova baka Uraka.

Oko 1010. Sančo je oženio Mayor Kastiljsku. Njihovo najstarije dijete je bio sin, kralj García Sánchez III od Pamplone.[2] Njihovo drugo dijete bio je Ferdinand I od Leona;[3] treće dijete je bila kćerka Jimena Sánchez, a četvrto Gonzalo Sánchez[4].

Sančo i njegova konkubina Sanča de Aibar bili su roditelji kralja Ramira I Aragonskog.

Reference

  1. ^ Martínez Díez, Gonzalo (2007). Sancho III el Mayor Rey de Pamplona, Rex Ibericus. Madrid.
  2. ^ Salazar y Acha, Jaime de (1992). Reflexiones sobre la posible historicidad de un episodio de la Crónica Najarense. Príncipe de Viana.
  3. ^ Reilly, Bernard F. The Kingdom of León-Castilla under King Alfonso VI, 1065–1109. Princeton: Princeton University Press, 1988.
  4. ^ Ubieto Arteta, Antonio. Gonzalo, rey de Sobrarbe y Ribagorza. Pirineos, 8 (1952): 299–325.