Византиядин императоррин сиягь

Византиядин императорар — Византиядин империядин императорар. 1204-лагьай йисдихъ Византий империядал авай цӀикьвед династия: Константиндин, Валентиниан-Феодосийдин, Леодин, Юстиниандин, Ираклийдин, Исаврий династия, Никифордин, Аморий династия, Македонрин династия, Дукадин, Комнинрин ва Ангелусрин династия.

Сиягь

Константиндин династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Константин I ЧӀехи
латFlavius Valerius Aurelius Constantinus
Флавий Валерий Аврелий Константин
25 июльдиз 306 — 29 октябрьдиз 312 (WC) 29 октябрьдиз 312 — 19 сентябрьдиз 324 (WA) 19 сентябрьдиз 324 — 22 майдиз 337 (кьилди император) Максимиан (WA), Галерий (EA), Флавий Север (WA), Максимин Даза (EC) и (EA), Лициний (WC), (WA) и (EA), Валент I (WA), Мартиниан (WA), Крисп, Константин II, Констанций II, Констант, Далмаций ГъвечӀи, Ганнибалиан ГъвечӀи 27 февральдиз 272, Ниш — 22 майдиз 337, Никомедия [1]
Константин II
латFlavius Claudius Constantinus
Флавий Клавдий Константин
1 мартдиз 317 — 22 майдиз 337 (WC) 22 майдиз 337—340 (Галлия, Испания ва Британия) стхаяр галаз идара авуна Констанций II ва Констант галаз, Констант галаз дяведал кьена Константин I ЧӀехи (WA), Лициний (EA), Крисп, Констанций II, Констант, Далмаций ГъвечӀи, Ганнибалиан ГъвечӀи февральдиз 317, Арль — 340, Аквилея [2]
Констанций II
латFlavius Julius Constantius
Флавий Юлий Констанций
23 ноябрьдиз 324 — 22 майдиз 337 (цезарь)
22 майдиз 337—340 (азиядин провинцияр) стхаяр галаз идара авуна Константин II ва Констант галаз 340—350 (рагъэкъечӀдай пад) Констант галаз идара авуна 350 — 3 ноябрьдиз 361 кьилди
Константин I ЧӀехи (WA), Константин II, Констант, Далмаций ГъвечӀи, Ганнибалиан ГъвечӀи, Констанций Галл, Ветранион, Флавий Юлиан 7 августдиз 317, Сирмий — 3 ноябрьдиз 361, Мопсустия, Киликия [3]
Далмаций ГъвечӀи
латFlavius Dalmatius
Флавий Далмаций
19 сентябрьдиз 335—337 (цезарь) Константин I ЧӀехи (WA), Константин II, Констанций II, Констант, Ганнибалиан ГъвечӀи кьена (?) 337 [4]
Ганнибалиан ГъвечӀи
латFlavius Hannibalianus
Флавий Ганнибалиан
335 — сентябрьдиз 337 («пачагьрин пачагь ва Понтадин халкъдин») Константин I ЧӀехи (WA), Константин II, Констанций II, Констант, Далмаций ГъвечӀи кьена (?) 337 [5]
Ветранион
латVetranio
1 мартдиз — 25 декабрьдиз 350 Констанций II Мёзия — 356, Сирмий [6]
Констанций Галл
латFlavius Claudius Constantius Gallus
Флавий Клавдий Констанций Галл
15 мартдиз 351—354 (цезарь) Констанций II кьиникьалди жаза гана Констанций II 335, Масса — 354, Пула [7]
Флавий Юлиан латFlavius Claudius Julianus Augustus
император хьиз — Флавий Клавдий Юлиан Август
6 ноябрьдиз 355 — февральдиз 360 (цезарь) февральдиз 360 — 3 ноябрьдиз 361 (августдиз) 3 ноябрьдиз 361 — 26 июньдиз 363 (кьилди) Констанций II 331 я тахьайтӀа 332, Константинополь — 26 июньдиз 363, Месопотамия [8]
Иовиан
латFlavius Claudius Iovianus
Флавий Клавдий Иовиан
27 июньдиз 363 — 17 февральдиз 364 330 я тахьайтӀа 331, Сингидунум — 17 февральдиз 364, Дадастана, Вифиния [9]

Валентиниан-Феодосийдин династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Валентиниан I латFlavius Valentinianus латFlavius Valentinianus Augustus Флавий Валентиниан император хьиз — Флавий Валентиниан Август 26 февральдиз28 мартдиз 364 (кьилди), 28 мартдиз 364 — 17 ноябрьдиз 375 (рагъакӀидай патал), Валент II галаз идара авуна Валент II, Грациан 321, Кибала — 17 ноябрьдиз 375, Брегецион, Дунайдал [10]
Валент II латFlavius Julius Valens латFlavius Julius Valens Augustus
Флавий Юлий Валент император хьиз — Флавий Юлий Валент Август
28 мартдиз 364 — 17 ноябрьдиз 375, (рагъэкъечӀдай патал), Валентиниан I галаз идара авуна, 17 ноябрьдиз 375 — 9 августдиз 378 (рагъэкъечӀдай патал), Грациан ва Валентиниан II галаз идара авуна, кьена готрихъ галаз дяведал Валентиниан I, Грациан, Валентиниан II 328, Кибала — 9 августдиз 378, Адрианопольдин дяве [11]
Прокопий латProcopius 26 сентябрьдиз 365 — 27 майдиз 366 (ГъвечӀи Азиядал), Валент II кьиникьалди жаза гана Константиндин династиядин член 325, Киликия — 27 майдиз 366, Фракия [12]
Грациан латFlavius Gratianus латFlavius Gratianus Augustus
Флавий Грациан император хьиз — Флавий Грациан Август
4 августдиз 367 — 17 ноябрьдиз 375, рагъакӀидай патал бубадихъ галаз идара авуна, 17 ноябрьдиз 375 — 25 августдиз 383 (рагъакӀидай патал), Валентиниан II галаз идара авуна Валентиниан I, Валент II, Валентиниан II, Феодосий I ЧӀехи, душман — Магн Максим 18 апрельдиз 359 йис, Сирмий — 25 августдиз 383, Лугдунум [13]
Валентиниан II латFlavius Valentinianus латFlavius Valentinianus Augustus
Флавий Валентиниан император хьиз — Флавий Валентиниан Август
375 — 25 августдиз 383, рагъакӀидай патал стхадихъ галаз идара авуна, 25 августдиз 383 — 15 майдиз 392, рагъакӀидай патал Магн Максим галаз идара авуна Валент II, Грациан, Феодосий I ЧӀехи,, Магн Максим 371 — 15 майдиз 392 йис, Вьенн [14]
Магн Максим латMagnus Clemens Maximus
Магн Клемент Максим
383 — 25 августдиз 383, Грациандин душман, 25 августдиз 383—387, рагъакӀидай патал Валентиниан II галаз идара авуна, 387 — 28 августдиз 388, душманар Валентиниан II ва Феодосий I ЧӀехи, Феодосий I ЧӀехиди кьиникьалди жаза гана душман — Грациан, Валентиниан II, душман — Феодосий I ЧӀехи 335, Испания — 28 августдиз 388, Аквилея [15]
Флавий Виктор латFlavius Victor
Флавий Виктор
384 — август 388, буба галаз идара авуна — Магна Максима, Феодосий I ЧӀехиди кьиникьалди жаза гана Магн Максим, Валентиниан II, душман — Феодосий I ЧӀехи кьена августдиз 388, Августа Треверов--> [16]
Евгений латFlavius Eugenius
Флавий Евгений
22 августдиз 392 — 6 сентябрьдиз 394, Феодосий I ЧӀехиди кьиникьалди жаза гана душман — Феодосий I ЧӀехи кьена 6 сентябрьдиз 394, Фригид вацӀал [17]
Феодосий I ЧӀехи латFlavius Theodosius латFlavius Theodosius Augustus
Флавий Феодосий император хьиз — Флавий Феодосий Август
19 январьдиз 379 — 15 майдиз 392 (рагъэкъечӀдай патал), 15 майдиз 392 — 17 январьдиз 395 (кьилди) Грациан, Валентиниан II, Гонорий, Аркадий, душманар — Магн Максим, Флавий Виктор, Евгений 11 январьдиз 347, Кавка, Испания — 17 январьдиз 395, Медиолан [18]
Аркадий латFlavius Arcadius латFlavius Arcadius Augustus грек.: Ἀρκάδιος
Флавий Аркадий император хьиз — Флавий Аркадий Август
январьдиз 383 — 17 январьдиз 395, бубадихъ (Феодосий I ЧӀехи) галаз идара авуна, 17 январьдиз 395 — 1 майдиз 408 (рагъэкъечӀдай патал) Феодосий I ЧӀехи, Гонорий, Феодосий II 377, Испания — 1 майдиз 408, Константинополь [19]
[20]
[21]
[22]
[23]
[24]
Феодосий II латFlavius Theodosius Junior грек.: Θεοδόσιος Β'
Флавий Феодосий Юниор
402 — 1 майдиз 408, бубадихъ (Аркадий (император)) галаз идара авуна, 1 майдиз 408 — 28 июля 450, 414 — 421 вах (Пульхерия) регент я Аркадий 10 апрельдиз 401 — 28 июля 450 [25]
[26]
[27]
[28]
[29]
Маркиан латFlavius Marcianus
Флавий Маркиан
450 — 27 январьдиз 457 392 я тахьайтӀа 396, Фракия — 27 январьдиз 457, Константинополь [30]
[31]

Леорин династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Лео I Макелла латFlavius Valerius Leo грек.: Λέων A′ Флавий Валерий Лео 7 февральдиз 457—473 кьилди 473 — 18 январьдиз 474 хтул (Лео II (византиядин император)) галаз идара авуна 401, Дакия — 18 январьдиз 474 [32]
[33]
[34]
Лео II латFlavius Leo Junior грек.: Λέων Β′ Флавий Лео Юниор 473 — 18 январьдиз 474 Лео I Макелла галаз идара авуна 18 январьдиз9 февральдиз 474 кьилди 9 февральдиз17 ноябрьдиз 474 Флавий Зенон галаз идара авуна Лео I Макелла, Зенон 467 — 17 ноябрьдиз 474 [35]
[36]
Зенон грек.: Ταρασικοδίσσα латFlavius Zeno грек.: Ζήνων Тарасикодисса, Ариаднадихъ галаз никях авун гуьгъуьнлай — Флавий Зенон 9 февральдиз17 ноябрьдиз 474 Лео II (византиядин император) галаз идара авуна 9 февральдиз 474 — 9 январьдиз 475 кьилди, Василискди алудна гадарна август 476 — 9 апрельдиз 491 (тахт къахчуна) Лео II 425 — 9 апрельдиз 491 [37]
Василиск латFlavius Basiliscus грек.: Βασιλίσκος Флавий Василиск 9 январьдиз 475 — август 476 Зенонди алудна гадарна, гишила кьена дустагъхандал кьена кьуьтуьз 476/477, Каппадокия [38]
Анастасий I латFlavius Anastasius грек.: Ἀναστάσιος A΄ Флавий Анастасий 11 апрельдиз 491 — 9 июльдиз 518 430, Дуррес — 9 июньдиз 518, Константинополь [39]

Юстиниандин династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Юстин I латFlavius Iustinus грек.: Ἰουστίνος Флавий Юстин 518 — 1 апрельдиз 527 (кьилди) 1 апрельдиз 527 — 1 августдиз 527 Юстиниан I галаз идара авуна Юстиниан I ?, Ниш арадал — 1 августдиз 527, Константинополь [40]
Юстиниан I латFlavius Petrus Sabbatius Justinianus грек.: Ιουστινιανός Α' (ο Μέγας) Флавий Пётр Савватий Юстиниан 1 апрельдиз 527 — 1 августдиз 527 Юстин I галаз идара авуна 1 августдиз 527 — 14 ноябрьдиз 565 кьилди Юстин I 11 майдиз 483, Тавресий, Дардания — 14 ноябрьдиз 565, Константинополь [41]
Юстин II латFlavius Iustinus Iunior латFlavius Iustinus Iunior Augustus грек.: Ιουστίνος Β Флавий Юстин Юниор Август император хьиз — Флавий Юстин Юниор Август 15 ноябрьдиз 565—574 кьилди 574 — 26 сентябрьдиз 578 Тиберий II галаз идара авуна Тиберий II Константин 520 — 4 октябрьдиз 578 [42]
Тиберий II Константин латFlavius Tiberius Constantinus латFlavius Tiberius Constantinus Augustus грек.: Τιβέριος Β′ Κωνσταντίνος Флавий Тиберий Константин император хьиз — Флавий Тиберий Константин Август 574 — 4 октябрьдиз 578 Юстин II галаз идара авуна 4 октябрьдиз 578 — 14 августдиз 582 кьилди Юстин II 520, Фракия — 14 августдиз 582 [43]
Маврикий латFlavius Mauricius Tiberius латFlavius Mauricius Tiberius Augustus грек.: Μαυρίκιος Флавий Маврикий Тиберий император хьиз — Флавий Маврикий Тиберий Август 14 августдиз 582 — 23 ноябрьдиз 602 Фокади кьиникьалди жаза гана 539, Аравис, Каппадокия — 27 ноябрьдиз 602, Халкидон [44]
Фока латFlavius Phocas латFlavius Phocas Augustus грек.: Φωκᾶς Флавий Фока император хьиз — Флавий Фока Август 23 ноябрьдиз 602 — 5 октябрьдиз 610 Ираклий I алудна гадарна кьена 5 октябрьдиз 610, Константинополь [45]

Ираклийдин династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Ираклий I латFlavius Heraclius латFlavius Heraclius Augustus грек.: Ηράκλειος ; арм. Հէրագլիըս Флавий Ираклий император хьиз — Флавий Ираклий Август 5 октябрьдиз 610 — 11 февральдиз 641 574, Каппадокия — 11 февральдиз 641 [46]
Константин III латHeraclius Novus Constantinus грек.: Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος Ираклий Нов Константин 11 февральдиз — 24 майдиз 641 Ираклий II галаз идара авуна Ираклий II 3 майдиз 612 — 24 майдиз 641, Константинополь [47]
Ираклий II латConstantinus Heraclionus грек.: Ηράκλειος Β′ Константин Ираклион 11 февральдиз — 24 майдиз 641 Константин III галаз идара авуна 24 майдиз — сентябрь 641 кьилди; сенатди алудна гадарна Константин III 626, Лазика — 641 [48]
Констант II грек.: Κώνστας Β' Ηράκλειος Констант Ираклий сентябрь 641 — 15 сентябрьдиз 668 чӀуру къаст ийизвайбур эхъуьн вахтунди яна кьена 7 ноябрьдиз 630 — 15 сентябрьдиз 668, Сиракузар [49]
Константин IV грек.: Κωνσταντίνος Δ' (ο Πωγώνατος) латConstantinus IV Константин (Погонат: Ччуру квай) 15 сентябрьдиз 668 — 10 июльдиз 685 дизентериядилай кьена 652 — 10 июльдиз 685, Константинополь [50]
Юстиниан II грек.: Ιουστινιανός Β' (ο Ρινότμητος) Юстиниан (Ринотмет: Безносый) 10 июльдиз 685—695 669 — 11 декабря 711, Константинополь [51]
Леонтий грек.: Λεόντιος Леонтий 695 — 698 кьена 15 февральдиз 706, Константинополь [52]
Тиверий III грек.: Αψίμαρος грек.: Τιβέριος Γ' латTiberius III Апсимар, император хьиз — Тиверий 698 — 705 Памфилия — 15 февральдиз 706, Константинополь [53]
Филиппик Вардан грек.: Φιλιππικὸς Βαρδάνης латPhilippicus Bardanes Филиппик Вардан 11 декабря 711 — 3 июньдиз 713 Анастасий II алудна гадарна кьена 713 йисуз [54]
Анастасий II грек.: Ἀρτέμιος латArtemius грек.: Ἀναστάσιος Β΄ латAnastasius II Артемий, император хьиз — Анастасий 3 июньдиз 713 — май 715 Феодосий III алудна гадарна кьена 718 [55]
Феодосий III грек.: Θεοδόσιος Γ΄ латTheodosius III Феодосий май 715 — 25 мартдиз 717 Лео III Исавр алудна гадарна 754 йис гуьгъуьнлай кьена, Эфес [56]

Исаврий династия

ТӀвар Шикил Идара Нихъ галаз идара авуна Яшамишзвай вахт Къейд
Лео III Исавр грек.: Λέων Γ΄ (ο Ίσαυρος) латLeo III Лео 25 мартдиз 717 — 18 июньдиз 741 685, Германикия, ГъвечӀи Азия — 18 июньдиз 741 [57]
Константин V грек.: Κωνσταντίνος Ε΄ (ο Κοπρώνυμος) Константин (Копроним) 18 июньдиз 741 — 14 сентябрьдиз 775 душман — Артавазд июль 718 — 14 сентябрьдиз 775 [58]
Артавазд грек.: Ἀρταύασδος арм. Արտավազդ Артавазд июнь 741 — 2 ноябрьдиз 743 (ГъвечӀи Азиядилай гъейри) душман — Константин V 743 йисуз кьена [59]
Лео IV Хазар грек.: Λέων Δ' (o Χαζάρος) Лео 25 мартдиз 775—776 (кьилди) 776 — 8 сентябрьдиз 780 |Константин VI галаз идара авуна Константин VI 25 январьдиз 750 — 8 сентябрьдиз 780 [60]
Константин VI грек.: Κωνσταντίνος Ϛ΄ Константин 776 — 8 сентябрьдиз 780 Лео IV Хазар галаз идара авуна 8 сентябрьдиз 780 — декабрь 790 Лео IV Хазар 14 январьдиз 771—797 [61]
Ирина грек.: Ειρήνη Ирина 8 сентябрьдиз 780 — декабрь 790 Константин VI регент 15 августдиз 797 — 31 октябрьдиз 802 кьилди 752 — 9 августдиз 803, остров Лесбос [62]

Эдебият

  • Советская Историческая Энциклопедия / Главный редактор Е. М. Жуков. — М.: Советская Энциклопедия, 1963. — Т. 3 Вашингтон — Вячко. — С. 488. — 65000 экз.
  • Успенский Ф. И. История Византийской империи (в 5 томах). — М.: АСТ, 2005
  • Дашков С. Б. «Императоры Византии». — Москва: Издательский дом «Красная площадь», 1997. — ISBN 5-87305-002-3
  • Рыжов К. В. «Все монархи мира. Древняя Греция. Древний Рим. Византия». — Москва: Вече, 1999. — 656 с. — ISBN 5-7838-0342-1
  • Timothy E. Gregory: A History of Byzantium (Blackwell History of the Ancient World). Blackwell, Oxford u. a. 2005.
  • Ralph-Johannes Lilie: Byzanz. Das zweite Rom. Siedler, Berlin 2003.
  • Oxford Dictionary of Byzantium (под ред. А. П. Каждана). — Oxford University Press, 1991. — ISBN Oxford University Press

Баянар

  1. Константин I ЧӀехи
  2. Константин II
  3. Констанций II
  4. 1 Далмаций ГъвечӀи
  5. 1 Ганнибалиан ГъвечӀи
  6. Ветранион
  7. Констанций Галл
  8. [1]
  9. Иовиан
  10. Валентиниан I
  11. Валент II
  12. Прокопий
  13. Грациан
  14. Валентиниан II
  15. Магн Максим
  16. Флавий Виктор
  17. Евгений
  18. Феодосий I ЧӀехи
  19. Аркадий
  20. Cameron A., Long J. Cameron, Alan. Barbarians and politics at the Court of Arcadius. Berkeley, 1993
  21. Demougeot E. De l’unité à la division de l’empire romain, 395—410: Essai sur la government impérial. Paris, 1951
  22. Güldenpennig A. Geschichte des Oströmischen Reiches unter den Kaisern Arcadius und Theodosius II, Halle, 1885
  23. Liebeschuetz J.H.W.G. Barbarians and Bishops: Army, Church and State in the Age of Arcadius and Chrysostom. Oxford, 1990
  24. Seeck O. Arkadios // RE, Bd. I, sp. 1137—1153.
  25. Феодосий II
  26. S. Crogiez-Pétrequin, P. Jaillette, J.-M. Poinsotte (eds.), Codex Theodosianus V. Texte latin d’après l'édition de Mommsen. Traduction, introduction et notes, Brepols Publishers, 2009, ISBN 978-2-503-51722-3
  27. Fergus Miller: A Greek Roman Empire: Power and Belief Under Theodosius II. University of California Press, Berkeley 2006.
  28. Vasiliki Limberis, Divine Heiress: The Virgin Mary and the Creation of Christian Constantinople (London: Routledge, 1994) has a significant section about Theodosius II and his sister Pulcheria.
  29. Hugh Elton, «Imperial politics at the court of Theodosius II,» in Andrew Cain (ed), The Power of Religion in Late Antiquity: The Power of Religion in Late Antiquity (Aldershot, Ashgate, 2009), 133—142.
  30. Маркиан, Флавий
  31. С. Б. Дашков. Императоры Византии — Маркиан (Марциан)
  32. Лео I
  33. Thomas F. Madden (Presenter). Empire of Gold: A History of the Byzantine Empire; Lecture 2: Justinian and the Reconquest of the West, 457–565 [Audio book]. Prince Frederick: Recorded Books. ISBN 978-1-4281-3267-2.
  34. Stephen Williams, Gerard Friell, The Rome that Did Not Fall The Survival of the East in the Fifth Century, Routledge Press, 1999, ISBN 0-415-15403-0
  35. Лео II
  36. Феофан, «Хронография» В кн. Летопись византийца Феофана от Диоклетиана до царей Михаила и сына его Феофилакта, М. 1884
  37. Зенон
  38. Василиск
  39. Анастасий I
  40. Юстин I
  41. Юстиниан I
  42. Юстин II
  43. Тиберий II
  44. Маврикий
  45. Фока
  46. Ираклий I
  47. Константин III Ираклий
  48. Ираклий II
  49. Констант II
  50. Константин IV
  51. Юстиниан II
  52. Юстиниан II
  53. Тиверий III
  54. Филиппик
  55. Анастасий II
  56. Феодосий III
  57. Лео III
  58. Константин V
  59. Артавазд
  60. Лео IV Хазар
  61. Константин VI Буьркьуь
  62. Ирина