Đurđin
Ђурђин | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобачки |
Општина | Суботица |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1441 |
Густина становништва | 25 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°57′07″N 19°29′14″E / 45.952°N 19.487333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 133 m |
Површина | 69,2 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 24213 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | SU |
Координате: 45° 57′ 07" СГШ, 19° 29′ 14" ИГД
Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1441 становника. Село има амбуланту и осмогодишњу школу.
Име
Према првој верзији, насеље је добило име према једном претку најбројније породице Дулићевих који се звао Ђура и који је био необично високог раста. Друга верзија, која је веродостојнија је да је назив Ђурђин дат према називу цвећа „ђурђин“, које се гајило у сваком дворишту и сваком салашу, а и сада се доста гаји, и то је у ствари једна врста георгине (далије).
Историја
Ово насеље је постојало током угарског периода и у време Турака. Помен о њему је из 1492. године. Некад је због мноштва ритова и пошумљености био омиљено ловиште суботичких велепоседника. Краљичина земља и данас је назив једног дела земље у ђурђинској жупи, који потврђује први писани податак о имену целог локалитета, а који је под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети средином 15. века (1462) Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се редовници повукли на угарску територију у Острогон (Есзтергом).
У турском периоду становништво су били Срби, који су се 1598. године иселили и село је опустело. После тога оно се помиње као пустара. Прва већа и организованија колонизација буњевачког живља бележи се у 17. веку, тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је на квалитетној црници развио своју основну животну делатност, пољопривреду. Године 1904. на Ђурђинским салашима живело је 1.898 становника (Букуров, 1983).
Ђурђин је доскора типично салашарско насеље настало на истоименој пустари, која је припадала Суботици. До краја 19. века ту су биле групе салаша, називане по фамилијама којима су припадали, а протезале су се са обе стране долине Долац, којом отиче једна од десник притока Криваје. Ти положаји су типични за првобитне фарме салаша сточара. Касније, током прве половине 20. века, досељавањем новог становништва или деобом домаћинстава, салаши се шире и по другим деловима пустаре. Средином пустаре је 1908. године трасирана пруга Суботица—Црвенка, а на њој је, у близини долине Долац, изграђена железничка станица Ђурђин. У то време се одвијао и процес приближавања салаша пољским путевима и раније групе салаша се све више трансформишу у салашарске шорове. Ови шорови су карактеристични по томе, што су салаши нанизани само са једне стране пута, оне окренуте ка Долцу. Најтипичнији пример је шор дуг око 5 км на јужној страни долине. Други вид трансформације је окупљање салаша у групе, као на пример у засеоку Мала Пешта на путу ка Старом Жеднику. Тако је настало и језгро села окупљањем салаша у близини железничке станице.
Данас Ђурђин има пет кратких паралелних и три попречне улице. Центар села није компактан и формиран је у западном делу насеља. У њему су православна црква, управа пољопривредног комбината и већина јавних служби, док је школа на југоисточној периферији. Село је једним споредним путем повезано са магистралним путевима Суботица—Сомбор (код Мишићева) и Суботица—Нови Сад (код Старог Жедника). Пруга је демонтирана. Гравитациони центар је удаљен 25 км.
Демографија
У насељу Ђурђин живи 1380 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 624 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 677 | 38,77% | ||
Срби | 484 | 27,72% | ||
Буњевци | 251 | 14,37% | ||
Мађари | 124 | 7,10% | ||
Југословени | 67 | 3,83% | ||
Црногорци | 7 | 0,40% | ||
Словенци | 7 | 0,40% | ||
Украјинци | 4 | 0,22% | ||
Македонци | 4 | 0,22% | ||
Бугари | 3 | 0,17% | ||
Русини | 2 | 0,11% | ||
Румуни | 2 | 0,11% | ||
Бошњаци | 2 | 0,11% | ||
Муслимани | 1 | 0,05% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 10 | 19 | ||
75-79 | 21 | 32 | ||
70-74 | 33 | 46 | ||
65-69 | 53 | 76 | ||
60-64 | 73 | 67 | ||
55-59 | 46 | 54 | ||
50-54 | 55 | 54 | ||
45-49 | 81 | 45 | ||
40-44 | 75 | 58 | ||
35-39 | 66 | 73 | ||
30-34 | 69 | 51 | ||
25-29 | 40 | 50 | ||
20-24 | 55 | 39 | ||
15-19 | 66 | 44 | ||
10-14 | 52 | 58 | ||
5-9 | 47 | 49 | ||
0-4 | 39 | 49 | ||
просек | 39.6 | 41.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 743 | 254 | 405 | 39 | 44 | 1 |
Женски | 709 | 135 | 403 | 146 | 25 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 447 | 292 | 1 | - | 53 | 2 | 16 | 26 | 7 | 26 |
Женски | 270 | 150 | - | - | 48 | - | 1 | 20 | 7 | 2 |
Оба | 717 | 442 | 1 | - | 101 | 2 | 17 | 46 | 14 | 28 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 2 | 8 | 4 | 4 | 5 | - | - | - | |
Женски | 3 | 1 | 4 | 7 | 25 | 2 | - | - | - | |
Оба | 4 | 3 | 12 | 11 | 29 | 7 | - | - | - |
Литература
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 280—281
Референце
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9