Жировница

За остале употребе, погледајте Жировница (разврставање).
Жировница


Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Decrease 742
Положај
Координате 44°07′01″N 21°01′29″E / 44.116833°N 21.024666°E / 44.116833; 21.024666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 211 m
Жировница na mapi Srbije
Жировница
Жировница
Жировница (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 34229
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 07′ 01" СГШ, 21° 01′ 29" ИГД

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).

Географија

Поглед на Жировницу

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

Историја

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.[1] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.[2]

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.[3] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.[4]

После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.[3]

Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.[5]

Школство

За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.[6]

Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.[6]

Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ ​​и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.

Пољопривреда

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1216 [7]
1953. 1216
1961. 1188
1971. 1055
1981. 1078
1991. 974 923
2002. 908 830
2011. 742
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
 830 100,0%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости [9]
м ж
? 0
  
  
 1
80+ 14
  
  
 16
75-79 17
  
  
 23
70-74 23
  
  
 27
65-69 29
  
  
 34
60-64 30
  
  
 21
55-59 16
  
  
 20
50-54 40
  
  
 32
45-49 35
  
  
 43
40-44 24
  
  
 26
35-39 24
  
  
 12
30-34 20
  
  
 20
25-29 31
  
  
 27
20-24 37
  
  
 29
15-19 34
  
  
 21
10-14 15
  
  
 23
5-9 18
  
  
 22
0-4 11
  
  
 15
просек 42.7 43.7
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 274 277 272 256 264 237 239
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 40 49 45 29 37 25 9 3 1 1 3.47
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата 		Ожењен/
Удата 		Удовац/
Удовица 		Разведен/
Разведена 		Непознато
Мушки 374 111 223 30 10 -
Женски 352 53 225 61 12 1
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 193 75 - 26 33 3 11 25 3 10
Женски 92 56 - 1 12 1 1 9 4 -
Оба 285 131 - 27 45 4 12 34 7 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки - 1 3 - - 1 2 - -
Женски - - - 3 2 2 - - 1
Оба - 1 3 3 2 3 2 - 1

Галерија

  • Црква Свете Ане
    Црква Свете Ане
  • Црква Свете Ане
    Црква Свете Ане
  • Поље засејано купусом и кукурузом
    Поље засејано купусом и кукурузом

Референце

  1. ↑ М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
  2. ↑ Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
  3. ↑ 3,0 3,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
  4. ↑ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
  5. ↑ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
  6. ↑ 6,0 6,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.
  7. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  8. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  9. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе

Портал Србија