Брзан
Брзан | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Баточина |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1754 |
Положај | |
Координате | 44°06′33″N 21°08′00″E / 44.109166°N 21.133333°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 105 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34228 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Координате: 44° 06′ 33" СГШ, 21° 07′ 60" ИГД
Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).
Место се под први пут помиње 1516. године под именом Грабовац.
Географија
Територија села Брзан налази се у централном делу Србије. Смештено је у источном пределу Шумадије. Налази се у источном делу општинске територије Баточине, а кроз село протиче река Велика Морава.
Брзан се налази на 105 метара надморске висине, на 8 км југоисточно од Баточине, 23 км северно од Јагодине, 36 км источно од Крагујевца и 120 км јужно од Београда.[1] Кроз Брзан пролази коридор 10 и железничка пруга Београд-Ниш-Скопље.
Историја
Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци.[2] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Брзан је имао 136. домаћинства са 322 харачке главе.[3] Црква брвнара је саграђена 1822. године. Прву школу Брзан добија 1840. Највише становника Брзан је имао 1910. године, а највише кућа је имао 1971., укупно 853.[2]
Спомен обележја у Брзану
- Црква брвнара из XIX века
- Споменик жртвама из Првог светског рата
- Споменик жртвама из НОБ-а
Школство
За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина) |
На територији данашње општине Баточина прва школа је била у селу Брзану која је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка. Након устанка школа је престала да постоји.
Брзан је 1848. године добио основну школу. Пошто се временом променила схватања о удобности школе јавила се потреба да се сагради нова школа. На нову зграду школе се све чешће помишљало, али је тек Стојан Новаковић, као министар просвете, 1883. године предузео кораке да се ово питање реши. Брзанци су одлучили да зидају нову школу, а стара је требало да служи док нова не буде готова. Позвани су били и Кијевци, али они су одбили, јер су намеравали да подигну своју школу. Предрачун за колу је износио 44.359,80 динара.
Када је било све спремно за почетак зидања нове зграде, све је пало у заборав. Висока цена нове школске зграде уплашила је сељаке, јер је требало сакупити толики новац. Министарство просвете је предузело оштре мере да би село натерало да приступи изградњи нове школе, па је августа 1889. године затворило школу због старе зграде. Тек када су извршене поправке обеју зграда и обезбеђени станови за учитеље, новембра 1890. године одобрена је обнова наставе. Министарство је још два пута затварало школу и поново је отварало.
Шестог октобра 1901. коначно је освећен је темељ нове школеске зграде, а већ 1. септембра 1902. године нова школска зграда је била готова. На отварању школе био је шабачки епископ Димитрије Павловић, који ће касније постати српски патријарх. Он је 1870. године био учитељ у Брзану. За нову школу је утрошено 33.000 динара што је мање утрошеног новца него што је било планирано 1884. године.
У току Првог светског рата зграда је била оштећена. Године 1914. школска зграда служи за смештај избеглица из Мачве, а 1915. године као амбуланта наше војске све до доласка непријатеља који је претвара у коњушницу. После рата, захваљујући донацији самих сељана која је износила 12.000 круна, школа се обнавља и са радом почињу 3 одељења у која, поред деце из Брзан, долазе и деца из Кијева и Доброводица.
Име школе, које је некада гласило „Брзанска школа“, после рата је промењено у „Милован Марковић“, по великом ратном хероју из овог села. Мештани су се хвалили овим херојем преко назива школе све до 1991. године, када школа у Брзану постаје део школе у Баточини, па добија име „Свети Сава“. Школска зграда која се данас користи изграђена је 1963. године, а захваљујући скорашњој обнови опремљена је по свим савременим стандардима. Настава се одвија у две смене, а укупан број ученика који тренутно похађа ову школу од 1. до 8. разреда износи 106. Уколико се осврнемо на чињеницу да је у Брзану 1934. године било уписано укупно 353 ученика, и то само до 4. разреда, постаје јасно да је некадашњи проблем са мањком простора претворен у савремени проблем мањка ученика.
Привреда
Основне гране привреде у Брзану су: пољопривреда, индустрија, занатство, трговина, саобраћај, туризам и угоститељство.[4]
Пољопривреда
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
На релативно малој површини територије баточинске општине могу се издвојити следећи рејони:
- ратарско-повртарски,
- ратарско-воћарски регион, и
- воћарско-ливадско-сточарско-шумски регион.
Ратарско-повртарски регион обухвата површине око Велике Мораве. Ратарско-воћарском рејону припадају углавном виши делови падинских површина. Воћарско-ливадско-сточарско-шумски рејон налази се у планинском подручју са већим нагибом терена.
Сточарство
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Брзану. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Брзану је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Саобраћај
Кроз атар села Брзан пролази електрична железничка пруга са два колосека Београд-Ниш у дужини од 5,2 километара. У близини је и савремени ауто-пут Београд-Ниш (део E75), од кога се одваја магистрални путни правац Баточина-Крагујевац. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Брзан је повезана са Београдом, Крагујевцом, Великом Планом, Јагодином, Смедеревском Паланком, Свилајнцем...
Туризам
У Брзану се налази црква брвнара која је саграђена 1822. године и која је служила све до 1928. када је сазидана данашња црква. Стара црква брвнара је као историјски споменик културе под заштитом државе. Њу је градио мајстор Јован који је такође саградио Манастир Покајницу. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања 1829-1830. године са великом позлатом.
Манифестације
- Сабор народног стваралаштва „Свети пророк Илија“
Одржава се од 1. до 3. августа у Брзану сваке године, почев од 1990. године. Манифестација окупља културно-уметничка друштва и фолклорне ансамбле из читаве Србије, који негују изворно народно стваралаштво. Такође одржавају се и ликовне колоније, песнички сусрети, изложбе ручних радова.
Спорт
У Брзану постоји фудбалски клуб Шумадинац, који се тренутно такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.
Демографија
У насељу Брзан живи 1694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.059 | 99,32% | ||
Југословени | 2 | 0,09% | ||
Црногорци | 1 | 0,04% | ||
Албанци | 1 | 0,04% | ||
непознато | 6 | 0,28% |
м | ж | |||
? | 2 | 0 | ||
80+ | 25 | 51 | ||
75-79 | 48 | 72 | ||
70-74 | 85 | 95 | ||
65-69 | 71 | 92 | ||
60-64 | 46 | 69 | ||
55-59 | 47 | 46 | ||
50-54 | 80 | 54 | ||
45-49 | 93 | 62 | ||
40-44 | 75 | 72 | ||
35-39 | 53 | 67 | ||
30-34 | 59 | 47 | ||
25-29 | 52 | 56 | ||
20-24 | 72 | 49 | ||
15-19 | 68 | 65 | ||
10-14 | 60 | 56 | ||
5-9 | 64 | 39 | ||
0-4 | 45 | 36 | ||
просек | 41.9 | 46.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 876 | 216 | 562 | 70 | 28 | - |
Женски | 897 | 113 | 555 | 212 | 17 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 420 | 99 | - | 36 | 84 | 17 | 7 | 23 | 3 | 127 |
Женски | 158 | 53 | - | - | 30 | 1 | - | 24 | 8 | 14 |
Оба | 578 | 152 | - | 36 | 114 | 18 | 7 | 47 | 11 | 141 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 11 | 6 | 1 | 4 | - | - | 1 | |
Женски | - | - | 5 | 7 | 10 | 5 | - | - | 1 | |
Оба | - | 1 | 16 | 13 | 11 | 9 | - | - | 2 |
Види још
- Димитрије Парезан, војвода, један од вођа у првом српском устанку
- Битка код Баточине
Референце
- ↑ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
- ↑ 2,0 2,1 Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000,
- ↑ В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд 1980, стр. 305.
- ↑ Д. Милановић, 2006. стр. 118.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Галерија
-
Црква Светог пророка Илије
-
Црква Брвнара
-
Црква брванара и црква Светог пророка Илије
-
Дечји вртић Полетарац