Aleksandar Tišma

Aleksandar Tišma (rođen 16. januara 1924. u Horgošu, umro 16. februara 2003. u Novom Sadu) je bio jugoslovenski i srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.

Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973.

Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943.) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947.godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954 godine diplomirao je anglistiku. Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.

Tišma je nosilac više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo.

Pesme:

• Naseljeni svet (1956)
• Krčma (1961)

Kratke priče:

• Krivice (1965)
• Nasilje (1965)
• Mrtvi ugao (1973)
• Povratak miru (1977)
• Škola bezbožništva (1978)
• Bez krika (1980)
• Hiljadu i druga noć (1987)

Romani:

• Za crnom devojkom (1969)
• Knjiga o Blamu (1971-1972)
• Upotreba čoveka (1976)
• Begunci (1981)
• Kapo (1987)
• Vere i zavere (1983)
• Široka vrata (1989)
• Koje volimo (1990)

Ostalo:

• Drugde (1963), putovanja
• Šta sam govorio (1996), intervjui
• Dnevnik 1942-2001 (2001), intervjui
• Pre mita (1989), esej
• Pesme i zapisi (2001), esej
• Dozvoljene igre(2000), pozorišno djelo