Antoine Lavoisier
| Antoine Lavoisier | |
 | |
| Rođenje | 26. 8. 1743. Pariz, Francuska |
|---|---|
| Smrt | 8. 5. 1794. (dob: 50) Pariz, Francuska |
| Polje | biologija, kemija |
Antoan-Loren de Lavoazje (fr. Antoine-Laurent de Lavoisier) (26.8. 1743. - 8.5. 1794.) bio je poznati francuski plemić i hemičar. Zbog doprinosa u oblikovanju modernih shvatanja osnova hemije opravdano se smatra ocem te nauke.
Život Lavoazjea
Lavoazje je rođen u bogatoj i uglednoj pariškoj porodici što mu je omogućilo veoma dobro obrazovanje i udoban život.
U najranijem periodu svog obrazovanja, pokazao je veliko interesovanje za nauku, prvenstveno hemiju, botaniku i astronomiju koje je predano izučavao. Međutim, u skladu sa željama svoje porodice, završava prava nakon čega biva primljen u advokatsku komoru iako se pravom, kao advokat, nikada nije aktivno bavio. Svo Lavoazjeovo obrazovanje u velikoj meri je obeleženo idejama i idealima francuskog Prosvetiteljstva.
Najranije doprinose nauci dao je u geologiji. Prvi rad na polju hemije potiče iz 1764. Lavoazje je brzo napredovao, i već sa 25 godina (1768.) primljen je u francusku Akademiju nauka.
1771. godine ženi se 14-godišnjom Marijom-Anom Polz (fr. Marie-Anne Pierrette Paulze) koja će se pokazati kao iskren saradnik i osoba koja je znatno doprinosila njegovom radu. Poznato je da je za Lavoazjea prevela niz dokumenata sa engleskog a zbog bliske saradnje između ovo dvoje, teško je pravično oceniti koliko su zaista značajni bili doprinosi gospođe Lavoazje.
Veoma rano, sa 26 godina, Lavoazje počinje da se bavi politikom i ekonomijom. Postaje član privatnog društva kome je bilo povereno prikupljanje poreza širom Francuske. Zalagao se i radio na reformi francuskog poreskog i monetarnog sistema, ali i na standardizaciji svih mera i širokoj upotrebi metričkog sistema.
Nažalost, na vrhuncu Francuske buržuaske revolucije, ne prepoznavši Lavoazjeov reformistički rad i doprinose nauci, naučnik biva označen izdajnikom. Na suđenju, uprkos brojnim apelima za njegovo pomilovanje, predsednik revolucionarnog suda odlučuje da “Republici ne trebaju ni naučnici ni hemičari; tok pravde ne može biti prekinut” (“La République n'a pas besoin de savants ni de chimistes ; le cours de la justice ne peut être suspendu.”) i osuđuje Lavoazjea na smrt. Istog dana kada je uhapšen i osuđen, biva i pogubljen na giljotini. Đuzepe Lagranž, poznati italijansko-francuski matematičar i Lavoazjeov savremenik je događaj najbolje sumirao rečenicom:
Trebao im je samo trenutak da odrube tu glavu, ali će Francuskoj trebati bar sto da bi takvu ponovo izrodila
Posle nešto više od godinu dana posle pogubljenja, Francuska vlada je oslobodila Lavoazjea svih optužbi i priznala da je bio lažno optužen. U Parizu je bila podignuta njegova bista za koju se kasnije ispostavilo da je urađena prema glavi jednog Lavoazjeovog saradnika, a ne samog Lavoazjea. Budući da nije bilo novca za prepravke, statua je ostala takva do Drugog svetskog rata, kada je pretopljena. Nažalost, nikada je nije zamenila druga.
Doprinosi hemiji
Priroda sagorevanja
Pre Lavoazjeovih otkrića, nauka je na sve procese sagorevanja gledala kroz flogistonsku teoriju. Naime, po ovoj zastareloj teoriji prilikom svakog sagorevanja materije oslobađa se specifična supstanca pod imenom flogiston.
Veliki deo Lavoazjeovog naučnog rada se koncentrisao upravo na problem sagorevanja. Lavoazje je bio veliki protivnik flogistonske teorije i tokom svog rada, kroz niz eksperimenata (uglavnom vezanih za vodonik) on je uspešno pokazao da je sagorevanje zapravo reakcija supstance sa kiseonikom i time uspešno oborio flogistonsku teoriju (mada će i ova definicija oksidacije kasnije biti proširena). Od tada je Lavoazjeovo viđenje sagorevanja opšteprihvaćeno. Važno je napomenuti da je Lavoazje prvi imenovao kiseonik kao element 1778. Takođe je uspešno pokazao i ulogu kiseonika u rđanju metala kao i u biljnom i životinjskom disanju; svi spomenuti procesi su suštinski lagano sagorevanje.
Zakon održanja mase
Lavoazje je prvi izvodio eksperimente u kojima je pažljivo merio mase reaktanata i proizvoda reakcije. Spaljujući fosfor (po nekim izvorima živu), Lavoazje je primetio da je proizvod reakcije teži od prvobitne količine fosfora upravo za masu utrošenog vazduha. Ovim je Lavoazje dokazao da, iako supstance u reakciji menjaju svoj oblik, količina materije sa jedne i druge strane reakcije uvek ostaje ista. Ovo je dovelo do formulisanja Zakona održanja mase (koji se često naziva i Lavoazje-Lomonosovljev zakon jer su ga ova dva naučnika nezavisno dali u, grubo rečeno, isto vreme) koji je jedan od fundamentalnih hemijskih zakona. Lavoazjeov rad je ujedno prvi koristio stehiometriju, te se on smatra i njenim pionirom.
Uticaj na hemiju
Doslednost Lavoazjeovih teorija i njihova verifikacija eksperimentalnim putem u velikoj meri je doprinela kredibilnosti njegovog rada. Sumiravši sve moderne teorije, odbacivši flogiston i precizno definisavši neke od fundamentalnih hemijskih pojmova, Lavoazje je sastavio knjigu koja se smatra prvim hemijskim udžbenikom (Traité Élémentaire de Chimie - Osnovni spis hemije).
Lavoazje je prvi ukazao na mogućnost postojanja alotropskih modifikacija uvidevši da je dijamant zapravo kristalni oblik ugljenika.
Zahvaljujući svemu ovome Lavoazje je postavio temelje hemije kao nauke i njen razvoj okrenuo u pravom smeru. Upravo zbog toga se Lavoazje nesumnjivo može smatrati ocem moderne hemije.