Bakar-sulfat

Ukoliko ste tražili drugo jedinjenje, vidite članak bakar(I) sulfat.
Bakar(II) sulfat
Kristal
Kristal
Bakar-sulfat u prahu
Bakar-sulfat u prahu
Model
Model
Model
Model
IUPAC ime
Drugi nazivi Kuprisulfat
plavi kamen
Identifikacija
CAS registarski broj 7758-98-7 DaY
7758-99-8 (pentahydrate), 16448-28-5 (trihydrate)
PubChem[1][2] 24462
ChemSpider[3] 22870 DaY
UNII KUW2Q3U1VV DaY
EINECS broj 231-847-6
KEGG[4] C18713
MeSH Copper+sulfate
ChEBI 23414
ChEMBL[5] CHEMBL604 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti GL8800000 (anhydrous)
GL8900000 (pentahydrate)
ATC code V03AB20
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CuSO4
Molarna masa 159.61 g/mol (anhidrovan)
249.68 g/mol (pentahidrat)
Agregatno stanje plava kristalna supstanca (pentahidrat)
prljavobeli prah (anhidrovan)
Gustina 3.60 g/cm3 (anhidrovan)
2.284 g/cm3 (pentahidrat)
Tačka topljenja

110 °C (−4H2O)
150 °C (423 K) (−5H2O)
< 650 °C raspada se

Rastvorljivost u vodi 31.6 g/100 ml (0 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura triklinična sistema
Geometrija molekula oktaedar
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 109.05 J K−1 mol−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0751 (anhidrovan)
ICSC 1416 (pentahidrat)
EU-klasifikacija Opasan po zdravlje (Xn)
Iritant (Xi)
Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks 029-004-00-0
R-oznake R22, R36/38, R50/53
S-oznake S2, S22, S60, S61
Tačka paljenja Ne gori
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Nikl(II) sulfat
Cink sulfat



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bakar(II) sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CuSO4, gde je oksidacioni broj bakra +2. Poznato je još i pod nazivom plavi kamen i predstavlja najvažniju so bakra.

Dobijanje

Plavi kamen se može dobiti na nekoliko načina[6]:

  • Otpaci bakra zagrevanjem sa sumporom u plamenoj peći daje bakar(I) sulfid, koji se na vazduhu oksiduje u sulfat.
  • Može se dobiti i raspršavanjem razblažene sumporne kiseline na bakarne otpatke u tornju obloženom olovom, uz prisustvo vazduha:

Fizička i hemijska svojstva

Anhidrovana so je vrlo higroskopna, što se inače i koristi za dokazivanje malih količina vode. Može se dobiti zagrevanjem na iznad 230 °C, kada plavi kamen izgubi vodu. Na temperaturi od 340 °C gradi se bazni sulfat, a iznad 650 °C se raspada na oksid. Na sobnoj temperaturi poznat je pentahidrat plave boje, lako rastvorljiv u vodi. Na 15 °C u 100 grama vode se rastvara 32,9 grama sulfata.[6]

Primena

Plavi kamen se upotrebljava u raznim oblastima ljudskog delovanja; u galvanostegiji, u električnim baterijama, u industriji boja, posebno izradu zelenih pigmenata, ali i u štampanju pamučnih tkanina, za impregnaciju drveta, a pomešan sa krečnim mlekom, upotrebljava se i kao fungicid.[6]

Reference

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. 6,0 6,1 6,2 Parkes G. D., Fil D. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga, Beograd, 1973.

Spoljašnje veze

Portal Hemija