Barijum

Cs - Ba - La
 
Sr
Ba
Ra  
 
 

Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Barijum, Ba, 56
Pripadnost skupu zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda IIA, 6
gustina, tvrdoća 3510 kg/m3, 1,25
Boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 137,327 u
atomski radijus 215 (253) pm
kovalentni radijus 198 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Xe]6s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 18, 8, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida jako bazni
kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1000 K (727 °C)
temperatura ključanja 2143 K (1870 °C)
molska zapremina 38,16×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 142 kJ/mol
toplota topljenja 2,092 kJ/mol
pritisak zasićene pare 98 Pa (371K)
brzina zvuka 1620 m/s
Ostale osobine
Elektronegativnost 0,89 (Pauling)
0,97 (Alred)
specifična toplota 204 J/(kg*K)
specifična provodljivost 3×106 S/m
toplotna provodljivost 18,4 W/(m*K)
I energija jonizacije 502,9 kJ/mol
II energija jonizacije 965,2 kJ/mol
III energija jonizacije 3600 kJ/mol
IV energija jonizacije 4725 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
130Ba 0,106% stabilni izotor sa 74 neutrona
132Ba 0,101% stabilni izotor sa 76 neutrona
133Ba (veš.) 10,51 godina z.e. 0,517 133Cs
134Ba 2,417% stabilni izotor sa 78 neutrona
135Ba 6,592% stabilni izotor sa 79 neutrona
136Ba 7,854% stabilni izotor sa 80 neutrona
137Ba 11,23% stabilni izotor sa 81 neutrona
138Ba 71,7% stabilni izotor sa 82 neutrona
140Ba (veš.) 12,76 dana β-   140La
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Barijum (Ba, latinski - barium) - je zemljoalkalni metal IIA grupe. Ime je dobio po grčkom nazivu za reč težak. Mineral barijuma je barit (BaSO4).

Barijum je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 500 ppm (eng. parts per million).