Добричево
| Добричево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  199
|
| Густина становништва | 14 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°59′13″N 21°21′08″E / 44.987°N 21.352333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 81 m |
| Површина | 16,6 km² |
  Добричево Добричево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 59′ 13" СГШ, 21° 21′ 08" ИГД
Добричево је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.
Према попису из 2011. било је 199 становника.
Историја
Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.
Добричево је двадесетих година основала управа грофовског имања Бисинген у Жаму и населили (1827) са 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно насељено опет римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360 становника 1838. повећао се њихов број на 480 становника, али је 1848. спао на 359 становника.
Године 1846. изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. Године 1854. било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узев ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
Године 1861. подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник. Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 (највише бројно стање насеобине), 1890. 464, 1900. 468, 1910. 462, (од чега Мађара 330, Румуна 79, Чеха 41).
Године 1891. подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталној-тамишке жупаније.
Године 1921. пописано је 305 становника, од којих је било 1 Словак, 50 Чеха, 26 Румуна, 1 Италијан и Мађари 227; православних 19, католика 281, гркокатолика 1, евангелика 4.
Демографија
У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 200 | 88,49% | ||
| Срби | 16 | 7,07% | ||
| Чеси | 5 | 2,21% | ||
| Македонци | 3 | 1,32% | ||
| Украјинци | 1 | 0,44% | ||
| Немци | 1 | 0,44% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 2 | ||
| 75-79 | 3 | 8 | ||
| 70-74 | 0 | 5 | ||
| 65-69 | 7 | 7 | ||
| 60-64 | 10 | 5 | ||
| 55-59 | 8 | 10 | ||
| 50-54 | 13 | 14 | ||
| 45-49 | 10 | 14 | ||
| 40-44 | 6 | 7 | ||
| 35-39 | 8 | 6 | ||
| 30-34 | 8 | 5 | ||
| 25-29 | 12 | 6 | ||
| 20-24 | 2 | 4 | ||
| 15-19 | 7 | 7 | ||
| 10-14 | 6 | 5 | ||
| 5-9 | 7 | 6 | ||
| 0-4 | 3 | 2 | ||
| просек | 40.7 | 45.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 96 | 26 | 65 | 3 | 2 | - |
| Женски | 101 | 10 | 65 | 25 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 66 | 62 | - | - | 2 | - | - | 1 | - | - |
| Женски | 45 | 39 | - | - | 1 | - | - | 1 | - | 1 |
| Оба | 111 | 101 | - | - | 3 | - | - | 2 | - | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | - | 1 | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | 2 | 2 | - | - | - | - |
Референце
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература
- Литература
- Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
- Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Добричево настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
- Наше село у опште није довољно проучено. На овом пољу имало би се још врло много урадити. За боље упознавање наших села, вароши, варошица и градова. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
- за општине банатског дела Области овај посао обавио, тако исто стручно и научно, Г, Феликс Миликер, кустос и библиотекар градске библиотеке у Вршцу.
