Guanin

Guanin
	2-amino-1H-purin-6(9H)-on
Drugi nazivi	2-amino-6-hidroksipurin,; 2-aminohipoksantin,; Guanin
Identifikacija
CAS registarski broj	73-40-5
ChemSpider	744
UNII	5Z93L87A1R
DrugBank	DB02377
KEGG	C00242
ChEBI	16235
ChEMBL	CHEMBL219568
RTECS registarski broj toksičnosti	MF8260000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	c1[nH]c2c(n1)c(=O)[nH]c(n2)N
InChI
	InChI=1S/C5H5N5O/c6-5-9-3-2(4(11)10-5)7-1-8-3/h1H,(H4,6,7,8,9,10,11) ; Kod: UYTPUPDQBNUYGX-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C5H5N5O/c6-5-9-3-2(4(11)10-5)7-1-8-3/h1H,(H4,6,7,8,9,10,11); Kod: UYTPUPDQBNUYGX-UHFFFAOYAE
Svojstva
Molekulska formula	C5H5N5O
Molarna masa	151,13 g/mol
Agregatno stanje	Bela amorfna čvrsta materija
Gustina	2,200 g/cm3 (izračunata)
Tačka topljenja	360 °C (633.15 K) razlaže se
Tačka ključanja	sublimira
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran.
pKa	3,3 (amid), 9,2 (sekondarna), 12,3 (primarna)
Opasnost
Opasnost u toku rada	Iritant
NFPA 704	1 1 0
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Citozin; Adenin; Timin; Uracil
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Guanin je jedna od četiri glavne nukleobaze koje se nalaze u nukleinskim kiselinama (DNK i RNK). Guanin je derivat purina, a u baznom paru pravi tri vodonične veze sa citozinom. Guanin se "gomila" vertikalno sa ostalim nukleobazama pomoću aromatskih interakcija. Guanin je tautomer (vidi keto-enol tautomerizam). Nukleozid guanina je guanozin.

Guanin je takođe ime bele amorfne supstance koja se nalazi u krljuštima određenih riba, izmetu određenih ptica i jetri i pankreasu sisara. U stvari, ime nukleinske baze je izvedeno iz termina 'guano' (ptičiji izmet), jer je guanin prvi put izolovan iz ptičijeg izmeta.

Reference

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Vanjske veze

Portal Hemija

Computational Chemistry Wiki Arhivirano 2007-11-01 na Wayback Machine-u

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[4] Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

[1]

[2]

[3]

[4]