Luk aorte

Luk aorte (latinski: arcus aortae) se nastavlja na njen ushodni deo i produžava nishodni delom aorte.

Početni deo aortnog luka je proširen (latinski: sinus maximus aortae) i na tom mestu aorta dostiže u prečniku i do 33 mm. Proširenje se projektuje u nivou druge rebarne hrskavice sa desne strane. Luk je dugačak oko 5–6 cm, konveksan na dole. Vrh luka dostiže nivo donje ivice spoja prvog rebra i grudne kosti. Završava se aortnim suženjem (latinski: istmus aortae) u visini leve strane tela 4. grudnog pršljena.

Preko prednje strane luka aorte prolazi levi živac vagus (latinski: Nervus vagus sinister), pored luka sa leve strane takođe prolazi i levi prečažni živac (latinski: Nervus phrenicus). Ova strana luka aorte naleže na medijastinalnu stranu plućne maramice i ostavlja svoj otisak na unutrašnjom delu levog plućnog krila.

Zadnja strana aortnog luka dodiruje gornju šuplju venu, a zatim preko tankog sloja vezivnog tkiva naleže na levu stranu dušnika i jednjaka i potiskuje ih udesno. Zadnju stranu luka aorte ukršta levi povratni grkljanski živac (latinski: Nervus laringeus recurens sinister), koji zatim obilazi oko donje strane luka aorte. Ovaj živac je grana vagusa koja inerviše mišiće grkljana.. Između zadnje strane luka aorte i prednje strane račve dušnika nalazi se deo srčanog živčanog spleta.

Donja strana luka je konkavna. Ona prelazi preko desne plućne arterije (latinski: a. pulmonalis dextra). Između aorte i plućne arterije nalazi se Botalova veza (ligamentum arteriozum), to je ostatak duktusa arterozusa, kanala koji u fetalnom periodu povezuje aortu sa plućnom arterijom.

Donja strana luka aorte u svom silaznom delu prelazi preko leve glavne dušnice (levog glavnog bronha) (latinski: bronchus principalis sinsiter) i leve plućne arterije. Ispod luka aorte nalazi se najveći ganglion srčanog živčanog spleta, Vristbergov ganglion.

Gornja strana luka aorte je konveksna. Od nje polaze tri velike arterijske grane: najpre brahiocefalično arterisko stablo (latinski: Truncus brachiocephalicus), u sredini je leva zajednička karotidna arterija (latinski: a. carotis comunis sinistra)i udesno leva potključna arterija (latinski: a. subclavia sinistra).

Suženje aorte (latinski: isthmus aortae) je završni deo luka aorte i nastaje odmah posle isključenja leve potključne arterije. Kalibar aorte u ovom suženju je oko 20 mm. Kod bolesti koarktacija aorte je aorta na ovom mestu još suženija oko 3–5 mm, što ometa arterijsku cirkulaciju donjih ekstremiteta.

Idući s desna ulevo od aorte se odvajaju 3 velike arterije koje snabdevaju krvlju glavu i gornje ekstremitete. To su:

• Brahiocefalično arterisko stablo (latinski: Truncus brachiocephalicus) iz koga se izdvaja desna potključna arterija i desna zajednička karotidna arterija.
• Leva zajednička karotidan arterija (latinski: a. carotis comunis sinistra).
• Leva potključna arterija (latinski: a. subclavia sinistra).

Ovakav raspored javlja se u oko 70% slučajeva. Nekad se može javiti zajedničko stablo za dve ili sve tri velike grane aorte (u oko 23% slučajeva).

• Duktus arteruozus, kada postoji veza između aorte i plućne arterije (levo-desni šant).
• Koarktacija aorte je suženje aorte na prelasku u nishodni deo, postoji juvenilana i adultna forma.
• Disekcija aorte označava cepanje zida aorte, usled koga nastaje dvostruki lumen.
• Aneurizma aorte je proširenje aorte usled slabosti zida ove arterije.
• Takajaši arteritis je jedan oblik zapaljenja arterija, koji može zahvatiti i aortu.
• Sifilis, polno prenosiva bolest, koja u svojoj trećoj fazi dovodi do proširenja (aneurizma) aortnog luka.
• Ateroskleroza, stvaranje fivrozno-masnih ploča u zidovima krvnih sudova, koje nejčešće sužavaju njihov lumen.

• Aorta
• Ushodni deo aorte
• Nishodni deo aorte
• Potključna arterija
• Zajednička karotidna arterija
• Plućna arterija

• Dr Dragoslav Bogdanović Anatomija grudnog koša Savremena administracija

Luk aorte na Wikimedijinoj ostavi

• Grejeva anatomija (en)