Samizdat

Samizdat (ruski: самиздат) je samostalno izdavanje knjiga koje su, najčešće, zabranjene od strane države ili nepoželjne od strane izdavačkih kuća.

Termin samizdat je postao naročito poznat za vreme Sovjetskog Saveza, kada je ušao i u druge (neslovenske) jezike u smislu tajnog štampanja, kopiranja i širenja zabranjene literature. Samostalni izdavač je izrađivao svega nekoliko primeraka, a od svakog ko je dobijao literaturu se očekivalo da napravi još kopija. Ovo se najčešće radilo prepisivanjem ili prekucavanjem, jer je fotokopir mašine čuvala KGB. Izrada i posedovanje samizdat literature je bilo strogo kažnjavano.

Tehnike izrade samizdata su varirale od pisanja komadom ugljena na papiru, kucanja na pisaćoj mašini, do štampanja na polu profesionalnim štamparskim presama u velikim tiražima.

Neke od knjiga, koje su danas postale klasici svetske književnosti, su izvorno bili samizdat, poput "Majstora i Margarite" Mihaila Bulgakova.

Lista poznatih samizdata

Listovi „Kronike aktualnih događanja”.
  • Boris Pasternak, „Doktor Živago”
  • Alexander Ginzburg, časopis „Sintaksis”
  • Vladimir Osipov, časopis „Boomerang”
  • Juri Galanskov, časopis „Feniks”
  • Aleksandar Solženjicin, „Jedan dan Ivana Denisoviča”
  • Aleksandar Solženjicin, „Arhipelag Gulag”
  • Mihail Bulgakov, „Majstor i Margarita”
  • Joseph Brodsky (većina pjesama)
  • SMOG, časopis „Sfinksi”
  • Časopis „A-Ja” (ruski: a-Я)
  • Časopis „Bilten B” (ruski: Бюллетень В)
  • Časopis „Kronika litvanske katoličke crkve” (ruski: Lietuvos katalikų bažnyčios kronika or LKB kronika)
  • Julij Danijel (razni spisi)
  • Andrej Sinjavski (razni spisi)
  • Roj Medvedev, „Politički dnevnik”
  • Natalija Gorbanevskaja, Viktor Krasin, Sergej Kovalev, Tatjana Velikanova i dr., časopis „Kronika aktualnih događanja” (ruski: Хро́ника теку́щих собы́тий)
  • Aleksander Voronel, Mark Azbel, Aleksander Lunc, časopis „Jevreji u SSSR”
  • Václav Havel, „Moć nemoćnih”

Vanjske veze

Povezano