Себечевац
Себечевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Град | Крушевац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 546 |
Положај | |
Координате | 43°28′35″N 21°13′18″E / 43.4765°N 21.221666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 328 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 28′ 35" СГШ, 21° 13′ 18" ИГД
Себечевац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 546 становника (према попису из 1991. било је 614 становника).
Историја
Село се први пут помиње у повељи деспота Ђурађа 1429/1430. Деспот је издао великом челнику Радичу другу повељу којом је потврдио у вечну баштину цркву Благовештења Пречисте Богородице и села Будиловина и Мелентија на реци Расини, село Врбница и Себечевац у Крушевачкој власти, село Кожетино Долње и кућу у граду Новом Брду. Међутим поменута села су се тада налазила у турским рукама, тако да је Ђурађ условио њихову потврду само у случају да поново доспеју у његове руке[1].
Демографија
У насељу Себечевац живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (39,1 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 544 | 99,63% | ||
Бугари | 2 | 0,36% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 5 | 2 | ||
80+ | 3 | 9 | ||
75-79 | 6 | 17 | ||
70-74 | 11 | 24 | ||
65-69 | 16 | 20 | ||
60-64 | 25 | 14 | ||
55-59 | 12 | 15 | ||
50-54 | 15 | 21 | ||
45-49 | 30 | 24 | ||
40-44 | 19 | 14 | ||
35-39 | 23 | 14 | ||
30-34 | 9 | 14 | ||
25-29 | 23 | 23 | ||
20-24 | 20 | 13 | ||
15-19 | 13 | 8 | ||
10-14 | 15 | 14 | ||
5-9 | 15 | 7 | ||
0-4 | 18 | 15 | ||
просек | 39.1 | 45.3 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 230 | 56 | 151 | 16 | 6 | 1 |
Женски | 232 | 19 | 154 | 57 | 2 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 179 | 133 | - | - | 31 | 1 | 3 | 4 | - | 1 |
Женски | 101 | 92 | - | - | 5 | - | - | - | - | 1 |
Оба | 280 | 225 | - | - | 36 | 1 | 3 | 4 | - | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | 1 | - | 2 | - | - | 1 | |
Женски | - | - | - | 2 | 1 | - | - | - | - | |
Оба | - | - | 2 | 3 | 1 | 2 | - | - | 1 |
Референце
- ↑ М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994, 117.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9