Sreten Božić

Sreten Božić (Gornja Trešnjevica, 1932) je srpski i australijski pisac i antropolog^[1], humanista i borac za prava australijskih Aboridžina poznat pod književnim imenom B. Vongar (engleski: B. Wongar).

Piše romane, drame, kratke priče i pesme. Za svoja dela je više puta nagrađivan. Tokom života se družio i imao podršku mnogih velikana kao što su Žan Pol Sartr^[2], Simon de Bovoar^[2], Semjuel Beket^[3] i dr. Za nemačko izdanje zbirke priča Babaru iz 1987. predgovor je napisao Peter Handke^[3]. Knjige su mu prevođene na mnoge jezike.

Od 1960. godine živi i stvara u Australiji. U Australiji se sve do raspada bivše Jugoslavije verovalo da je Aboridžin^[2] jer je u mnogim svojim delima pisao o australijskim starosedeocima i živeći sa njima beležio njihova usmena predanja^[4]. O njegovom poreklu se više saznalo kada je počeo javno da istupa i govori o stradanjima Srba^[2] u ratovima devedesetih godina 20. veka.

Nakon porodične tragedije i preseljenja u Melburn živi i piše u relativnoj izolaciji na svom imanju na kojem mu, posle smrti druge supruge Linde Bilčić, društvo prave psi australijske rase dingo^[2].

B. Vongar je rođen kao Sreten Božić 1932. godine u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca^[2] u mnogočlanoj porodici Stevana Božića i supruge mu Darinke.

Završivši osnovno školovanje upisao se u Srednju tehničku školu u Novom Sadu, odsek za mlinske tehničare^[4]. Školovanje je prekinuo nakon što mu je uskraćena stipendija zbog političkih stavova njegovog oca^[2] koji je robijao nakon što je od strane posleratnog režima u Jugoslaviji proglašen kulakom.

Pisanjem je počeo da se bavi dok je služio vojni rok u Zagrebu^[4]. Posle vojske 1954. se preselio u Beograd, rešen da se posveti pisanju. Na Radničkom univerzitetu Đuro Salaj^[5] pohađao je radionicu za pisce^[4].

Počeo je da objavljuje pesme^[2] u Mladoj kulturi, Novom vesniku i drugim književnim časopisima^[5]. Poeziju je zavoleo zahvaljujući ocu koji mu je recitovao srpske narodne pesme dok su radili u polju^[2]. U Mladenovcu je pokušao da štampa novine^[5]. U Užicu je radio kao novinar Vesti^[4]. Zbog jednog članka je na zahtev Slobodana Penezića Krcuna dobio otkaz i zabranu da radi kao novinar^[4]. Prebegao je u Italiju, a iz Italije je pešice preko Nice stigao u Pariz 1958. godine gde je jedno vreme živeo u prihvatilištu Crvenog krsta^[4]. U tom prihvatilištu je, u toku jedne godine, naučio francuski jezik.

U Francuskoj je počeo da se druži sa Žan Pol Sartrom i Simon de Bovoar i krugom ljudi okupljenih oko Muzeja čoveka (francuski: Musée de l'Homme) i da se upoznaje sa antropološkim temama^[5].

Suočen s besparicom, sećajući se priča svoga oca koji je jedno vreme u Australiji radio kao kopač zlata, napušta Francusku i otiskuje se put Australije. U Australiju stiže 1960. kada počinje da uči engleski jezik^[3]. Izdržavao se radeći kao kopač zlata i radnik na građevini^[2].

Tražeći posao, Sreten se je uputio u unurtašnjost Australije. Jedan belac u Alis Springsu (engleski: Alice Springs) mu je rekao da će iz središnje Australije do Kimberlija (engleski: Kimberley) najlakše stići jašući na kamili. U Tanami pustinji Sreten se je izgubio i umirao od žeđi. Pronašao ga je jedan stari urođenik koga je Sreten nazvao Džuburu (engleski: Juburu), pošto je ovu reč urođenik često ponavljao a čije značenje Sreten nije razumeo. Put kroz pustinju je trajao nekoliko meseci. Tokom putovanja Sreten je naučio mnogo o plemenskim običajima australijskih domorodaca, imena biljaka, životinja i oruđa koje su domoroci koristili i pravili^[6]. Među Aboridžinima je živeo desetak godina dobivši ime Barnumbir Vongar^[5] (engleski: Barnumbir Wongar) što u prevodu znači Glasonoša iz sveta duhova. Oženio se Đumalom (engleski: Dumala), Aboridžinkom iz domorodačkog naroda Varlpiri^[5] (engleski: Warlpiri), sa kojom je rodio dvoje dece^[2]. Po sopstvenim rečima, veliki deo njegovog saznanja i razumevanja domorodačke poezije Sreten duguje njegovoj domorodačkoj ženi Đumali^[7]. Australija je 1960tih imala stroge zakone koji su regulisali ko i kako može posećivati područja u kojima su živeli domoroci. Sreten nije imao dozvolu za tako nešto i jednom prilikom umalo ga nije uhvatio beli australijski policajac koji se našao u domorodačkom području gde je Sreten živio. Da bi ga sakrili, domoroci su ga prekrili prašinom i počeli da poju nad njim kao da je bolestan. Policajac je upitao odakle je Sreten, našto su mu domoroci odgovorili da je on iz Vongar bande, što je na njihovom jeziku značilo iz sveta duša, tj. neko ko je već umro.^[8].

Dok je živeo među domorocima, Sreten je odlazio u Melburn (engleski: Melbourne) gde je upoznao proslavljenog australijskog pisca kratkih priča, memoarista i antropologa Alana Maršala (engleski: Alan Marshall) sa kojim je kasnije (1972) zajedno napisao knjigu Aboridžinski mitovi (engleski: Aboriginal Myths)^[9]. Zbirka priča Put za Bralgu (engleski: The Track to Bralgu) mu je objavljena 1976. na francuskom u izdanju časopisa Moderna vremena^[4] (francuski: Les Temps Modernes) koji su uređivali njegovi poznanici, Sartr i de Bovoarova.

Nakon što je dve godine docnije knjiga objavljena na engleskom, zbog načina na koji je opisao život Aboridžina, bio je kritikovan i izložen neprijatnostima^[4] od strane australijske belačke zajednice i australijskih vlasti. Prisilno je preseljen iz severne Australije u okolinu Melburna^[4] uz zabranu povratka na sever. Trebalo je da mu se nešto kasnije pridruži porodica. U međuvremenu su mu svi članovi porodice pomrli zbog toga što su pili vodu iz izvora koji je bio zatrovan namerno ili na neki drugi način^[2].

Romani o tragičnoj sudbini australijskih starosedelaca i njihovom stradanju od radijacije izazvane nuklearnim probama i iskopavanjima uranijuma na njihovoj zemlji čine tzv. Nuklearni ciklus. Tu spadaju: Valg (1983), Karan (1985), Gabo Đara (1987), Raki (1994), Didjeridu Charmer (2006)^[10].

Prvi rukopis knjige Raki mu je zaplenjen od strane australijske policije, pa ju je po sećanju ponovo napisao^[5], završivši je i objavivši 1994. godine.

Za Sretena Božića prof. A. Petrović, u svome eseju "Dve povesti i jedna priča, Uvod u delo B. Vongara" ^[11] piše da "nema ni jednog živog pisca koji je neposrednije izrastao iz vekovnog srpskog književnog nasleđa, ni jednog koji je to nasleđe uspešnije sublimirao u potpuni sklad etike i estetike, ni jednog koji se odlučnije založio za stvar slobode". Od svih srpskih pisaca koji dolaze posle Andrića, Crnjanskog i Selimovića, Božić je jedini koji zna šta je poziv pisca, koji gradi mostove i "ne meša amorfni malter reči" kao što to drugi čine.

Božić piše na engleskom ali misli na sprskom. On vraća u srpsku književnost srpsku tradicionalnu misao, njenu etiku i estetiku koju je proterao iz srpske književnosti kruti komunizam a danas ljigavi neoliberalizam.

• Dobitnik je nekoliko nagrada za poeziju u periodu od 1955. do 1957. godine u Srbiji^[5].
• Nagrada američke bibliotečke asocijacije (engleski: The American Library Association Award) 1982. godine.
• Australijska nagrada za književnost (engleski: Senior Australian Fellowship, Australian Literature Award) za 1985. i 1986. i 1989.
• Nagrada međunarodnog PEN centra u Americi (engleski: The P.E.N International Award) 1986. godine.
• Počasna nagrada za izvanredan doprinos australijskoj književnosti (engleski: Emeritus Award for outstanding contribution to Australian Literature) od strane Australijskog saveta za umetnosti 1997. godine.
• Počasni doktorat Univerziteta u Kragujevcu 2009. godine.

Sreten je svoja dela objavljivao pod svojim pravim (Božić) i književnim (Vongar) imenom. Nakon objavljivanja knjige pripovetki o vijetnamskom ratu 1972 godine verovalo se da je Sreten američki crnac koji je dezerter vijetnamskog rata koji se krije među australijskim domorocima, a sa objavljivanjem Puta u Bralgu (1978) mislilo se da je on australijski domorodac iz Severne teritorije Australije. Ali Aboridžinski mitovi su sugerisali da bi Sreten Božić i B. Vongar mogli biti jedna te ista osoba što je potvrdio R. Dru (engleski: Robert Drewe) u članku "Solved: The Great B. Wongar Mystery" objavljenom u The Bulletin^[12]. Sretenove knjige su, bar do 2006. godine, prevedene u 13 jezika. Procenjeno je da su njegove knjige prodane širom sveta u bar jedan milion primeraka. Sretenov literarni i antropološki opus je najšira i najpoznatija reprezentacija australijske domorodačke kulture^[13].

• 1978 Tragači (engleski: The Trackers. ISBN 978-0-86888-032-7.), neautorizovano izdanje štampano bez odobrenja autora^[14].
• 1983 Valg (engleski: Walg. ISBN 978-0-8076-1241-5.)
• 1985 Karan (engleski: Karan. ISBN 978-0-8076-1242-2.)
• 1987 Gabo Đara (engleski: Gabo Djara. ISBN 978-0-8076-1243-9.)
• 1994 Raki (engleski: Raki. ISBN 978-0-7145-3031-4.)
• 2008 Hajka (engleski: Manhunt. ISBN 978-0-9775078-3-2.)

• 1999 Dingovo leglo (engleski: Dingoes Den. ISBN 978-1-875892-58-7.)

• 1978 Put za Bralgu (engleski: The Track to Bralgu. ISBN 978-0-316-95158-6.)
• 1982 Babaru (engleski: Babaru. ISBN 978-0-207-17069-0.)
• 1991 Poslednji čopor dingosa (engleski: The Last Pack of Dingoes. ISBN 978-0-207-17147-5.)
• 1992 Marngit (engleski: Marngit. ISBN 978-0-207-17070-6.)

• 1960 Jablanovi – Gulviri i Bogo (engleski: The Poplars – Gulwiri and Bogo)
• 1972 Kamen u mom džepu (engleski: A Stone in My Pocket, ISBN 0-7260-0113-9), objavio pod imenom Sreten Božić zajedno sa australijskim piscem Alanom Maršalom (engleski: Alan Marshall)
• 1973 Selo Balang-An (engleski: Balang An Village, ISBN 0-7241-0745-2)

• 1984 Bilma (engleski: Bilma. ISBN 978-0-8142-0370-5.)

• 2006 Totem i ruda (engleski: Totem and Ore, ISBN 0-9775078-0-7)

• 1972 Aboridžinski mitovi (engleski: Aboriginal Myths (as Sreten Bozic with Alan Marshall), Melbourne, Gold Star)

• Put za Bralgu / Babaru, preveo Dušan Veličković, Narodna knjiga, Beograd, 1983.
• Cvet u pustinji, priredio Ratomir Ristić, prevele Ljiljana Krstić i Milica Živković, Prosveta, Niš, 2004.
• Poslednji čopor dingosa, prevela Stanislava Lazarević, Matica iseljenika Srbije, Beograd, 2005.
• Bilma, preveo Moma Dimić, Centar za kulturu i obrazovanje Aranđelovac, Aranđelovac, 2005.
• Dingovo leglo, preveli Aleksandar Petrović i Mirjana Petrović, Izdavačka kuća Jasen, Beograd, 2011.
• Raki, prevela Mirjana Petrović, priredio Aleksandar Petrović, Izdavačka kuća Jasen, Beograd, 2011.
• Valg, prevela Milica Živković, priredio Aleksandar Petrović, Izdavačka kuća Jasen, Beograd, 2011.
• Karan, prevela Venita Đurić, priredio Aleksandar Petrović Izdavačka kuća Jasen, Beograd, 2011.
• Gabo Đara, prevela Venita Đurić, priredio Aleksandar Petrović Izdavačka kuća Jasen, Beograd, 2012.

• Dušica Lazić: Vijetnamski rat u delima B. Vongara, Nađe Tešić i Stiva Tešića , doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu 2014
• Jelena Arsenijević Mitrić: Diskurs o (post)kolonijalizmu u delima B. Vongara i Ž. M. G. le Klezioa, doktorska disertacija, Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu 2014
• Ljiljana Bogoeva Sedlar: Mapping the Other, Mapping the Self: B. Wongar's Novel Raki (1994) Facta universitatis Series: Linguistics and Literature Vol. 2, No 9, 2002, pp. 313 - 325 Faculty of Dramatic Arts, University of Arts, Belgrade
• Paul Sharrad: Does wongar matter?, Kunapipi Research Online, Volume 4 Issue 1 Article 6 Arhivirano 2016-08-06 na Wayback Machine-u

• Srbin Aboridžin, Politika 08. 11 2011, Pristupljeno 27. aprila 2016.
• Zvanični sajt B. Vongara Arhivirano 2011-08-12 na Wayback Machine-u (en), Pristupljeno 19. aprila 2011.
• O objavljivanju knjige B. vongara na portalu Aranđelovca, Pristupljeno 19. aprila 2011.
• O Sretenu Božiću, Pristupljeno 19. aprila 2011.
• Video intervju Vasila Anđelkovića sa Sretenom Božićem Vongarom, Pristupljeno 19. aprila 2011.
• Sreten Božić Vongar, Zvučni zapis Arhiva Simić, Pristupljeno 20. aprila 2011.
• Čovek iz dingove jame, Pristupljeno 20. aprila 2011.
• http://trove.nla.gov.au/work/19555175?selectedversion=NBD40312016 (en), Pristupljeno 19. aprila 2011.
• http://isbndb.com/d/book/a_stone_in_my_pocket.html (en), Pristupljeno 19. aprila 2011.