Vladimir Veličković

Vladimir Veličković
Biografske informacije
Rođenje(1935-08-11)11. 8. 1935.
Kraljevina Jugoslavija Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Smrt29. 8. 2019. (dob: 84)
Hrvatska Split, Hrvatska
Profesionalne informacije
ObrazovanjeUniverzitet u Beogradu
Opus
Poljeslikarstvo

Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935. — Split, 29. avgust 2019.) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU[1] od 12. decembra 1985. godine. Njegove slike su od 1951. izlagane u mnogim zemljama Evrope i Amerike.

Biografija

Veličković je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1963. do 1966. godine bio je saradnik majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Njegovu prvu samostalnu izložbu je priredio Muzej savremene umetnosti u Beogradu 1963. godine.[2] Godine 1965. dodeljena mu je Prva nagrada za slikarstvo na Bijenalu u Parizu, gde se preselio naredne godine. Veličković je privukao pažnju javnosti 1967. izložbom u Galerie du Dragon u Parizu, čime je postao jedan od vodećih umetnika moderne figuracije.

Veličković se 1972. susreo sa radom Eadwearda Muybridgea, fotografa i pionira rane kinematografije. Kao rezultat, Veličkovićev rad se velikim delom fokusira na tela u pokretu. Njegov ceo opus je isprekidan slikama pocepanih tela, napuštenih predela i agresivnih životinja, a tema koja ih sve povezuje je smrt. Njegova suzdržana paleta, sastavljena od crne, sive, bele i krvavocrvene, dodatno naglašava ovaj haos.[2]

Godine 1983. izabran je za profesora na akademiji likovnih umetnosti École nationale supérieure des beaux-arts, gde je predavao do 2000.[3] Godine 1985. održao je izložbu u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), gde je iste godine izabran za člana.[4] U galeriji SANU je održao dve velike izložbe, 2002. i 2013. godine.[5] Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti, Ordre des Arts et des Lettres.[6]

Godine 2006. unapređen promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu.[7] Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.[8] U aprilu 2007. Veličković je odlikovan francuskim Ordenom Legije časti.

Umro je 29. avgusta u splitskoj bolnici gde je primljen nakon što mu je pozlilo.[9][10] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.[11] Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.[12] Njegove dale se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, zemljama bivše Jugoslavije i Srbije.[13][14]

Nagrade i priznanja

Veličković u ateljeu, 1997.
  • Oktobarski salon, nagrada za slikarstvo, 1963.[5]
  • Bijenale u San Marinu, nagrada za slikarstvo, 1965.[5]
  • Bijenale u Parizu, nagrada za slikarstvo 1965.[5]
  • Lignano biennale, nagrada za slikarstvo, 1968.[5]
  • Internationale Grafikaausstellung, Beč, nagrada za crtež, 1970.[5]
  • Biennale der Europaische Graphik, Hajdelberg, Grand Prix, 1979.[5]
  • Herderova nagrada za likovne umetnosti, 1987.[5]
  • Odlikovanje Arts et Lettres, 1998.[5]
  • Nagrada "Sava Šumanović", 2010.[15]
  • Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu, 2006.[5]
  • Orden vitez Legije časti, 2007.[5]

Izvori

  1. ↑ Мишић, Милан, ur. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. str. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ↑ 2,0 2,1 „Vladimir Velickovic”. www.claude-lemand.com. Pristupljeno 2025-01-10. 
  3. ↑ „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije” (sr-lat). Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Pristupljeno 2021-10-25. 
  4. ↑ „Биографија на сајту САНУ”. Pristupljeno 08. 04. 2011. 
  5. ↑ 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 „Velickovic Vladimir”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2025-01-10. 
  6. ↑ „Vladimir Velickovic” (en-GB). Fairhead Fine Art Ltd. Pristupljeno 2025-01-10. 
  7. ↑ „Свечана промоција сликара Владимира Величковића у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу”. Arhivirano iz originala na datum 07. 03. 2014. Pristupljeno 07. 03. 2014. 
  8. ↑ „Profesor - Vladimir Veličković”. Arhivirano iz originala na datum 23. 01. 2021. Pristupljeno 2020-12-08. 
  9. ↑ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. rts.rs. Pristupljeno 29. 8. 2019. 
  10. ↑ Димитријевић, Милица (29. 8. 2019.). „Одлазак ликовног мага”. Политика. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  11. ↑ „Колосалан уметник и племенита личност”. Pristupljeno 6. 9. 2019. 
  12. ↑ Постхумно награда Владимиру Величковићу („Политика”, 16. октобар 2020)
  13. ↑ „Vladimir Velickovic” (en). 1700laposte.com. Pristupljeno 2025-01-10. 
  14. ↑ „Преминуо сликар Владимир Величковић”. Pristupljeno 7. март 2022. 
  15. ↑ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"” (sr-RS). N1. Pristupljeno 2024-01-26. 

Spoljašnje veze

Intervjui