Јужна Србија
| Јужна Србија | |
|---|---|
| Географска област1 | |
 Јужна Србија је приказана браон бојом | |
| Највећи град | Ниш |
| Површина | |
| • Укупно | 14,010 km2 (5,410 sq mi) |
| Становништво (2011) | |
| • Укупно | 930,4612 |
| • Густина | 66,4/km2 (172/sq mi) |
| Временска зона | −{CET}− |
| Дијалекат | призренско-тимочки (познат као торлачко наречје) |
| ^1 „Јужна Србија” није део званичне поделе Републике Србије ^2 Албанци у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године. | |
Јужна Србија, или југоисточна Србија, Јужно Поморавље, југ Централне Србије, историјски позната као Нова Србија или Нове Територије, макрорегија је у Републици Србији који се најчешће односи на територије Нишавског, Топличког, Јабланичког, Пчињског и Пиротског округа.[1][2] Заузима око 14.000 квадратних километара и дом је око 1.000.000 људи. Више од четвртине становништва у региону живи у Нишу.
Јужна Србија није део званичне поделе Србије, нити су њене границе прецизно дефинисане. Карактерише је река Јужна Морава, која скоро у потпуности протиче кроз ову област, а која је кроз историју повезивала народе који су живели у њеном сливу. Област је дефинисана заједничком историјом и културом.
Термин
Јужна Србија је данас област на југу Републике Србије, а временом је термин мењао своје значење.
Током прве половине 20. века, термин је коришћен за означавање подручја Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (тзв. Стара Србија). У периоду од 1919. до 1922. године ова област је чинила покрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС.[3] У истом периоду постојала је покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. После територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се није активно користио, пошто су у тада већем делу јужне Србије формиране НР Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област, док је преостали део почео да се формира под називом Јужна Србија, Југ Централне Србије или Југоисточна Србија. Данас га чине следећи окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.
Данашња Јужна Србија је кроз историју мењала име. Већина области ослобођена је током српско-турских ратова 1878. године, а тада је носила назив Нова Србија или Нове Територије.[4]
Река Јужна Морава протиче целом територијом Јужне Србије од Ражња до Бујановца. Река пресеца област у средини на два дела. Слив Јужне Мораве заузима приближно исту територију као и област која се обично сматра Јужном Србијом. Стога се Јужна Србија понекад назива и Јужним Поморављем.[5]
Демографија
Јужна Србија је дом за око 1.000.000 људи. Међутим, она је јако погођена депопулацијом. Само нишке и већинско албанске општине Прешево и Бујановац забележиле су пораст становништва у периоду од 2002. до 2011. године. У најтежој ситуацији су општине источно од Јужне Мораве. Најбољи пример је општина Црна Трава која је 1948. године имала око 13.500, а сада око 1.500 становника. Депопулација је присутна и у општинама Димитровград и Босилеград, где Бугари чине већину. Већина Албанаца бојкотовала је попис из 2011. године. Процењује се да у Јужној Србији има око 50.000 Албанаца.
| # | Округ | Становништво | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. | 2011. | Промена [%]
1948—2011. |
Промена [%]
2002—2011. | ||
| 1. | Нишавски | 283.842 | 303.482 | 327.367 | 363.292 | 394.110 | 396.043 | 381.757 | 373.404 | +31,5 | −2,2 |
| 2. | Јабланички | 231.280 | 244.128 | 254.855 | 260.982 | 262.531 | 255.011 | 240.923 | 215.463α | −6,8 | −10,5 |
| 3. | Пчињски | 209.232 | 220.910 | 222.520 | 230.373 | 238.753 | 243.529 | 227.690 | 158.717β | −24,1 | −30,3 |
| 4. | Пиротски | 160.285 | 157.360 | 145.785 | 136.008 | 127.427 | 116.926 | 105.564 | 92.277 | −42,4 | −12,4 |
| 5. | Топлички | 141.502 | 149.421 | 141.141 | 129.542 | 121.933 | 111.813 | 102.075 | 90.600 | −35,9 | −11,2 |
| Укупно | 1.026.141 | 1.075.301 | 1.091.668 | 1.120.197 | 1.144.754 | 1.123.322 | 1.058.009 | 930.461 | −9,3 | −12,1 | |
Највећи градови
| № | Град | Територија | Популација | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ниш  Лесковац |
1. | Ниш | Нишавски | 260.237 |  Врање  Пирот | ||||
| 2. | Лесковац | Јабланички | 144.206 | ||||||
| 3. | Врање | Пчињски | 83.524 | ||||||
| 4. | Пирот | Пиротски | 57.928 | ||||||
| 5. | Алексинац | Нишавски | 51.863 | ||||||
| 6. | Прокупље | Топлички | 44.419 | ||||||
| 7. | Бујановац | Пчињски | 43.302 | ||||||
| 8. | Прешево | Пчињски | 34.904 | ||||||
| 9. | Власотинце | Јабланички | 29.893 | ||||||
| 10. | Лебане | Јабланички | 22.000 | ||||||
Окрузи, градови и општине
| Округ | Седиште | Општине и градови | Места |
|---|---|---|---|
| Нишавски
|
Ниш |
285 | |
| Јабланички
|
Лесковац |
336 | |
| Пчињски
|
Врање |
363 | |
| Пиротски
|
Пирот |
214 | |
| Топлички
|
Прокупље |
267 |
Галерија
-
-
-
-
-
-
Споменик палим борцима у Топличком устанку у Прокупљу -
-
Биста Константина Великог пронађена у његовом родном месту у Нишу -
-
-
Центар Ниша -
Положај Јужне Србије на рељефној мапи Србије -
Црква на врху Ђавоље стене у долини реке Пчиње -
Долина Пчиње -
Куће у Гостуши
Напомене
- ^α Албанци у Медвеђи бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.
- ^β Албанци у Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.
Референце
- ^ „OPŠTINE - RAS BAZA OPŠTINA”. crm.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала 07. 08. 2022. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ Milicevic, M. DJ. (1884). КРАЉЕВИНА СРБИЈА: НОВИ КРАЈЕВИ. Kr. Srb. Drzavna Stamparija. стр. XV.
- ^ Живковић, Тодор (1940). Јеdаn prilоg zа pоznаvаnjе duhоvnih vеzа izmеđu Јužnе Srbiје i Srbiје. Штампарија Пуч.
- ^ Milićević, M. Đ. (1884). Kingdom of Serbia: New Territories.
- ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација.
- ^ „First results if 2011 census” (PDF). 2011.
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). stat.gov.rs. Statistical Office of the Republic of Serbia. Приступљено 11. 1. 2017.