Јуре Каштелан
Јуре Каштелан Пуно име Јурај Каштелан Датум рођења (1919-12-18 ) 18. децембар 1919.Место рођења Закучац , Краљевство СХС Датум смрти 24. фебруар 1990.(1990-02-24 ) (70 год. ) Место смрти Загреб , СФРЈ
Јурај Јуре Каштелан (Закучац , 18. децембар 1919 [ 1] — Загреб , 24. фебруар 1990 ) био је хрватски песник.[ 2]
Ратних година 1941 — 1945 . био је припадник Народноослободилачког покрета . До 1980 . године је био предавач Катедре за теорију књижевности на Филозофском факултету у Загребу[ 3] , а неко време и лектор на Сорбони . У почетку наставља традиционални израз хрватске поезије који затим проширује европским видицима (највећи утицај на његово стваралаштво је извршио Федерико Гарсија Лорка ). Један је од утемељивача модерног хрватског песничког израза. Објављивао је и чланке, прозу, есеје и драме у којима је присутна митска концепција.
Преводио је са руског , италијанског језика , француског језика , шпанског језика и чешког језика .[ 3]
Збирке
„Црвени коњ“,
„Пијетао на крову“,
„Бити или не“,
„Мало камена и пуно снова“,
„Дивље око“,
„Чудо и смрт“.
Награде
Добитник је Награде "Владимир Назор" за животно дело 1984. године.[ 3]
Референце
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 327—328.
^ „Јуре Каштелан” . poezijasustine.rs . Приступљено 30. 1. 2022 .
^ а б в „Kaštelan, Jure” . enciklopedija.hr . Приступљено 30. 1. 2022 .
Спољашње везе
За књижевност
Весна Парун (1959)
Петар Шегедин (1962)
Добриша Цесарић и Јуре Каштелан (1964)
Ранко Маринковић (1965)
Јуре Франичевић-Плочар (1966)
Слободан Новак (1968)
Крсто Шпољар (1969)
Станко Ласић и Антун Шољан (1970)
Ото Шолц (1971)
Никола Милићевић и Светозар Петровић (1972)
Живко Јеличић (1973)
Марин Франичевић (1974)
Весна Крмпотић и Предраг Матвејевић (1975)
Зване Чрња и Миливој Солар (1976)
Драго Кекановић и Миливој Славичек (1978)
Иван Катушић и Мирослав Славко Мађер (1979)
Тито Билопавловић и Никица Петрак (1980)
Иван Сламниг и Данијел Драгојевић (1981)
Звонко Маковић (1983)
Луко Паљетак (1984)
Недјељко Фабрио и Звонимир Мајдак (1985)
Виктор Жмегач (1986)
Нусрет Идризовић и Аугустин Стипчевић (1987)
Бранимир Бошњак (1988)
Звонко Мркоњић (1989)
Бруно Поповић (1990)
Жељка Чорак (1991)
Славко Михалић (1992)
Сибила Петлевски (1993)
Иван Голуб (1994)
Анте Стамаћ (1995)
Јозо Лаушић (1996)
Жељко Кнежевић (1997)
Јакша Фиаменго (1998)
Горан Трибусон (1999)
Станко Андрић (2000)
Драго Гламузина (2001)
Андриана Шкунца (2002)
Ренато Баретић (2003)
Луко Паљетак (2004)
Делимир Решицки (2005)
Мате Ганза (2006)
Мирко Ковач (2007)
Анка Жагар (2008)
Ивана Шојат-Кучи (2009)
Нада Гашић (2010)
Зоран Ферић (2011)
Татјана Громача (2012)
Милко Валент (2013)
Јосип Млакић (2014)
Делимир Решицки (2015)
Крешимир Немец (2016)
Бранко Малеш (2017)
Далибор Буквић (2018)
За животно дело
1965—2011 1965. Петар Шегедин
(Орфеј у малој башти) • 1966.
Ранко Маринковић (Киклоп) • 1967.
Меша Селимовић (Дервиш и смрт ) • 1968.
Мирослав Крлежа (Заставе) • 1969. Рафо Богишић
(О хрватским старим пјесницима) • 1970. Драго Иванишевић
(Гласине) • 1971.
Томислав Ладан (Те критике) • 1972.
Карло Штајнер (7000 дана у Сибиру) • 1973.
Марко Ристић (Турпитуда) • 1974. Јуре Франичевић Плочар
(Вир) • 1975.
Оскар Давичо (Ритуали умирања језика) • 1976.
Мирко Божић (Цолоннелло) • 1977.
Данило Киш (Гробница за Бориса Давидовича ) • 1978. Маријан Матковић
(Огледи и огледала) • 1979.
Јуре Каштелан (Дивље око) • 1980.
Јара Рибникар (Живот и прича) • 1981. Сретен Асановић
(Ноћ на голом брду) • 1982.
Војин Јелић (Доживотни грешници) • 1983.
Михаило Лалић (Докле гора зазелени) • 1984. Марин Франичевић
(Повијест хрватске ренесансне књижевности) • 1985. Иван Аралица
(Душе робова) • 1986. Матко Пеић
(Љубав на путу) • 1987.
Ирена Вркљан (Марина или о биографији) • 1988.
Весна Крмпотић (Брдо изнад облака) • 1989.
Борислав Пекић (Атлантида) • 1990.
• 1991.
• 1992.
• 1993.
Ранко Маринковић (Невер море) • 1994.
• 1995.
• 1996.
• 1997.
• 1998. Славко Михалић
(Пандорина кутија) • 1999.
• 2000.
Александар Флакер (Књижевне ведуте) • 2001.
• 2002. Јосип Ваништа
(Књига записа) • 2003. Недјељко Фабрио
(Триемерон) • 2004. Ренато Баретић
(Осми повјереник) • 2005.
Данијел Драгојевић (Жамор) • 2006. Дубравка Ораић-Толић
(Мушка модерна и женска постмодерна) и Ивана Сајко,
(Рио бар) • 2007. Здравко Зима
(Ловац у лабиринту) • 2008. Јосип Млакић
(Трагом змијске кошуљице) • 2009. Анка Жагар
(Стварнице, немирна површина) • 2010. Зоран Кравар
(Уљанице и духови) • 2011.
Дубравка Угрешић (Напад на минибар)
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License .
A link to the original article can be found here and attribution parties here
By using this site, you agree to the Terms of Use . Gpedia ® is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd