Љубиша Самарџић

Љубиша Самарџић
Љубиша Самарџић на премијери филма Битка на Неретви у Сарајеву, новембар 1969.
Лични подаци
Пуно име	Љубиша Самарџић
Надимак	Смоки
Датум рођења	(1936-11-19)19. новембар 1936.
Место рођења	Скопље, Краљевина Југославија
Датум смрти	8. септембар 2017.(2017-09-08) (80 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Религија	Православље
Занимање	глумац редитељ продуцент
Породица
Супружник	Мирјана Самарџић (1960—2017)
Деца	Драган Самарџић (1966-2001)
Рад
Активни период	1960—2017.
Веза до IMDb-а

Љубиша Самарџић (Скопље, 19. новембар 1936 — Београд, 8. септембар 2017) био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Каријеру је започео шездесетих година прошлог века глумећи углавном у партизанским филмовима, али му је несумњиву популарност донела и сарадња са глумицом Миленом Дравић, као и режисером Пуришом Ђорђевићем. Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији (1967). Надимак му је био Смоки, по улози коју је тумачио у филму Пешчани град.^[1]

Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Води порекло са Кривошија одакле се његов отац двадесетих година двадесетог века одселио трбухом за крухом.^[2] Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду.

Бојан Ступица му је прибавио стипендију Атељеа 212, али је — привучен филмом (деби у Играма на скелама, 1961, Срећка Веиганда) — на сцени играо тек на самом почетку каријере. Пажњу критике привукао је већ следећом улогом шармантног неспретњаковића у Прекобројној (1962) Бранка Бауера, а углед је учврстио 1963. филмовима Пешчани замак Боштјана Хладника, Дани Александра Петровића и Десант на Дрвар Фадила Хаџића. За филм Јутро, где је тумачио лик младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на Фестивалу у Венецији. Гран при у Нишу добио је за улогу у филму Вељка Булајића Битка на Неретви 1969. године.

Кроз готово тридесет година глумио је главне и веће споредне улоге у више од седамдесет филмова различитих жанрова, најчешће у ратним и комедијама, а касније и у делима друштвене проблематике: Љубавни живот Будимира Трајковића, Смрт господина Голуже, Живот је леп, Кућа поред пруге и др.

Наклоност публике стекао је готово искључиво на филму; како сам каже, играо је код скоро свих југословенских редитеља. На телевизији је наступао релативно мало (главне улоге у четири телевизијске серије: Куда иду дивље свиње, Димитрије Туцовић, Врућ ветар и Полицајац са Петловог брда).

Добитник је и Седмојулске награде СР Србије 1984. године за глумачко остварење у протеклих двадесетпет година, те тадашњег највишег признања Награде АВНОЈ-а 1988. године (иначе, ова награда је први пут додељена једном филмском глумцу). Од свих југословенских глумаца најчешће је награђиван на Пулском фестивалу.

Крајем јануара 2009, поводом 50. годишњице богате каријере, Љубиша Самарџић је био гост у љубљанској Каварани Кинодвор.^[3] Културни догађај је обележила и загребачка панк група Љубиша Самарџић.^[1]

Љубиша Самарџић је био ангажован у друштвено-политичком раду у Републици Србији. Био је члан Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) и бивши члан Управног одбора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО); у време СФР Југославије, као глумац, глумио је партизанске улоге у ратним филмовима због чега је уживао симпатије и наклоност владајуће политичке партије Савеза комуниста Југославије.^[4]

Своје награде, дипломе и признања поклонио је Југословенској кинотеци фебруара 2014. године.^[5] Легат је представљен јавности 27. фебруара 2016. године.^[6] Године 2017. снимио је филм о себи који се зове Панта реи.

Љубиши Самарџићу је крајем 2016. године оперисан тумор на мозгу. Преминуо је после тешке болести 8. септембра 2017. године, у 81. години живота.^[7][8] Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.^[9]

На централном шеталишту у Нишкој Бањи му је током 2022. подигнут споменик.^[10]

Његов син је био Драган Самарџић.

• Златни лав за улогу у филму Јутро (1967)^[11]
• Она и он — заједно са Миленом Дравић за улоге у филму Јутро; додељују ТВ Новости (1968)^[12]
• Гран при за улогу у филму Битка на Неретви на Филмским сусретима у Нишу (1970)^[13]
• Златна арена за улоге у филмовима Бомбаши (1973), Доктор Младен (1975) и Рад на одређено време (1980)
• Глумачки пар године — заједно са Весном Чипчић за улоге у телевизијској серији Врућ ветар на Филмским сусретима у Нишу; по избору читалаца ТВ Новости (1980)^[12]
• Гран при за улогу Боривоја Шурдиловића на Филмским сусретима у Нишу (1983)^[14]
• Седмојулска награда (1984)
• Награда АВНОЈ (1988)
• Награда Павле Вуисић за животно дело (август 1995) — за улоге у југословенској кинематографији
• Награда академије Иво Андрић за животно дело (2005)
• Златна медаља за заслуге - за изузетне заслуге и остварене резултате у културним делатностима, поводом Дана државности Републике Србије (2015)
• Награда Милан Жмукић на Филмском фестивалу у Херцег Новом (2016)^[15]

• Синема дизајн

• Љубиша Самарџић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Љубиша Самарџић на сајту PORT.rs
• Портрет без рама: Љубиша Самарџић (Политика, 1. април 2017)
• Како је неспретни шармер постао легенда: Збогом, Смоки (Блиц, 8. септембар 2017)
• Преминуо Љубиша Самарџић: Отишао је бард глумишта и уметник ренесансног формата (Политика, 9. септембар 2017)