Негуш
| Негуш Νάουσα | |
|---|---|
 Панорама Негуша | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Иматија |
| Општина | Негуш |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 17.830 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 38′ 00″ С; 22° 04′ 00″ И / 40.633333° С; 22.066667° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 345 m |
  Негуш Негуш на карти Грчке | |
| Поштански број | 592 00 |
| Позивни број | 23320 |
| Регистарска ознака | ΗΜ |
Негуш, Његуш или Његош[1] (грч. Νάουσα, Науса) је град и седиште истоимене општине, други по величини у округу Иматија на северозападу периферије Средишња Македонија, Грчка.
Положај
Град се налази у северном делу Македоније, на око 90 километара западно од Солуна. Град се сместио у подножју планине Каракамен. Надморска висина града је око 350 метара.
Историја
Подручје Негуша насељено је у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У ратдобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом Негуш. Град је био и у оквиру Душаново царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
Његуш се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као средиште устанка у Македонији, који је крваво угушен 1822. године опсадом и уништавањем града од стране османске војске. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.
Становништво
Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Негушу је 1900. године живело 3.500 Грка, 1.500 Словена хришћана, 800 Турака и 300 Аромуна.[2] Грчко становништво води порекло од хеленизваних Словена.[3] Године 1924. турско становништво је принудно исељено у Турску а на њихово место је насељено 2.080 грчких избеглица из Тусрке и Бугарске, тада су насељене и словенске, аромунске и грчке породице из околних села. На попису из 1928. године Негуш је имао 10.250 становника.[4]
Данашње становништво је већином грчко са присутном словенском и аромунском мањином. У граду живи и мања скупина Рома.
У последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:
| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|---|
| 19.430 | 19.794 | 19.870 | 18.882 | 17.830 |
Познате личности
- Димитрије Сабов, српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије
Види још
Референце
- ^ Цвијић 1906, стр. 496.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 144.
- ^ Цвијић 1906, стр. 383.
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - I д6л. Скопје. стр. 37.
Литература
- Цвијић, Јован (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Том 2. Београд.
