Аеродром Беч

Аеродром Беч-Швехат

Лого аеродрома

Аеродром Беч
Аеродром Беч

Општи подаци
Изворни назив Flughafen Wien-Schwechat
IATA VIE
ICAO LOWW
Тип Јавни
Оператор Flughafen Wien AG
Држава Аустрија
Најближи град Беч
Надморска висина 183 m
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
16/34 3.600 11.811 Асфалтирана
11/29 3.500 11.483 Асфалтирана[1]
Унутрашњост Аеродрома Беч
Авиони на Аеродрому Беч

Међународни аеродром Беч-Швехат (IATA: VIE, ICAO: LOWW) (нем. Flughafen Wien-Schwechat) је напрометнији и највећи аеродром у Републици Аустрији. Аеродром је удаљен 18 km југоисточно од главног града Беча. Аеродром је познат под именом Швехат, јер је то назив оближњег града. Бечки аеродром је у могућности да прими авионе као што су Боинг 747 и Ербас А340. На аеродрому се налазе базе Остријан ерлајнса и осталих авио-компанија.

Историја

Првобитно је коришћен као војни аеродром 1938, а Британци су га преузели 1945. године. Betriebsgesellschaft је основан 1954. године и нови аеродром је заменио аеродром Асперн и постао главни аеродром у Бечу и Аустрији. Постојала је само једна писта, која је 1959. године била продужена до укупне дужине од 3.000 m. 1960. године је започета изградња нове зграде аеродрома и 1972. године је саграђена још једна писта.

На аеродром су два пута слетали олимпијски тимови зато што је Аустрија два пута била домаћин Зимских олимпијских игара. 27. децембра 1985. године палестински терористи су напали шалтер за чекирање авиокомпаније Ел ал и тада је двоје људи убијено, а 39 њих је указана хитна медицинска помоћ. (Видите: Напади на аеродроме у Риму и Бечу)

Авио-компаније и дестинације

Следеће авио-компаније користе Аеродром Беч (од марта 2008)

  • Адрија ервејз (Љубљана, Франкфурт)
  • Аерофлот (Москва-Шереметјево)
  • Алиталија (Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи)
  • Африкан Сафари ервејз (Момбаса) [сезонски]
  • Белавија (Минск)
  • Брисел ерлајнс (Брисел)
  • Бритиш ервејз (Лондон-Хитроу)
  • Булгарија ер (Варна, Софија)
  • Булгарија ер чартер (Бургас)
  • Виагио ер (Софија)
  • Делта ер лајнс (Атланта)
  • Днипроавија (Днипропетровск)
  • ЕВА ер (Бангкок-Суварнабуми, Тајпеј-Тајван Таоуан)
  • ЕгипатЕр (Каиро)
  • Ел Ал (Тел Авив)
  • Емирати (Дубаи)
  • ерБалтик (Рига)
  • Ер Виа (Бургас)
  • Ер Лингус (Даблин)
  • Ер Малта (Малта)
  • Ер Молдова (Кишињев)
  • Ер Трансат (Монтреал, Торонто-Пирсон)
  • Ер Франс (Париз-Шарл де Гол)
  • Ер Чајна (Пекинг) [од октобра 2009.]
  • Иберија ерлајнс (Мадрид)
  • Изиџет (Лондон-Лутон)
  • ИнтерСкај (Фридрихсхафен)
  • Иран ер (Техеран-Имам Хомеини)
  • Јукрејн Интернашонал (Кијев-Бориспил, Одеса)
  • Катар ервејз (Доха)
  • КЛМ (Амстердам)
    • КЛМ Ситихопер (Амстердам)
  • Коријан ер (Сеул)
  • Кроација ерлајнс (Дубровник, Загреб, Сплит)
  • ЛОТ Полиш ерлајнс (Варшава, Краков)
  • Луксер (Луксембург)
  • Луфтханза (Берлин-Тегел, Диселдорф, Минхен, Франкфурт, Хамбург, Хановер, Штутгарт)
  • MAT Македонски авио транспорт (Охрид, Скопље)
  • Месопотамија ер (Сулаиманијах)
  • Онур ер (Истанбул-Ататурк)
  • Остријан ерлајнс (Амам, Амстердам, Анталија, Астана, Атина, Баку, Бангкок-Суварнабуми, Беијрут, Београд-Никола Тесла, Берлин-Тегел, Брисел, Букурешт-Отопени, Варадеро, Вашингтон-Далес, Дамаск, Делхи, Диселдорф, Днепропетровск, Дубаи, Дубровник, Ђенова, Ербил, Ираклион, Јереван, Каиро, Калви, Канкун [сезонски], Кијев-Бориспил, Копенхаген, Крф, Ламеција Терме, Ларнака [сезонски], Лас Палма, Лисабон, Лондон-Хитроу, Луксор, Мале [сезонски], Махон, Малага, Манчестер, Милано-Малпенса, Минхен, Монтего Беј, Москва-Домодедово, Мумбај, Њујорк-ЏФК, Ољгин, Осло, Париз-Шарл де Гол, Пекинг, Познан, Приштина, Пуерто Плата, Пунта Кана, Рејкјавик, Родос, Сарајево, Скопље, Софија, Сплит, Стокхолм-Арланда, Тбилиси, Тел Авив, Тенерифе-Југ, Техеран-Имам Хомеини, Токио-Нарита, Торонто-Пирсон, Франкфурт, Фуертевентура, Фуншал, Хулгин, Хургада, Цирих, Чикаго-О'Хара, Шарм Ел Шеих)
    • Остријан ероус летове обавља Тајролин ервејз (Алтенреин, Амстердам, Анкара [сезонски], Базел/Милуз, Барцелона, Београд-Никола Тесла, Берлин-Тегел, Болоња, Брисел, Букурешт-Отопени, Будимпешта, Варна, Варшава, Венеција, Вилњус, Гетебург, Грац, Диселдорф, Днепропетровск, Дресден, Женева, Загреб, Инзбрук, Истанбул-Ататурк, Јаш, Келн/Бон, Кијев-Бориспил, Кишињев, Клагенфурт, Клуж, Копенхаген, Кошице, Краков, Краснодар, Лавов, Лајпциг/Хале, Линц, Лион, Лондон-Хитроу, Луксембург, Милано-Линате, Милано-Малпенса, Минхен, Минск, Нижни Ховгород [почиње од 3. априла 2008.], Ница, Нирнберг, Њукасл [сезонски], Одеса, Подгорица, Праг, Приштина [сезонски], Рига, Рим-Леонардо да Винчи, Ростов, Салцбург, Санкт Петербург, Сарајево, Сент Гален, Сибиу, Скопље, Солун [сезонски], Софија, Сочи [почиње оф 2. априла 2008.], Сплит, Стокхолм-Арланда, Стразбур, Темишвар, Тирана, Триполи, Турин, Фиренца, Франкфурт, Хамбург, Хановер, Харков, Хелсинки, Цирих, Штутгарт)
  • Пегасус ерлајнс (Анталија, Бодрум, Даламан, Истанбул-Сабиха Гокчен)
  • Ројал Јордејнијан (Аман)
  • Росија (Москва-Внуково, Санкт Петербург)
  • Сајпрус ервејз (Ларнака)
  • Сауди Арабијан ерлајнс (Једах, Минхен, Ријад)
  • СанЕкспрес (Анталија)
  • Свис интернашонал ер лајнс (Цирих)
  • Сиријан Араб ерлајнс (Алепо, Берлин-Шенефелд)
  • Скај Јуроп (Амстердам, Атина, Барцелона, Брисел, Букурешт-Банеаса, Варшава, Дубровник, Задар, Инзбрук, Краков, Ларнака, Лисабон, Милано-Бергамо, Ница, Париз-Орли, Римини, Солун, Софија, Сплит, Темишвар, Тревисо)
  • Скандинејвијан ерлајнс систем (Копенхаген, Стокхолм-Арланда)
  • ТАРОМ (Букурешт-Отопени, Клуж Напока)
  • Тунисер (Монастир, Тунис)
  • Теркиш ерлајнс (Анкара, Измир, Истанбул-Ататурк, Самсун-Чаршамба)
  • Финер (Хелсинки)
  • Фри берд ерлајнс (Анталија)
  • Чајна ерлајнс (Абу Даби, Тајпеј-Тајван Таоуан)
  • Централ конект ерлајнс (Острава)
  • Џерманвингс (Дортмунд, Келн/Бон, Штутгарт)
  • Џет ер (Лођ) [почиње од 31. марта 2008.]
  • Џорџијан ервејз (Тбилиси)

Карго

  • Азиана ерлајнс (Сеул-Инчеон)
  • Емирати СкајКарго (Дубаи)
  • Ер Лингус (Даблин) [почиње у 2008.]
  • Јуропијан ер транспорт (Брисел)
  • Коријан ер (Сеул-Инчеон)
  • Мартинер Карго (Амстердам)
  • ТНТ ервејз (Лијеж)
  • Чајна ерлајнс (Тајпеи-Тајуан)

Број путника, трансфера и летова

Година Број путника Путници у трансферу Број летова
1954[2] 53.786
1955[3] 128.843 5.576
1960[3] 477.188 16.867
1965[4] 1.002.470 25.332
1970[3] 1.603.477 34.877
1975[4] 2.348.157 43.469
1980[3] 3.105.020 54.262
1990[3] 5.928.734 79.823
1996[3] 9.321.684 154.790
2000[5] 12.058.224 186.189
2003[6] 12.784.505 197.089
2004[6] 14.785.529 224.809
2005[6] 15.859.050 5.443.078 230.900
2006[6] 16.855.725 5.673.586 237.490
2007[6] 18.768.468 5.991.884 254.870
2008[6] 19.747.289 5.936.560 266.402
2009[6] 18.114.103 5.450.308 243.430
2010[7] 19.691.206 5.919.852 246.146
2011[8] 21.106.292 6.521.292 246.157
2012 22.165.794 7.052.530 244.650
2013[9] 21.999.926 6.794.632 231.179
2014 22.483.158 6.531.198 230.781
2015 22.775.054 6.296.386 226.811
2016[10] 23.352.016 6.172.666 226.395
2017[11] 24.392.805 6.442.112 224.568
2018[12] 27.037.292 6.679.300 241.004
2019[13] 31.662.183 7.189.864 266.802
2020[14] 7.812.938 1.497.946 95.880
2021[15] 10.405.523 2.515.584 111.567

Извори

  1. ^ „World Aero Data: SCHWECHAT - LOWW”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 11. 02. 2019. 
  2. ^ „Ein Flughafen wird 60”. Die ganze Woche. 29/2014. јул 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ Österreichisches Statistisches Zentralamt (Hrsg.): Statistisches Jahrbuch für die Republik Österreich. L. Jahrgang, Neue Folge 1999:2000, S. 403
  4. ^ а б Österreichisches Statistisches Zentralamt (Hrsg.): Statistisches Handbuch für die Republik Österreich, XXIII. Jahrgang, Neue Folge 1982, S. 419
  5. ^ Statistik Austria (Hrsg.): Statistisches Jahrbuch Österreichs 2003, S. 408
  6. ^ а б в г д ђ е viennaairport.com – Verkehrszahlen
  7. ^ Verkehrszahlen des Jahres 2010, Vienna Airport.
  8. ^ Verkehrszahlen des Jahres 2011, Vienna Airport.
  9. ^ Verkehrszahlen des Jahres 2013
  10. ^ Flughafen Wien 2016: Drei Passagierrekorde in einem Jahr – Stärkster Tag, stärkster Monat und erstmals mehr als 23 Mio. Passagiere im Gesamtjahr vom 17. Jänner 2017
  11. ^ Rekordjahr 2017: Flughafen-Wien-Gruppe mit 30,9 Mio. (+6,9%) Passagieren erstmals über 30 Mio.-Grenze vom 16. Jänner 2018
  12. ^ Verkehrsergebnisse 2018, aufgerufen am 1. März 2019
  13. ^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News”. www.viennaairport.com (на језику: немачки). Приступљено 2022-09-29. 
  14. ^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News” (на језику: немачки). 
  15. ^ „Flughafen Wien - Presseaussendungen & News” (на језику: немачки). 

Спољашње везе

Аеродром Беч на Викимедијиној остави.