Бигфут
Бигфут (енгл. Bigfoot, IPA: /ˈbɪɡˌfʊt/), такође познат и под именом Сасквоч или Сасквач (енгл. Sasquatch, IPA: /ˈsæskwɒtʃ/, /ˈsæskwætʃ/), велико је мајмунолико створење које наводно лута у дивљинама Сједињених Америчких Држава и Канаде, посебно око Великих језера, Тихог океана, Стеновитих планина, те на северозападу и југу САД.
Бигфут се описује као крупно човјеколико биће обрасло длаком, јаког торза и висине 2—3 метра. Глава му је мала и ушиљена према врху, без истакнутог врата и чела. Очи су му мале, а над њима налази се јаки коштани гребен. Длака је релативно кратка и кудрава, тамнија код млађих примерака, а црвенкаста код старијих. Биће има карактеристична велика стопала (енгл. Bigfoot), чији су отисци величине до четрдесетак центиметара.[1]
Бигфута су виђали још и амерички Индијанци на западној обали Северне Америке у претколумбовско време. Индијански називи за то створење разликовали су се од племена до племена. Тако су припадници племена Лума Бигфута звали Тs'emekves, племена која су живела око планине Ст. Хелен звали су га Sкооcооm, а најпознатије индијанско име је Sasquatch које су измислили припадници племена Халкомелем. У Индијанским причама Бигфут је опасни канибал који терорише села.
Први јачи доказ о његовом постојању пронашао је Ерик Шиптон 1951. године. Био је то отисак за који је он сматрао да припада Јетију, дивљем човеку с Хималаја. Најпознатији и најјачи доказ о његовом постојању је филм који су снимили трагачи Бигфута, Роџер Патерсон и Роберт Гимлин, 20. октобра 1961. у Блаф Крику у Калифорнији. Тај снимак је и данас предмет разних расправа.[2][3] Предложене су разне врсте животиња како би се објаснила виђења Бигфута, али ниједна тврдња није доказана. Криптозоолози Бигфута објашњавају неоткривеном врстом мајмуна, а неки који верују у Бигфута објашњавају га разним паранормалним феноменима.[4] Научне заједнице одбацују постојање Бигфута јер нема доказа о постајању било каквог сличног створења. Постоји неколико организација које су посвећење хватању Бигфута у Сједињеним Америчким Државама.[5][6]
Референце
- ^ McEwan, Karl S. стр. 263.
- ^ Earls, Stephanie. „Bigfoot hunting”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2010. г. Приступљено 2. 1. 2010.
- ^ „Sasquatch”. Encyclopædia Britannica. 2008.
- ^ Boston, Rob (децембар 2003). „Scenes from a Bigfoot Conference”. Skeptical Inquirer. Приступљено 19. 8. 2008.
- ^ Coleman 2003, стр. 233.
- ^ „BFRO Animal Planet”. Discovery Communications, LLC. Приступљено 24. 1. 2014.
Цитирана библиографија
- Coleman, Loren (2003). Bigfoot!: The True Story of Apes in America. ISBN 978-1-4391-8778-4.
Литература
- Buhs, Joshua Blu (1. 8. 2009). Bigfoot: The Life and Times of a Legend. University of Chicago Press. стр. 227. ISBN 978-0-226-50215-1.
- Daegling, David J. (2004). Bigfoot Exposed: An Anthropologist Examines America's Enduring Legend. Altamira Press. стр. 62—63. ISBN 978-0-7591-0539-3.
- Napier, John Russell (1973). Bigfoot: The Sasquatch and Yeti in Myth and Reality. E.P. Dutton. ISBN 978-0-525-06658-3.
- Wágner, Karel. Bigfoot alias Sasquatch. Jonathan Livingston. 2013. ISBN 978-80-87835-23-4.
- Arment, Arment (2006). The Historical Bigfoot. Coachwhip Publications. ISBN 978-1-930585-30-0.
- Debenat, Jean-Paul; LeBlond, Paul H.; Murphy, Christopher L. (2009). Sasquatch/Bigfoot and the mystery of the Wild Man. Hancock House. ISBN 978-0-88839-685-3.
- Guttilla, Peter (2009). The Bigfoot Files. ISBN 978-1-892264-15-2.
- Wallace, David Rains (1983). The Klamath Knot. University of California Press. ISBN 978-0-520-23659-2.