Богиња мајка

Скулптура богиње мајке из Мадја Прадеша или Раџастана, Индија, 6-7 век, у Националном музеју Кореје, Сеул

Богиња мајка је богиња која представља персонификовану апотеозу материнства, плодности, стварања, уништења или богиња земље која оличава благодат земље или природе. Када се изједначе са земљом или природним светом, такве богиње се понекад називају Мајком Земљом или Земаљском Мајком, божанством у различитим анимистичким или пантеистичким религијама. Богиња земље је обично жена или женски пандан Небеском Оцу или Оцу неба. У неким политеистичким културама, као што је древна египатска религија која приповеда о космичком миту о јајету, небо се уместо тога види као Небеска Мајка као у Нут и Хатор, а бог земље се сматра мушким, очинским и земаљским партнером, као код Озириса или Геба који су се излегли из материнског космичког јајета. Заступљеност богиње мајке је најживља у хиндуизму. Хиндуси виде богињу Мајку као врховну космичку енергију која управља свемиром.

Богиња мајка је заједнички назив за по митологији великог броја народа и култура, култ велике мајке, која се узима као мајка богова и свега што живи. Симбол велике мајке има посебно значење у архаичном мишљењу и представља основу за Јунгову теорију архетипова.

Културе

Венера од Вилендорфа

Различите облике култа богиње мајке срећемо у разним културама:

Ископавања у Чатал Хојуку

Седећа жена Чатал Хојука

Између 1961. и 1965. Џејмс Мелар је водио серију ископавања у Чатал Хојуку, северно од планине Таурус у плодном пољопривредном региону Јужне Анадолије. Упечатљиве су биле многе статуе пронађене овде, за које је Меларт сугерисао да представљају Велику богињу, која је била на челу пантеона суштински матријархалне културе. Женска фигура која седи, окружена оним што Меларт описује као лавице, пронађена је у посуди за жито; могуће је да је била намењена заштити жетве и жита.[1] Он је те локације сматрао светињама, а посебно је седећа жена из Чатал Хојука заокупила машту. Постојао је и велики број бесполних фигурица, које је Меларт сматрао типичним за друштво у коме доминирају жене: нагласак на полу у уметности је увек повезан са мушким импулсом и жељом.[2] Идеју да је могао постојати матријархат и култ богиње мајке подржала је и Марија Гимбутас. Ово је довело до модерног култа Богиње Мајке са годишњим ходочашћима која су организована у Чатал Хојуку.[3]

Од 1993. године, ископавања су настављена, под руковођством Ијана Ходер са Лин Мескел као шефом Стенфордовог пројекта фигурица који је испитивао фигурице Чатал Хојука. Овај тим је дошао до другачијих закључака од Гимбутаса и Меларта. Само неколико фигурица је идентификовано као женске и ове фигурице нису пронађене толико у светим просторима, већ су изгледале насумично одбачене, понекад у ђубрету. Ово је учинило култ богиње мајке на овој локацији мало вероватним.[4]

Древни Египат

У египатској митологији, богиња неба Нут се понекад назива „Мајка”, јер је носила звезде и бога Сунца.

Сматрало се да Нут привлачи мртве на своје звездано небо и угошћава их храном и вином.[5]

Расправа о праисторијском матријархату

Постоји разлика у мишљењу између академске и популарне замисли појма богиња мајка. Популарно гледиште је углавном вођено покретом Богиња и гласи да су примитивна друштва у почетку била матријархална, обожавајући суверену, неговану, мајчинску богињу земље. Ово је било засновано на идејама унилинеарне еволуције из деветнаестог века Јохана Јакоба Бахофена. Међутим, према академском гледишту, и Бахофен и модерне теорије о богињама су пројекција савремених погледа на свет на древне митове, а не покушај да се разуме менталитет тог времена.[6][7] Често је ово праћено жељом за изгубљеном цивилизацијом из прошлог времена која би била праведна, мирна и мудра.[8] Међутим, мало је вероватно да је таква цивилизација икада постојала.[8]

Дуго времена су феминистичке ауторке тврдиле да су та мирољубива, матријархална аграрна друштва истребљена или потчињена од стране номадских, патријархалних ратничких племена. Важан допринос томе дала је археологиња Марија Гимбутас. Њен рад у овој области је доведен у питање.[9] Међу феминистичким археолозима ова визија се данас такође сматра веома контроверзном.[10][11]

Од 1960-их, посебно у популарној култури, наводно обожавање богиње мајке и друштвени положај који су жене у праисторијским друштвима наводно заузимале, били су повезани. Тиме је дебата постала политичка. Према покрету богиње, садашње друштво у којем доминирају мушкарци требало би да се врати егалитарном матријархту ранијих времена. Да је овај облик друштва икада постојао, наводно је поткрепљено многим пронађеним фигурицама.

У академским круговима, овај праисторијски матријархат се сматра мало вероватним. Прво, обожавање богиње мајке не значи нужно да су жене владале друштвом.[12] Поред тога, фигурице могу да приказују и обичне жене или богиње, а нејасно је да ли је заиста икада постојала богиња мајка.[13][14][15]

Референце

  1. ^ Mellaart 1967, стр. 180–181
  2. ^ Mellaart 1967
  3. ^ Balter (2005), p. 40
  4. ^ Hodder (2010)
  5. ^ "Papyrus of Ani: Egyptian Book of the Dead", Sir E. A. Wallis Budge, NuVision Publications. 2007. ISBN 1-59547-914-7. стр. 57.
  6. ^ Smith (2007)
  7. ^ Singh (2008) p. 130
  8. ^ а б Feder (2010)
  9. ^ Wesler (2012), pp. 65–66.
  10. ^ Motz (1997)
  11. ^ James; Dillon (2012)
  12. ^ Talalay in James; Dillon (2012)
  13. ^ Let me be perfectly clear about my own position: the maternal Great Goddess is a fantasy, a powerful fantasy with an astonishing capacity to resist criticism. Loraux in Duby, G.; Perrot, M. (1994)
  14. ^ Talalay in James, S.L.; Dillon, S. (2012)
  15. ^ Monaghan (2014)

Литература

  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Balter, M., (2005): The Goddess and the Bull, Free Press
  • Bickmore, Barry R., "Mormonism in the Early Jewish Christian Milieu", Mormonism in the Early Jewish Christian Milieu (1999).
  • Derr, Jill Mulvay, "The Significance of 'O My Father' in the Personal Journey of Eliza R. Snow", BYU Studies 36, no. 1 (1996–97): 84–126.
  • Feder, K.L. (2010): Encyclopedia of Dubious Archaeology. From Atlantis to the Walam Olum, Greenwood
  • Gimbutas, M. (1989): The Language of the Goddess, Thames & Hudson
  • Gimbutas, M. (1991): The Civilization of the Goddess
  • Hinckley, Gordon B., "Daughters of God", Ensign, November 1991: 97–100.
  • Hodder, I. (2010): Religion in the Emergence of Civilization. Çatalhöyük as a Case Study, Cambridge University Press
  • James, S.L.; Dillon, S. (ed.), (2012): A Companion to Women in the Ancient World, Wiley-Blackwell
  • Jorgensen, Danny L., "The Mormon Gender-Inclusive Image of God", Journal of Mormon History, 27, No. 1 (Spring 2000): 95–126.
  • Joseph's Speckled Bird, Letter to the Editor, Times and Seasons 6: 892 (1 May 1845).
  • Mellaart, J., (1967): Catal Huyuk. A Neolithic Town in Anatolia, McGraw-Hill
  • Monaghan, P. (2014): Encyclopedia of Goddesses and Heroines, New World Library
  • Motz, L. (1997): The Faces of the Goddess, Oxford University Press
  • Origen, Origen's Commentary on the Gospel of John: Book II, ¶6. Included in The Ante-Nicene Fathers, 10 vols. (Buffalo: The Christian Literature Publishing Company, 1885–1896) 10:329–330.
  • Pearson, Carol Lynn, "Mother Wove the Morning: a one-woman play" (October 1992) (ISBN 1-56236-307-7) (depicting, according to the video's description, Eliza R. Snow as one of "sixteen women [who] throughout history search for God the Mother and invite her back into the human family").
  • Pratt, Orson, Journal of Discourses 18:292 (12 November 1876).
  • Singh, U. (2008): A History of Ancient and Early Medieval India. From the Stone Age to the 12th Century, Pearson Education India
  • Smith, Joseph F. et al., "The Origin of Man", Improvement Era (November 1909): 80.
  • Smith, Joseph, King Follett Discourse, 7 April 1844, published in Times and Seasons 5 (15 August 1844): 612–17, and reprinted in the History of The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints, edited by B. H. Roberts, 2d ed. rev. (Salt Lake City: Deseret Book, (1976–1980), 6:302–17; see also "The Christian Godhead—Plurality of Gods", History of the Church, 6: 473–79.
  • Smith, A.C. (2007): Powerful Mysteries. Myth and Politics in Virginia Woolf, ProQuest
  • Wesler, K.W. (2012): An Archaeology of Religion, University Press of America
  • Wilcox, Linda P., "The Mormon Concept of a Mother in Heaven", Sisters in Spirit: Mormon Women in Historical and Cultural Perspective, edited by Maureen Ursenbach Beecher and Lavina Fielding Anderson (Urbana: University of Illinois Press, 1987), 64–77. Also Wilcox, Linda P., "The Mormon Concept of a Mother in Heaven", Women and Authority: Re-emerging Mormon Feminism, edited by Maxine Hanks (Salt Lake: Signature Books, 1992), 3–18 Women and Authority – 01 | Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2015)
  • Woodruff, Wilford, Journal of Discourses 18:31–32 (27 June 1875).
  • Patai, Raphael (1990). The Hebrew Goddess. Wayne State University Press. ISBN 978-0814322710. 
  • Andersen, Margaret L.; Taylor, Howard Francis (2010). Sociology: The Essentials. Cengage Learning. стр. 439. ISBN 9780495812234. 
  • Bachofen, Johann Jakob (1992). Myth, Religion, and Mother Right: Selected Writings. Princeton University Press. стр. 93. ISBN 9780691017976. Приступљено 12. 12. 2012. „Although the struggle of matriarchy against other forms is revealed by diverse phenomena, the underlying principle of development is clear. Matriarchy is followed by patriarchy and preceded by unregulated hetaerism.” 
  • Eller, Cynthia (2006). „Ancient Matriarchies in Nineteenth- and Twentieth-Century Feminist Thought”. Ур.: Rosemary Skinner Keller; Rosemary Radford Ruether; Marie Cantlon. The Encyclopedia of Women and Religion in North America. Indiana University Press. ISBN 9780253346872. Приступљено 12. 12. 2012. „It restated the theories of Bachofen and Morgan but construed the era of ancient matriarchy as a golden age of sorts and described the patriarchal revolution as simultaneous with the evils (and benefits) of private property and the state.” 
  • Wheeler-Barclay, Marjorie (2010). „Jane Ellen Harrison”. The Science of Religion in Britain, 1860-1915. Victorian Literature and Culture Series. University of Virginia Press. стр. 231. ISBN 9780813930107. „[I]t was her interest in matriarchal religion and her insistence on its importance that most distinctly set her apart from other British scholars.... As early as 1900, she made note of the evidence of an older stratum of religion--the worship of earth goddesses--lying beneath Olympianism and supplanted it.” 
  • Smeds, John (1990—1991). „Graves, Bachofen and the Matriarchy Debate” (PDF). Focus on Robert Graves and His Contemporaries. 1 (10): 1—17. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2012. 
  • Husain, Shahrukh (1997). „The Paleolithic and Neolithic ages”. The Goddess: Power, Sexuality, and the Feminine Divine. University of Michigan Press. стр. 13. ISBN 9780472089345. Приступљено 12. 12. 2012. „Marija Gimbutas is indivisibly linked with the study of the prehistoric Goddess.” 
  • Christ, Carol P. (2002). „Feminist theology as post-traditional thealogy”. Ур.: Susan Frank Parsons. The Cambridge Companion to Feminist Theology. Cambridge University Press. стр. 80. ISBN 9780521663809. „Marija Gimbutas unwittingly supplied the fledgling movement with a history, through her analysis of the symbolism of the Goddess in the religion of palaeolithic and neolithic Old Europe.” 
  • Welsh, Elizabeth (2009). „Matriarchy”. Ур.: David A. Leeming; Kathryn Madden; Stanton Marlan. Encyclopedia of Psychology and Religion. 2. Springer. ISBN 9780387718019. Приступљено 12. 12. 2012. „Currently, most anthropologists concur that there is no evidence for the existence of matriarchal societies in the primary sense of the term, but that matrilineal/matrifocal groups have existed in various places for many centuries.” 

Спољашње везе