Брчко

Брчко
Колаж Брчког
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ДистриктБрчко Дистрикт
Становништво
 — 2013.Пад 39.893
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 36″ С; 18° 48′ 36″ И / 44.87671° С; 18.81004° И / 44.87671; 18.81004
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина92 m
Брчко на карти Босне и Херцеговине
Брчко
Брчко
Брчко на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број76101
Позивни број049
Веб-сајтwww.bdcentral.net

Брчко је град на сјевероистоку Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко Дистрикта. Према попису из 2013. у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица.[1] У граду данас релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.

Географија

Мост преко Саве у Брчком

Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44° 52" сјеверне географске ширине и 18° 48" источне географске дужине, на 95 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.

Клима

Средња годишња температура износи 11,2 °C, а клима је умерено-континентална са 760 mm³ падавина годишње.

Историја

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.[тражи се извор]

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Српске кнежевине, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.[тражи се извор]

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског ејалета, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.[тражи се извор]

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске. 1892. у Брчком је изграђена градска већница у псеудомаварском стилу. Аустроугарска је 1908. године анектирала Босну и Херцеговину и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.[тражи се извор]

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. У ово време, место је сматрано средиштем шљиварске производње, расадник је основан 1929.[2]

Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би 1945. постао део Федералне Државе Босне и Херцеговине, једне од земаља Демократске Федеративне Југославије која ће недуго потом бити преименована у Народну Републику Босне и Херцеговине у склопу ФНРЈ.[тражи се извор]

Током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Становништво

Град Брчко у Брчко Дистрикту
Састав становништва – насеље Брчко
2013.[3]1991.[4]1981.[5]1971.[6]1961.[7]
Укупно39 893 (100,0%)41 406 (100,0%)31 437 (100,0%)25 337 (100,0%)17 949 (100,0%)
Срби19 420 (48,68%)8 253 (19,93%)5 532 (17,60%)5 481 (21,63%)5 260 (29,31%)
Бошњаци17 489 (43,84%)22 994 (55,53%)116 725 (53,20%)115 651 (61,77%)15 431 (30,26%)1
Хрвати1 457 (3,652%)2 894 (6,989%)2 157 (6,861%)2 663 (10,51%)2 472 (13,77%)
Неизјашњени466 (1,168%)
Роми333 (0,835%)5 (0,016%)6 (0,024%)4 (0,022%)
Остали155 (0,389%)2 054 (4,961%)468 (1,489%)327 (1,291%)78 (0,435%)
Босанци138 (0,346%)
Муслимани111 (0,278%)
Албанци77 (0,193%)86 (0,274%)115 (0,454%)65 (0,362%)
Југословени60 (0,150%)5 211 (12,59%)6 351 (20,20%)952 (3,757%)4 250 (23,68%)
Босанци и Херцеговци44 (0,110%)
Православци44 (0,110%)
Непознато38 (0,095%)
Црногорци31 (0,078%)65 (0,207%)82 (0,324%)278 (1,549%)
Македонци24 (0,060%)16 (0,051%)19 (0,075%)35 (0,195%)
Словенци4 (0,010%)19 (0,060%)25 (0,099%)55 (0,306%)
Турци2 (0,005%)
Мађари13 (0,041%)16 (0,063%)21 (0,117%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Саобраћај

Жељезничка станица у Брчком

Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.

Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.

Привреда

Брчко има значајне индустријске капацитете.

Спорт

Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).

Градови побратими

Галерија

Белешка


Референце

  1. ^ Popis 2013. u BiH
  2. ^ "Политика", 14. авг. 1936, стр. 10
  3. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе