Бутни нерв

Бутни нерв
Лумбални плексус и његове гране. (Бутни нерв означен доле лево.)
Феморални омотач отворен да покаже своја три одељка. (Бутни нерв је означен жутом бојом.)
Детаљи
Синонимифеморални нерв, бедрени нерв
Називи и ознаке
Латински називnervus femoralis
MeSHD005267
TA98A14.2.07.020
TA26522
FMA16486
Анатомска терминологија

Бутни нерв је највећа грана лумбалног плексуса и један од највећих нерава у нози. Он је део периферног нервног система, који шаље сигнале из мозга у доње удове, горње удове и неке органе.[1] Он инервише кожу на натколеници и унутрашњој страни ноге, као и мишиће који опружају колено.[1]

Својом моторичком функцијом бутни нерв помаже да померамо кукове, ноге, глежњеве и стопала. Такође има и сензорну функцију, која помаже да осетимо додир, бол и температуру (врело или хладно).[1]

Функција

Бутни нерв је један од два главна нерва који обезбеђују моторне (покретне) и сензорне функције доњим удовима. Док ишијадични нерв инервише задњу страну ноге, бутни нерв инервише предњи део ноге, и:

  • стимулише мишиће флексора бутине и кука (псоас мајор и илиачне мишиће) како би помогао у савијању и исправљању ноге и колена и савијању у куку.
  • омогућава осећа додира, бола и температуре у куку, бутини, колену и потколеници.

Анатомија

Бутни нерв је једна од пет нервних грана лумбалног плексуса, која настаје од дорзалних и вентралних грана другог, трећег и четвртог лумбалног нерава (Л2, Л3 и Л4).[2][3]

Бутни нерв улази у Скарпин (бутни) троугао, шупље, клинасто подручје између горњег дела бутине и препона. Кроз овај троугао пролазе бутни нерв, бутна артерија, бутна вена и лимфни судови. Пролази низ предњи део бутине између псоас мајора и мишића флексора кука, уз бутну артерију, велики крвни суд који носи крв до доњих удова.[2]

Након кратког тока од око 4 цм у бутини, нерв се дели на предњу и задњу грану, које су одвојене спољашњом феморалном циркумфлексном артеријом.[2]

Предње гране бутног нерва Задње гране бутног нерва
  • Предње кожне гране
  • Огранак за сарторијус
  • Грана за пектинеус
  • Сафенални нерв
  • Грана за четвороглави бутни миђић

Свака од ових грана обезбеђује одређене моторичке или сензорне функције:

Сензорне функције:

Предњи бутни нерв обезбеђује сензорне функције предњем и средњем делу бутине. Задњи бутни нерв постаје сафенални нерв, који пружа сензорне информације потколеници и стопалу.

Моторне функције:

Предња бутна грана помаже у савијању и кретању у куковима. Задња грана бутне кости контролише мишиће квадрицепса како би вам помогла да исправите колена.

Мишићне гране

Нерв код мишића пектинеуса настаје непосредно изнад ингвиналног лигамента са унутрашње стране бутног нерва и пролази иза бутног омотача да би ушао у предњу површину мишића.[2]

Задњи део инервише мишић ректус феморис , три вастус мишића (вастус медијалис, вастус латералис и вастус интермедијус) и зглобни мишић колена (граном нерва вастус интермедијус).[2]

Кожне гране

Предњи одељак даје предње кожне гране: Предње кожне гране су: средњи феморални кожни нерв и средњи феморални кожни нерв.[2]

Задњи део даје само једну грану, а то је нервус сафениус.[2]

Зглобне гране

Зглоб кука се инервише преко нерва мишића ректуса фемориса.[2]

Зглоб колена снабдевају нерви три вастус мишића. Нерв до вастус медиалиса је посебно дебео јер садржи проприоцептивна влакна из коленог зглоба. Ово је у складу са Хилтоновим законом.[2]

Васкуларне гране

Васкуларне гране намењене су феморалној артерији и њеним гранама.[2]

Клинички значај

Сигнали из бутног нерва и његових грана могу бити блокирани како би се прекинуи пренос сигнала бола из области инервације. Неки од нервних блокова делују тако што утиче на феморални нерв и илијачну фасцију. Блокови феморалног нерва су веома ефикасни.[4]

Током карличне и абдоминалне хирургије, феморални нерв мора бити рано идентификован како би се заштитио од јатрогене повреде нерва.[5]

Тест истезања феморалног нерва може да се уради да би се идентификовала компресија корена кичменог нерва.[6] Тест је позитиван ако се током његовог извођења бол у бутини појача.[6]

Галерија

Види још

Извори

  1. ^ а б в Ross, Lawrence M.; Schünke, Michael; Voll, Markus, ур. (2006). Thieme atlas of anatomy - Latin nomenclature: general anatomy and musculoskeletal system; 100 tables. Stuttgart: Thieme. ISBN 978-1-58890-419-5. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Krishna, Garg (2010). „Front of the thigh (Chapter 3)”. BD Chaurasia's Human Anatomy (Regional and Applied Dissection and Clinical) Volume 2 - Lower limb, abdomen, and pelvis (Fifth изд.). India: CBS Publishers and Distributors Pvt Ltd. стр. 55. ISBN 978-81-239-1864-8. 
  3. ^ Massey, E. Wayne; Massey, Janice M. (2020-01-01), Steegers, Eric A. P.; Cipolla, Marilyn J.; Miller, Eliza C., ур., „Chapter 8 - Mononeuropathies in pregnancy”, Handbook of Clinical Neurology, Neurology and Pregnancy: Neuro-Obstetric Disorders (на језику: енглески), Elsevier, 172: 145—151, ISBN 9780444642400, PMID 32768085, doi:10.1016/B978-0-444-64240-0.00008-8, Приступљено 2025-01-17 
  4. ^ Benzon, Honorio T., ур. (2005). Essentials of pain medicine and regional anesthesia (2nd ed изд.). Philadelphia: Elsevier-Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06651-1. 
  5. ^ Cheema, Zahid F.; Robbie, Ahmad (2003), Femoral Nerve (на језику: енглески), Elsevier, стр. 366—367, ISBN 978-0-12-226870-0, Приступљено 2025-01-17 
  6. ^ а б Andrews, James Rheuben; Harrelson, Gary L.; Wilk, Kevin E. (2012). Physical rehabilitation of the injured athlete (4th ed изд.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. ISBN 978-1-4377-2411-0. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).