Вађрајана

Дио серије о
будизму
Пракса
  • Помагала за будност

Вађрајана (санскрт: vajrayāna - "дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма[1] који данас преовлађује у Монголији, Тибету, Ладаку, Непалу, Бутану и међу Тибетанцима који живе у Индији.

Основали су га средњовековни индијски махасидаси.[2][3] Вађрајана се базирана на литератури познатој као будистичке тантре.[4] Он обухвата праксе које користе мантре, даране, мудре, мандале и визуелизацију божанстава и Буда. Према списима из вађрајане, појам Vajrayāna се односи на једно од три возила или путеве до просветљења, а друга два су сравакајана (такође пежоративно позната као хинајана) и махајана (а.к.а парамитајана).

Најпознатији огранак вађрајане је тибетански будизам.

Назив

Неки сматрају да се назив “дијамантски пут” односи на “несаломиву” логику коју вађнајанисти користе да одбране своје учење.[5] Према другој теорији, вађрајана будизам заговара изненадно пробуђење, слично удару муње или вађре, одакле му и назив.[6] Елијаде сматра да је гром (вађра) уједно и симбол фалуса, што имплицира сексуални симболизам који прожима тантризам на више нивоа.[5]

Вађрајана се више ослања на тантричку литературу него на традиционалне будистичке списе, па је због тога такође позната и под именом тантрајана, од глагола тантра који значи "ткати". Тантре су текстови настали у окриљу индијског махајана будизма, око 500. године, и састоје се од медитативних пракси чији је циљ да се свакодневна свест трасформише у "пробуђени ум".[7]

Историја

Вађрајана будизам се појавио у Индији у 6. и 7. веку. Развио се под утицајем утицајем популарног хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала. Тантрички будизам је у Индији завршио тако што постао изазов махајани у 7. веку, и на крају је потиснуо.[5] Познато је неколико школа индуског тантричког будизма, од којих је најважнија вађрајана.

У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.

Махасидски покрет

Тантрички будизам се може пратити до група лутајућих јогија званих махасиде (велики мудраци).[8] Према Рејнолдсу (2007), махасиди потичу из средњовековног периода на северу Индије (3–13 век) и користили су се методе које су се радикално разликовале од оних које су се користиле у будистичким манастирима, укључујући живот у шумама и пећинама и практиковање медитације у посмртним локацијам сличне онима која су практиковали подвижници Шива Капалика.[9] Ови јогијски кругови окупљали су се на тантричким гозбама (ганачакра) често на светим локацијама (пита) и местима (ксетра) која су укључивала плес, певање, сексуалне обреде и употребу табу супстанци попут алкохола, урина, меса итд.[10] Најмање две од махасида цитиране у будистичкој литератури упоредиве су са свецима Шива Нат (Горакшанат и Мацјендранат) који су практиковали Хата јогу.

Према Шуману, покрет зван Сахаја-сиди развио се у 8. веку у Бенгалу.[11] Он је био доминиран дугокосим, лутајући махасидима који су отворено оспоравали и исмевали будистички естаблишмент.[12] Махасиди су следили сидије, магијске моћи попут лета и екстрасензорне перцепције, као и духовно ослобођење.[13]

Учење

Петоструки низови

Тибетска мандала пет божанстава, из 17. века.

Суштину вађрајане представљају симболичка употреба замишљених божанских облика (мандала), који у исто време представљају пет састојака људске личности, пет тачака у простору (центар и четири угла), пет зала (незнање, мржњу, жудњу, злобу и завист) и пет мудрости (чисти апсолут, налик огледалу, ону која разликује, без установљених разлика и активну), које обично представља петорица буда прозваних Илуминатор, Непоколебљив, Рођен као драгуљ, Безгранична Светлост и Непогрешив Успех.[14]

Петоструки низови, који персонификују људску личност и бескрајни свемир с једне, и изопаченост појавне егзистенције и чистоту будаства с друге стране, представљају главне претпоставке око којих се развија свака тантричка пракса.[14]

Сексуални симболизам

Тантристи верују да се досезање будаства, поред осталих начина, може постићи и путем сексуалног сједињења.[5] Стога, тантризам често садржи и „скривена значења“, од којих неки може укључивати и сексуални смисао. Елијаде тумачи да је "сваки текст увек отворен за најмање још једно читање". Ha пример, bodhicitta значи „мисао буђења" али на сексуалном нивоу је тајно име за сперму, a prajna је мудрост, али и партнер (конкретни или имагинарни) у ритуалном сексуалном чину.[5]

Види још

Извори

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 11. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Dowman, Keith (1985). Masters of Mahamudra: Songs and Histories of the Eighty-four Buddhist Siddhas. SUNY Series in Buddhist Studies. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-88706-160-5. 
  3. ^ Dudjom Rinpoche (2002). The Nyingma School of Tibetan Buddhism: Its Fundamentals and History. Translated and edited by Gyurme Dorje with Matthew Kapstein (2nd изд.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 0-86171-087-8. 
  4. ^ Macmillan Publishing 2004, стр. 875-876.
  5. ^ а б в г д Елијаде 1996, стр. 40–59.
  6. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  7. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 90–93. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  8. ^ Ray, Reginald A.; Indestructible Truth: The Living Spirituality of Tibetan Buddhism, 2000
  9. ^ Reynolds, John Myrdhin. „The Mahasiddha Tradition in Tibet”. Vajranatha. Vajranatha. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015. 
  10. ^ Snellgrove, David. (1987) Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists and their Tibetan successors. pp 168.
  11. ^ Schumann 1974, стр. 163.
  12. ^ Kitagawa 2002, стр. 80.
  13. ^ Dowman, The Eighty-four Mahasiddhas and the Path of Tantra - Introduction to Masters of Mahamudra, 1984. http://keithdowman.net/essays/introduction-mahasiddhas-and-tantra.html
  14. ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Литература

  • Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 
  • Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  • Akira, Hirakawa (1993), Groner, Paul, ур., History of Indian Buddhism, Translated by Paul Groner, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers 
  • Banerjee, S. C. (1977). Tantra in Bengal: A Study in Its Origin, Development and Influence. Manohar. ISBN 978-81-85425-63-4. 
  • Buswell, Robert E. (2004). Encyclopedia of Buddhism. Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-865910-7. 
  • Datta, Amaresh (2006). The Encyclopaedia Of Indian Literature (Volume One (A To Devo), Volume 1. Sahitya Akademi publications. ISBN 978-81-260-1803-1. 
  • Harding, Sarah (1996), Creation and Completion - Essential Points of Tantric Meditation, Boston: Wisdom Publications 
  • Hawkins, Bradley K. (1999). Buddhism. Routledge. ISBN 978-0-415-21162-8. 
  • Hua, Hsuan; Chih, Heng; Hsien, Heng; Rounds, David; Epstein, Ron; et al. (2003). The Shurangama Sutra - Sutra Text and Supplements with Commentary by the Venerable Master Hsuan Hua. Burlingame, California: Buddhist Text Translation Society. ISBN 978-0-88139-949-3. Архивирано из оригинала 29. 5. 2009. г. 
  • Kitagawa, Joseph Mitsuo (2002). The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture. Routledge. ISBN 978-0-7007-1762-0. 
  • Macmillan Publishing (2004), Macmillan Encyclopedia of Buddhism, Macmillan Publishing 
  • Mishra, Baba; Dandasena, P.K. (2011), Settlement and urbanization in ancient Orissa 
  • Patrul Rinpoche (1994). Brown, Kerry; Sharma, Sima, ур. The Words of My Perfect Teacher (Tibetan title: kunzang lama'i shelung). Translated by the Padmakara Translation Group. With a foreword by the Dalai Lama. San Francisco, California, USA: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-0-06-066449-7. 
  • Ray, Reginald A (2001), Secret of the Vajra World: The Tantric Buddhism of Tibet, Boston: Shambhala Publications 
  • Schumann, Hans Wolfgang (1974), Buddhism: an outline of its teachings and schools, Theosophical Pub. House 
  • Snelling, John (1987), The Buddhist handbook. A Complete Guide to Buddhist Teaching and Practice, London: Century Paperbacks 
  • Wardner, A.K. (1999), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers 
  • Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought: A complete introduction to the Indian tradition. Routledge. ISBN 978-0-203-18593-3. 
  • Chözang, Rongzom (2008). Establishing Appearances as Divine. Köppl, Heidi I. (trans). Snow Lion. стр. 95–108. ISBN 9781559392884. 
  • Kongtrul, Jamgon; Thrangu Rinpoche; Harding, Sarah (2002). Creation and Completion: Essential Points of Tantric Meditation. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-312-7. 
  • Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (1998). Buddhist Ethics. The Treasury of Knowledge (book 5). Ithaca: Snow Lion. стр. 215—306. ISBN 978-1-55939-191-7. 
  • Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2004). Systems of Buddhist Tantra:The Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 6 part 4). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559392105. 
  • Kongtrul, Jamgon; Guarisco, Elio; McLeod, Ingrid (2008). The Elements of Tantric Practice:A General Exposition of the Process of Meditation in the Indestructible Way of Secret Mantra. The Treasury of Knowledge (book 8 part 3). Ithaca: Snow Lion. ISBN 9781559393058. 
  • Kongtrul, Jamgon; Harding, Sarah (2007). Esoteric Instructions: A Detailed Presentation of the Process of Meditation in Vajrayana. The Treasury of Knowledge (book 8 part 4). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-284-6. 
  • Kongtrul, Jamgon; Barron, Richard (2010). Journey and Goal: An Analysis of the Spiritual Paths and Levels to be Traversed and the Consummate Fruition state. The Treasury of Knowledge (books 9 & 10). Ithaca, NY: Snow Lion Publications. стр. 159–251, 333–451. ISBN 978-1-55939-360-7. 
  • Tantric Ethics: An Explanation of the Precepts for Buddhist Vajrayana Practice by Tson-Kha-Pa. ISBN 978-0-86171-290-8.
  • Perfect Conduct: Ascertaining the Three Vows by Ngari Panchen, Dudjom Rinpoche. ISBN 978-0-86171-083-6.
  • Āryadeva's Lamp that Integrates the Practices (Caryāmelāpakapradīpa): The Gradual Path of Vajrayāna Buddhism according to the Esoteric Community Noble Tradition, ed. and trans by Christian K. Wedemeyer (New York: AIBS/Columbia University Press). 2007. ISBN 978-0-9753734-5-3.
  • S. C. Banerji, Tantra in Bengal: A Study of Its Origin, Development and Influence, Manohar. (2nd ed. 1992). 1977. ISBN 9788185425634.
  • Arnold, Edward A. on behalf of Namgyal Monastery Institute of Buddhist Studies, fore. by Robert A. F. Thurman. As Long As Space Endures: Essays on the Kalacakra Tantra in Honor of H.H. the Dalai Lama, Snow Lion Publications, 2009.
  • Snellgrove, David L.: Indo-Tibetan Buddhism. Indian Buddhists and Their Tibetan Successors. London: Serindia, 1987.
  • Egyed, Alice (1984). The Eighty-four Siddhas: A Tibetan Blockprint from Mongolia. Akadémiai Kiadó. ISBN 9630538350. 
  • Gray, David B. (2007). The Cakrasamvara Tantra (The Discourse of Sri Heruka): A Study and Annotated Translation. Treasury of the Buddhist Sciences. Columbia University Press. ISBN 978-0975373460. 
  • Hāṇḍā, Omacanda (1994). Buddhist Art & Antiquities of Himachal Pradesh, Upto 8th Century A.D. Indus Publishing. ISBN 9788185182995. 
  • Reynolds, John Myrdhin (n.d). „The Mahasiddha Tradition In Tibet”. Vajranatha.com. Архивирано из оригинала 13. 03. 2015. г. Приступљено 2015-03-21. 
  • Simmer-Brown, Judith (2002). Dakini's Warm Breath: The Feminine Principle in Tibetan Buddhism. Boston, Massachusetts: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-920-4. 
  • Snellgrove, David (2010). The Hevajra Tantra: A Critical Study. Orchid. ISBN 978-9745241282. 
  • von Schroeder, Ulrich (2006). Empowered Masters: Tibetan Wall Paintings of Mahasiddhas at Gyantse. Chicago: Serindia Publications. ISBN 978-1932476248. 
  • Zhang, Zhenji, ур. (1986) [1963]. Six yogas of Naropa & teachings on Mahamudra. Ithaca, NY: Snow Lion Publications. ISBN 0937938335. OCLC 13457033. 

Спољашње везе

Вађрајана на Викимедијиној остави.