Влашки ромски језик

влашки ромски језик
Vlax Romani
Говори се уБосна и Херцеговина, Румунија, Србија, Албанија, Мађарска, Израел и друге државе
Број говорника
538.480 (2002—2014.)
Званични статус
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-1rmy
ISO 639-2vlax1238
ISO 639-3–

Влашки ромски језик је дијалекатска група ромског језика. Роми углавном говоре влашким ромским варијантама у југоисточној Европи.[1] Влашки ромски се такође може означити као самосталан језик или као један дијалект ромског језика.[2] Влашки ромски је друга најраспрострањенија дијалекатска подгрупа ромског језика широм света, после балканског ромског.

Назив

Назив језика влашки ромски је сковао британски научник Бернард Гилијат Смит у својој студији о бугарском ромском језику 1915. године, у којој је први поделио ромске дијалекте на влашке и невлашке.[3][4] Влашки Роми, подгрупа ромског народа који говоре влашки ромски језик, воде порекло од некадашњих ромских робова у кнежевинама Молдавији и Влашкој, садашње Румуније.[5]

Класификација

Виктор Елшик[6] је класификовао влашки ромски језик у две групе: Влашки I или Северни Влашки (укључујући Калдераше и Ловар) и Влашки II или Јужни Влашки.[7]

Подгрупа Дијалект Место
Украјински влашки — Украјина
Северни Влашки Роми чергари Мађарска
Мађарски Ловари
Словачка
Аустријски Ловари Аустрија
Пољски Ловари Пољска
Норвешки Ловари Норвешка
Српски Калдераш Србија
Италијански Калдераш Италија
Руски Калдераш Русија
Тајкон Калдераш Шведска[8]
Амерички Власи Сједињене Америчке Државе
Јужни Влашки Валахиан Румунија
Ихтиман Бугарска
Гурбет Српски и бошњачки Гурбети
Корча Албанија
Италијанске Ксоракане Италија
Агија Варвара Грчка

Правопис

Правопис Влашког ромског језика је састављен од ромског алфабета, претежно латиничним писмом са неколико додатних знакова. На простору бившег Совјетског Савеза, међутим, може се писати и ћириличним писмом.[9]

Референце

  1. ^ Norbert Boretzky and Birgit Igla. Kommentierter Dialektatlas des Romani. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag 2004. Teil 1: Vergleich der Dialekte.
  2. ^ „Romani, Vlax”. 
  3. ^ Yaron Matras (2002). Romani: A Linguistic Introduction. Cambridge University Press. стр. 219. ISBN 9781139433242. 
  4. ^ Bernard Gilliath-Smith as „Petulengro“: Report on the Gypsy Tribes of North-East Bulgaria. In: Journal of the Gypsy Lore Society. New series, volume 9, 1915/1916, p. 1 ff. and 65 ff., especially p. 65: „In making a comprehensive survey of the Gypsy dialects of the whole Balkan Peninsula one would probably begin by distinguishing two great divisions — (1) the non-Vlach Dialects; (2) the Vlach Dialects.“
  5. ^ Hancock, Ian (1997). „A Glossary of Romani Terms”. The American Journal of Comparative Law. 45 (2): 329—344. JSTOR 840853. doi:10.2307/840853. 
  6. ^ Elšík, Viktor (1999). „Dialect variation in Romani personal pronouns” (PDF). стр. 2. Приступљено 17. 9. 2013. 
  7. ^ Norbert Boretzky and Birgit Igla. Kommentierter Dialektatlas des Romani. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag 2004. Teil 1: Vergleich der Dialekte.
  8. ^ Hansen, Björn; de Haan, Ferdinand (2009). Modals in the Languages of Europe. Walter de Gruyter: p. 307 ISBN 978-3-11-021920-3.
  9. ^ „Journey of Besieged Languages” (PDF). ilholocaustmuseum.org. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-03-16. г. Приступљено 2018-03-15.