За другa значења, погледајте страницу
Врело.
Врело је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у подножју Бајтарице (742 м) и у близини Грамаде, удаљено 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).
Историја
Као и суседно село Јасеновик тако је и Врело давнашње село чије црквиште указује да је егзистирало још у српском средњем веку. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим називом (Врело) као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 60 домова, 24 неожењена, 5 удовичких домова, 4 рајинске воденице (које раде пола године) и са давањима која износе 8.912 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 74 кућа, 6 удовичка домаћинства, 10 самачка домаћинства.[1] Планински смештај и скровитост су вероватно разлог што о овом селу у каснијим вековима једва да има података, све до ослобођења од Турака. Крајем 19. века (1895. године) Врело је мање село са 33 домаћинства и 274 становника, а 1930. године у њему је живело 50 домаћинстава и 289 становника.
По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних, већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је знатно слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација (рад на прузи и радничко запошљавање). Старо сеоско насеље боље је одговарало старим економским и друштвеним погодбама, а било је и ближе врелу (по којем је и добило име), али је било стешњено у долу. Поједина домаћинства почела су се од 1950/52. године измештати из старог насеља и лоцирати 1 км ниже и ближе друму и железничкој прузи; ускоро је на новој локацији никло ново насеље док је старо запустело. Истовремено, одвијао се и процес напуштања чисте пољопривреде преласком на градска занимања и мешовиту привреду. Године 1971. Врело је имало 6 пољопривредних, 67 мешовитих и 11 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај
До Врела се може доћи приградском линијом 16 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Јасеновик - Врело, као и међуградским линијама за Источну Србију (Сврљиг, Књажевац, Бор, Зајечар, Неготин, Кладово).
Демографија
У насељу Врело живи 195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,3 година (50,3 код мушкараца и 54,8 код жена). У насељу има 75 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
| |
Становништво према полу и старости
[4] |
| м | | | |
? | 0 | | | 0 |
80+ | 2 | | | 7 |
75—79 | 3 | | | 11 |
70—74 | 10 | | | 7 |
65—69 | 10 | | | 15 |
60—64 | 12 | | | 7 |
55—59 | 6 | | | 13 |
50—54 | 15 | | | 6 |
45—49 | 13 | | | 10 |
40—44 | 5 | | | 9 |
35—39 | 12 | | | 8 |
30—34 | 11 | | | 7 |
25—29 | 8 | | | 5 |
20—24 | 9 | | | 8 |
15—19 | 10 | | | 9 |
10—14 | 4 | | | 14 |
5—9 | 5 | | | 5 |
0—4 | 5 | | | 6 |
Просек: | 43,0 | | | 44,5 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа
| 1948.
| 1953.
| 1961.
| 1971.
| 1981.
| 1991.
| 2002.
| Број домаћинстава | 73
| 81
| 91
| 84
| 79
| 84
| 84
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова
| 1
| 2
| 3
| 4
| 5
| 6
| 7
| 8
| 9
| 10 и више | Просек | Број домаћинстава | 15
| 16
| 12
| 19
| 9
| 10
| 2
| 0
| 1
| 0
| 3,42
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
| Укупно
| Неожењен/Неудата
| Ожењен/Удата
| Удовац/Удовица
| Разведен/Разведена
| Непознато
|
Мушки
| 126
| 36
| 76
| 11
| 3
| 0
|
Женски
| 122
| 13
| 77
| 24
| 8
| 0
|
УКУПНО
| 248
| 49
| 153
| 35
| 11
| 0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
| Укупно
| Пољопривреда, лов и шумарство
| Рибарство
| Вађење руде и камена
| Прерађивачка индустрија
|
Мушки
| 96
| 46
| 0
| 0
| 13
|
Женски
| 70
| 58
| 0
| 0
| 5
|
УКУПНО
| 166
| 104
| 0
| 0
| 18
|
Пол
| Производња и снабдевање | Грађевинарство
| Трговина | Хотели и ресторани
| Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
| 3
| 9
| 6
| 2
| 14
|
Женски
| 0
| 0
| 3
| 1
| 0
|
УКУПНО
| 3
| 9
| 9
| 3
| 14
|
Пол
| Финансијско посредовање
| Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање
| Здравствени и социјални рад
|
Мушки
| 0
| 0
| 3
| 0
| 0
|
Женски
| 0
| 0
| 0
| 2
| 1
|
УКУПНО
| 0
| 0
| 3
| 2
| 1
|
Пол
| Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела
| Непознато
|
Мушки
| 0
| 0
| 0
| 0
|
Женски
| 0
| 0
| 0
| 0
|
УКУПНО
| 0
| 0
| 0
| 0
|
Референце
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 21.
Спољашње везе