Вуди Ален

Вуди Ален
Вуди Ален 2016. године
Лични подаци
Пуно имеАлан Стјуарт Конигсберг
Датум рођења(1935-12-01)1. децембар 1935. (89 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Породица
СупружникХарлин Сузан Роузен (1956-1962)
Луиза Ласер (1966-1970)
Сун-И Превин (1997-данас)
Дајана Китон (партнерка, 1970–1971)
Мија Фароу (партнерка, 1980–1992)
Рад
Активни период1956–сада
Битна улогаЕни Хол - Алви Сингер
Хана и њене сестре - Мики
Званични веб-сајт
http://www.WoodyAllen.com/
Веза до IMDb-а

Хејвуд „Вуди” Ален (енгл. Heywood "Woody" Allen), рођен као Алан Стјуарт Конигсберг (енгл. Allan Stewart Konigsberg; Њујорк, 1. децембар 1935),[1] амерички је режисер, писац и глумац.[2] Један је од утицајнијих и цењенијих људи у свету филма.[3] Такође је почео да пише материјал за телевизију, објавио је неколико књига са кратким причама и писао хумористичне комаде за The New Yorker.

Биографија

Рођен је у јеврејској породици.[4]

Почетком шездесетих наступао је као стенд-ап комичар у Гринвич Вилиџу заједно са Ленијем Брусом, Елејн Меј, Мајк Николсом и Џоун Риверс. Тамо је развио монолошки стил (уместо традиционалних шала), и личност несигурног, интелектуалног, узнемиреног колебљивца, за коју он тврди да се прилично разликује од његове стварне личности.[5] Он је објавио три комедиографска албума током средине и касних 1960-их, чак је и номинован за награду Греми за свој комични албум из 1964. под називом Вуди Ален.[6] Године 2004, Комеди сентрал је рангирао Алена на четврто место листе 100 највећих стенд-ап комичара,[7][8] док је једна анкета спроведена у Великој Британији Алена рангирала на треће место међу највећим комичарима.[9]

Средином 1960-их, Ален је писао и режирао филмове, прво се специјализујући за слапстик комедије као што су Немој да пијеш воду (1966)[2], Узми паре и бежи (1969), Банане (1971)[2], Спавач (1973)[2], и Живот и смрт (1975), пре него што је прешао на драмски материјал под утицајем европске уметничке кинематографије током касних 1970-их са Унутрашњост (1978), Менхетн (1979) и Меморије звезданог праха (1980), и наизменично се бави комедија и драмом до данас. Ален се често идентификује као део новог холивудског таласа филмских стваралаца од средине 1960-их до касних 1970-их, као што су Питер Богданович, Мартин Скорсезе, Роберт Алтман и Сидни Лумет.[10] Он често глуми у својим филмовима, обично личности које је развио као станд-уп. Његов филм Ени Хол (1977)[2], романтична комедија у којој су учествовали Ален и његова честа сарадница Дајана Китон, освојио је четири награде Оскар, укључујући најбољи филм, најбољу режију, најбољи оригинални сценарио и најбољу глумицу за Китон. Критичари су његово дело из 1980-их назвали његовим најразвијенијим периодом. Његови филмови укључују Зелинг (1983), Бродвеј Дани Роуз (1984), Љубичаста ружа Каира (1985), Хана и њене сестре (1986),[2] Радио дани (1987), Друга жена (1988), и Злочини и прекршаји (1989).[2] Многи од његових филмова 21. века, укључујући Меч поен (2005), Љубав у Барселони (2008) и Поноћ у Паризу (2011), смештени су у Европу. Несрећна Џасмин (2013) и Кафе друштво (2016) смештени су у Њујорку и Сан Франциску.

Критичар Роџер Иберт описао је Алена као „богатство кинематографије“.[11] Ален је добио многа признања и почасти. Он је добио највише номинација за Оскара за најбољи оригинални сценарио, са 16. Добитник је четири награде Оскар, једне за најбољу режију и три за најбољи оригинални сценарио. Такође је добио девет филмских награда Британске академије. Британска академија за филмску и телевизијску уметност је Ален доделио БАФТА награду 1997. године. У 2014. години добио је награду Награду Сесил Б. Демил за животно дело и номинацију за Тони награду за најбољу књигу мјузикла за Меци над Бродвејом.[12] Амерички цех писаца именовао је његов сценарио за Ени Хол првим на листи „101 најсмешнијих сценарија“.[13] У 2011. години PBS је приказивао филмску биографију Вуди Ален: Документарни филм о својој серији Амерички мајстори.[14]

Лични живот

Оптуживан је за сексуално злостављање и обљубу тада седмогодишње Дилан Фароу, усвојене ћерке његове партнерке Мије Фароу. Оптужбе нису доказане пред судом.[15]

У браку је са тридесет и пет година млађом Сун-И Превин, усвојеном ћерком Мије Фароу.[16]

Аматерски свира кларинет.[17]

Филмографија

Улоге Вудија Алена
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2019. Кишни дан у Њујорку A Rainy Day in New York редитељ, сценариста
2015. Irrational Man редитељ, сценариста
2014. Магија на месечини Magic in the Moonlight редитељ, сценариста
2014. Матори жиголо Fading Gigolo Murray глумац
2013. Тужна Џасмин Blue Jasmine редитељ, сценариста
2012. Риму, с љубављу To Rome with Love Jerry редитељ, сценариста, глумац
2012. Paris Manhattan Woody Allen глумац
2011. Поноћ у Паризу Midnight in Paris редитељ, сценариста
2010. Упознаћеш високог, црног мушкарца You Will Meet a Tall Dark Stranger редитељ, сценариста
2009. Шта год успева Whatever Works редитељ, сценариста
2008. Љубав у Барселони Vicky Cristina Barcelona редитељ, сценариста
2007. Касандрин сан Cassandra's Dream редитељ, сценариста
2006. Ударна вест Scoop Sid Waterman редитељ, сценариста, глумац
2006. Home Woody Allen документарни филм (актер)
2005. Завршни ударац Match Point редитељ, сценариста
2005. The Outsider Woody Allen документарни филм (актер)
2005. The Ballad of Greenwich Village Woody Allen документарни филм (актер)
2004. Melinda and Melinda редитељ, сценариста
2003. Љубав и све остало Anything Else David Dobel редитељ, сценариста, глумац
2002. Холивудски крај Hollywood Ending Val Waxman редитељ, сценариста, глумац
2001. Проклетство шкорпиона од жада The Curse of the Jade Scorpion C.W. Briggs редитељ, сценариста, глумац
2000. Ситни преваранти Small Time Crooks Ray редитељ, сценариста, глумац
2000. Company Man амерички амбасадор глумац
1999. Бити најбољи Sweet and Lowdown наратор редитељ, сценариста, глумац
1998. Celebrity
1997. Хари ван себе Deconstructing Harry
1996. Свако каже волим те Everyone Says I Love You Joe Berlin редитељ, сценариста, глумац
1995. Моћна Афродита Mighty Aphrodite
1994. Bullets Over Broadway
1993. Мистериозно убиство на Менхетну Manhattan Murder Mystery
1992. Husbands and Wives
1992. Shadows and Fog
1990. Елис Alice
1989. Злочини и преступи Crimes and Misdemeanors
1989. Њујоршке приче New York Stories Шелдон Милс сегмент "Едип разбија"
1988. Друга жена Another Woman
1987. Септембар September
1987. Дани радија Radio Days
1986. Хана и њене сестре Hannah and Her Sisters
1985. Пурпурна ружа Каира The Purple Rose of Cairo
1984. Broadway Danny Rose
1983. Зелиг Zelig
1982. Еротска комедија летње ноћи A Midsummer Night's Sex Comedy
1980. Stardust Memories
1979. Менхетн
1978. Interiors
1977. Ени Хол Annie Hall
1975. Љубав и смрт Love and Death Борис Грушченко
1973. Повампирени Мајлс Sleeper
1972. Све што сте одувек хтели да знате о сексу Everything You Always Wanted to Know About Sex
1971. Bananas
1969. Узми паре и бежи Take the Money and Run
1966. What's Up, Tiger Lily?

Дискографија

  • Woody Allen (Colpix Records, 1964)
  • Woody Allen Vol. 2 (Colpix Records, 1965)
  • The Third Woody Allen Album (Capitol Records, 1968)
  • The Nightclub Years 1964–1968 (United Artists Records, 1972)
  • Standup Comic (Casablanca Records, 1978)
  • Wild Man Blues (RCA Victor, 1998)
  • Woody With Strings (New York Jazz Records, 2005)

Библиографија

  • Allen, Woody (1971). Getting Even. Random House. ISBN 978-0-394-47348-2. . (кратка прича)
  • Allen, Woody (1975). Without Feathers. Random House. ISBN 978-0-394-49743-3. . (кратка прича)
  • Allen, Woody (1980). Side Effects. Random House. ISBN 978-0-394-51104-7. . (кратка прича)
  • The Gossage—Vardebedian Papers (кратка прича)
  • Allen, Woody; Björkman, Stig (1995). Woody Allen on Woody Allen: In Conversation With Stig Bjorkman. Grove Press. ISBN 978-0-8021-1556-0. .
  • The Insanity Defense: The Complete Prose (2007)
  • Mere Anarchy (2007)
  • Apropos of Nothing (2020)
  • Zero Gravity (2022)

Референце

  1. ^ Allen, Woody (2020). Apropos of Nothing (1st изд.). Arcade Publishing. ISBN 978-1-951627-34-8. 
  2. ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Your Show of Shows”. Time. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ Malley, JP O’. „Woody Allen bio spotlights cinematic nebbish's life and loves”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-15. 
  5. ^ Gross, Terry (27. 1. 2012). „Woody Allen: Blending Real Life With Fiction”. Fresh Air. Архивирано из оригинала 11. 9. 2012. г. Приступљено 7. 4. 2012. 
  6. ^ „Woody Allen – Artist”. The Recording Academy. Приступљено 21. 3. 2020. 
  7. ^ „Comedy Central's 100 Greatest Stand-Ups of All Time”. Everything2.com. 18. 4. 2004. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012. 
  8. ^ 100 Greatest Stand-Ups of All Time [Part 5] (YouTube). Comedy Central via Goofy Cartoon. Корисна информација се налази на: 33:03. Приступљено 19. 1. 2018. 
  9. ^ Thorpe, Vanessa (2. 1. 2005). „Cook tops poll of comedy greats”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018. 
  10. ^ Newton, Michael (13. 1. 2012). „Woody Allen: cinema's great experimentalist”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2012. „In the 1970s, Allen looked irreverent, hip, a part of the New Hollywood generation. In an age of 'auteurs', he was the auteur personified, the writer, director and star of his films, active in the editing, choosing the soundtrack, initiating the projects” 
  11. ^ Ebert, Roger (25. 5. 2011). „Midnight in Paris”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2018. г. Приступљено 20. 6. 2011 — преко RogerEbert.com. 
  12. ^ „Woody Allen Will Be a No Show, Per Tradition”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 3. 2020. 
  13. ^ McNary, Dave (11. 11. 2015). „'Annie Hall' Named Funniest Screenplay by WGA Members”. Variety. 
  14. ^ Woody Allen: A Documentary. American Masters. 21. 7. 2011. Приступљено 14. 11. 2018. 
  15. ^ Nast, Condé (2014-02-07). „10 Undeniable Facts About the Woody Allen Sexual-Abuse Allegation”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18. 
  16. ^ McDonell-Parry, Amelia (2018-09-17). „Soon-Yi Previn Speaks Out About Woody Allen Marriage, Mia Farrow”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-18. 
  17. ^ Fordham, John (2017-07-03). „Woody Allen & His New Orleans Jazz Band – a musician of 'awful dreadfulness'? Not at all”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-07-18. 

Литература

Спољашње везе