Вуелта а Еспања 2023.

Вуелта а Еспања 2023.
Трка 30. од 35. у UCI ворлд туру 2023.
Рута Вуелта а Еспање 2023.
Рута Вуелта а Еспање 2023.
Информације о трци
Датуми26. август — 17. септембар 2023.
Етапе21
Дистанца3.153.8 km
Побједничко вријеме76ч 48' 21"
Резултати
Мајица која се додјељује свеукупном побједнику Побједник  Сеп Кус (САД) (Јумбо—визма)
  Други  Јонас Вингегор (ДАН) (Јумбо—визма)
  Трећи  Примож Роглич (СЛО) (Јумбо—визма)
Поени  Кејден Гроувс (АУС) (Алпесин—декунинк)
Планине  Ремко Евенепул (БЕЛ) (Судал—Квик-степ)
Млади  Хуан Ајусо (ШПА) (УАЕ тим емирејтс)
Агресивност  Ремко Евенепул (БЕЛ) (Судал—Квик-степ)
Тим Јумбо—визма
← 2022
2024 →

Вуелта а Еспања 2023. било је 78. издање етапне бициклистичке трке, једне од три гранд тур трке — Вуелта а Еспање. Старт трке био је 26. августа 2023. у Барселони, док је последња етапа вожена 17. септембра до Мадрида.[1] Осим Шпаније, рута је пролазила кроз Андору и Француску.[2]

Укупна дужина трке износила је 3.153.8 km, вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као четири равне, двије равне са циљем на успону, шест брдских, седам планинских, један екипни и један индивидуални хронометар.[3][4] Вожено је укупно 48 успона, од чега 5 специјалне категорије укључујући Алто де л‘Англиру и Кол ди Турмале, 13 прве категорије, 8 друге и 22 треће категорије.[5] Успон Кол ди Турмале био је означен као Чима Алберто Фернандес и на њему се додјељивало највише бодова за брдску класификацију.[6] Укупно је циљ десет етапа био на успону, од чега двије на успону специјалне категорије.

Највећи фаворити су били Ремко Евенепул који је освојио трку 2022. Јонас Вингегор који је освојио Тур де Франс 2023. и Примож Роглич, троструки узастопни побједник трке у периоду од 2019. до 2022. Поред њих, фаворити су били Енрик Мас и Хуан Ајусо који су 2022. завршили на подијуму, Герент Томас, Микел Ланда, Жоао Алмеида и Александар Власов.[7]

Екипни хронометар на отварању у Барселони је вожен по ноћи и по киши, због чега су возачи критиковали организаторе, а Евенепул је изјавио да је рута била опасна, да им је вода ишла у лице и да су једва видјели пут испред себе, истичући да бициклисти нису мајмуни у циркусу.[8] Сеп Кус је узео лидерску мајицу на осмој етапи, а на етапи 13 је Евенепул отпао на 87 km до циља и завршио је 27 минута иза групе.[9] Возачи Јумбо—визме, Кус, Вингегор и Роглич су били на прва три мјеста у генералном пласману, са предношћу испред осталих, али су Вингегор и Роглич нападали на брдским етапама и смањивали заостатак иза Куса. Након што су Роглич и Вингегор напали на етапи 17 до успона Алто де л’Англиру, Вингегор је дошао на осам секунди заостатка, а навијачи су били љути, док су и бројни бициклисти на трци истакли да би вољели да Кус освоји.[10] Послије етапе 17 из тима су наредили Вингегору и Рогличу да возе за Куса,[11] који је освојио трку 17 секунди испред Вингегора и минут испред Роглича, чиме је Јумбо—визма постао други тим у историји чији су возачи заузели сва три мјеста на подијуму на једној гранд тур трци и први након тима Кас на Вуелти 1966.[12] Кејден Гроувс је освојио класификацију по поенима, Евенепул брдску класификацију и награду за најагресивнијег возача, Ајусо класификацију за најбољег младог возача, док је тим Јумбо—визма освојио тимску класификацију. Евенепул и Гроувс су остварили по три етапне побједе.

Трку су због повреда и падова напустили Филипо Цана, Еди Данбар, Џеј Вајн, Тимен Аренсман, Брајан Кокар и Пјер Латур.

Тимови

Главни чланак: Тимови и бициклисти на Вуелта а Еспањи 2023.
Група током девете етапе.

На трци су учествовала 22 тима, са по осам возача.[13] Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују;[14] два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке,[15] док је организатор трке — Amaury Sport Organisation, имао право да додијели још двије вајлд кард позивнице.[16]

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама.[17] Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне.[18] На крају 2022. из ворлд тура испали су Лото—дестини и Израел—премијер тех, док су у ворлд тур ушли Аркеа—самсик и Алпесин—декунинк.[19] Лото—дестини и Тотал енержис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Израел—премијер тех имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама,[20] као и на свим етапним тркама осим гранд тур трка према посебном донесеном правилу.[21] Специјалне позивнице су објављене 8. марта 2023. године, а добили су их Бургос БХ и Каха рурал—сегурос РГА, док позивнице поред Израел—премијер теха нису добили шпански тимови Еускалтел—еускади и Керн фарма који су учествовали на трци 2022.[22]

Од 176 возача, њих 58 су возили Вуелта а Еспању по први пут.[23] Најмлађи дебитант је био Лени Мартинез, док су међу осталим дебитантима били Сијен Ојтебрукс, Оскар Онли, Еди Данбар, Филипо Гана и Филипо Цана.[23] Возачи који су наступили долазили су из 30 држава.[24] Шест држава је имало преко десет возача: Француска (30), Шпанија (28), Белгија (19), Италија (17), Холандија (11) и Њемачка (10). Уједињено Краљевство је имало осам, Аустралија седам, а Колумбија и Португалија по шест.[24] најмлађи возач био је Лени Мартинез из Групаме—ФДЈ, са 20 година и 46 дана, док је најстарији био Данијел Наваро из Бургос БХ тима, са 40 година и 39 дана.[25] Луис Леон Санчез је стартовао своју 31 гранд тур трку, највише од свих возача који су возили, од чега је Вуелта а Еспању стартовао по 14 пут, један пут мање од Иманола Ервитија.[26] Прије почетка трке, Данијел Наваро је изјавио да ће завршити каријеру на крају сезоне и да ће возити Вуелту по последњи пут.[27]

UCI ворлд тур тимови:[28]

  • АГ2Р ситроен
  • Алпесин—декунинк
  • Аркеа—самсик
  • Астана Казахстан
  • Бахреин–викторијус
  • Бора–ханзгро
  • Групама—ФДЈ
  • ДСМ—фирмениш
  • ЕФ едукејшон—изипост
  • Инеос гренадирс
  • Интермарш—сиркус—ванти
  • Јумбо—визма
  • Кофидис
  • Лидл—трек
  • Мовистар
  • Судал—Квик-степ
  • УАЕ тим емирејтс
  • Џејко—алула

UCI про тур тимови:[28]

  • Бургос БХ
  • Каха рурал—сегурос РГА
  • Лото—дестини
  • Тотал енержис

Новчане награде

Укупан новчани фонд на Вуелта а Еспањи 2023. износио је 1.118.205 евра.[29] Побједник је добио 150.000, другопласирани 57.985, трећепласирани 30.000, док су сви возачи који су завршили од 10 до 20 мјеста у генералном пласману добили по 3.800 евра. Побједник брдске класификације добио је 13.000, другопласирани 6.600, а трећепласирани 3.500.[30] Побједници класификације по поенима и за најбољег младог возача добили су по 11.000 евра, другопласирани 5.000, а трећепласирани 2.000,[29] најагресивнији возач цијеле трке добио је 3.000 евра, побједник тимске класификације 12.500, другопласирани тим 7.500, трећепласирани 5.500, а награде су добијали тимови до осмог мјеста.[30] Лидер генералног пласмана добијао је по 500 евра дневно, лидери брдске и класификације по поенима по 100 евра, лидер класификације за најбољег младог возача по 70 евра, док је најагресивнији возач на свакој етапи добијао по 200 евра.[29] Најбољи тим на свакој етапи добијао је 400 евра, другопласирани 200, а трећепласирани 100.[30] Уколико је исти возач био лидер двије или више класификација, новац су дијелили по пола лидер класификације и возач који је носио мајицу за лидера на тој етапи, јер је лидер носио другу мајицу.[30]

Побједник сваке појединачне етапе добијао је 11.000 евра, другопласирани 5.500, трећепласирани 2.700, а новац је добијало првих 20 возача на етапи, са тим да су возачи од 10 до 20 мјеста добијали по 360 евра.[29] Првопласирани преко успона Чима Алберто Фернандес добио је 1.000 евра, а другопласирани 520, првопласирани преко успона специјалне категорије добијао је 920 евра, а другопласирани 615, првопласирани преко успона прве категорије добијао је 460 евра, а другопласирани 310, првопласирани преко успона друге категорије добијао је 230 евра, а другопласирани 155, док је првопласирани преко успона треће категорије добијао 115 евра, а другопласирани 80.[30] Првопласирани преко пролазних циљева на свакој етапи добијао је по 550 евра, другопласирани 180, а трећепласирани 95.[30]

Новчане награде на крају трке[30]
Позиција Класификације
Генерални пласман Брдска
класификација 		Класификација
по поенима 		Најбољи
млади возач 		Тимови Најагресивнији
возач
1. 150.000 евра 13.000 евра 11.000 евра 12.500 евра 3.000 евра
2. 57.985 евра 6.600 евра 5.000 евра 7.500 евра –
3. 30.000 евра 3.500 евра 2.000 евра 5.500 евра
4. 15.000 евра – 4.300 евра
5. 12.500 евра 3.200 евра
6. 9.000 евра 2.200 евра
7. 1.100 евра
8. 6.000 евра 1.000 евра
9. –
10—20. 3.800 евра
Дневно 500 евра 100 евра 70 евра
Новчане награде на етапама
Позиција
на етапама 		Етапе
Циљ Пролазни
циљ 		Успони Најагресивнији
возач 		Најбољи тим
Чима Алберто Фернандес Специјална категорија 1. 2. 3.
1. 11.000 евра 550 евра 1.000 евра 920 евра 460 евра 230 евра 115 евра 300 евра 400 евра
2. 5.500 евра 180 евра 520 евра 615 евра 310 евра 155 евра 80 евра – 200 евра
3. 2.700 евра 95 евра – – – – – 100 евра
4. 1.500 евра – –
5. 1.100 евра
6. 900 евра
7.
8. 650 евра
9.
10—20. 360 евра

Фаворити

Највећи фаворити су били побједник Тур де Франса 2023. Јонас Вингегор, побједник Вуелта а Еспање 2022. Ремко Евенепул и троструки побједник Вуелта а Еспање и побједник Ђиро д’Италије 2023. Примож Роглич.[31] Међу другим фаворитима су били Енрик Мас и Хуан Ајусо који су завршили на подијуму на трци 2022. као и Герент Томас, који је завршио на другом мјесту на Ђиро д’Италији 2023.[32] Међу фаворитима у борби за првих десет били су Микел Ланда, Жоао Алмеида, Александар Власов, Еди Данбар и Филипо Цана.[33] На трци је дебитовао Сијен Ојтебрукс, који је 2022. освојио Тур де л’Авенир и медији у Белгији су га назвали „следећи Евенепул“.[34][35]

Највећи фаворити у класификацији по поенима су били Кејден Гроувс и Брајан Кокар, као и Роглич који је два пута освајао класификацију прије него је промијењен систем бодовања 2021. док су међу осталим фаворитима били Иго Офстетер, Андреа Вендраме, Хуан Себастијан Молано, Марајн ван ден Берг, Милан Ментен, Гербен Тајсен и Евенепул, који је 2022. завршио четврти у класификацији.[36]

Рута и етапе

Карактеристике етапа и побједници:[37]
Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник Реф.
1. 26. август Барселона — Барселона 14,8 km Екипни хронометар Холандија ДСМ—фирмениш [38]
2. 27. август Матаро — Барселона 182 km Брдска етапа Данска Андреас Крон [39]
3. 28. август Сурија — Аринсал (Андора) 158.5 km Планинска етапа Белгија Ремко Евенепул [40]
4. 29. август Андора ла Веља (Андора) — Тарагона 185 km Брдска етапа Аустралија Кејден Гроувс [41]
5. 30. август Мореља — Буријана 186.5 km Брдска етапа Аустралија Кејден Гроувс [42]
6. 31. август Вал де Ушо — Сијера де Хаваламбре 183.5 km Планинска етапа Сједињене Америчке Државе Сеп Кус [43]
7. 1. септембар Утиел — Олива 201 km Равна етапа Француска Жофре Суп [44]
8. 2. септембар Денија — Корет де Кати 165 km Планинска етапа Словенија Примож Роглич [45]
9. 3. септембар Картахена — Каравака де ла Круз 184.5 km Средње тешка планинска етапа Њемачка Ленард Кемна [46]
4. септембар Дан одмора
10. 5. септембар Ваљадолид — Ваљадолид 25.8 km Индивидуални хронометар Италија Филипо Гана [47]
11. 6. септембар Лерма — Ла Лагуна Негра 165 km Брдска етапа Шпанија Хесус Ерада [48]
12. 7. септембар Олвега — Сарагоса 151 km Равна етапа Колумбија Хуан Себастијан Молано [49]
13. 8. септембар Формигал — Кол ди Турмале (Француска) 135 km Планинска етапа Данска Јонас Вингегор [50]
14. 9. септембар Совтер де Берн (Француска) — Лара Белагва 156.5 km Планинска етапа Белгија Ремко Евенепул [51]
15. 10. септембар Памплона — Лекунбери 158.5 km Брдска етапа Португалија Руи Коста [52]
11. септембар Дан одмора
16. 12. септембар Ленкрес плаја — Бехес 120.5 km Брдска етапа Данска Јонас Вингегор [53]
17. 13. септембар Рибадесела — Алто де л’Англиру 124.5 km Планинска етапа Словенија Примож Роглич [54]
18. 14. септембар Пола де Аљанде — Ла Круз де Линарес 179 km Планинска етапа Белгија Ремко Евенепул [55]
19. 15. септембар Ла Бањеза — Искар 177.5 km Равна етапа Италија Алберто Даинезе [56]
20. 16. септембар Мансанарес ел Реал — Гвадарама 208 km Брдска етапа Холандија Ваут Пулс [57]
21. 17. септембар Хиподромо де ла Сарсуела — Мадрид 101.5 km Равна етапа Аустралија Кејден Гроувс [58]
Укупно 3.153.8|km

Класификације

На Вуелта а Еспањи, као и на друге двије гранд тур трке, додјељују се четири различите мајице за четири класификације, а поред четири главне, постоје још двије класификације за које се не додјељују мајице већ су бројеви возача које носе друге боје како би се разликовали од осталих.[59]

Сеп Кус, побједник Вуелта а Еспање.
  • Прва и најважнија класификација био је генерални пласман; побједник генералног пласмана је и побједник трке. Пласман се рачунао тако што се на времена возача остварена на првој етапи, додају времена остварена на свакој наредној.[60] Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, као и секунде бонификације од 6, 4 и 2 секунде на одређеним пролазним циљевима и бонификације од 6, 4 и 2, односно 3, 2 и 1 секунду на одређеним брдским циљевима, у зависности од категорије успона.[61][62] На етапама 4, 5, 6, 7, 9, 11, 12, 16, 17, 19 и 21 додјељивале су се секунде бонификације на пролазном циљу, а на етапама 2, 3, 8, 13, 14, 15, 18 и 20 додјељивале су се секунде бонификације на успонима.[63] Возач са најмањим укупним временом је лидер генералног пласмана и побједник Вуелте на крају трке,[60] а током трке носи црвену мајицу.[64] У случају да два или више возача имају исто вријеме, рачунају се стотинке остварене на хронометрима, а ако су изједначени и послије тога, рачунају се позиције на свакој етапи, а уколико су и даље изједначи, побједник је возач који заврши на бољој позицији на последњој етапи.[60]
  • Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. Возачи су добијали поене на свакој етапи, а до 2021. на свакој етапи се добијао исти број поена, због чега су класификацију освајали возачи који су се борили за генерални пласман.[65] Систем је промијењен 2021. и број поена који се додјељује зависи од типа етапе.[66]
    • На равним етапама добијало се највише поена, да би се пружила већа шанса спринтерима, а поене је добијало првих 15 возача: 50, 30, 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2;[60]
    • На средње тешким брдским етапама разлика између поена је била мања, јер се очекивало да у борби буду возачи којима класификација по поенима није примарни циљ, поене је такође добијало првих 15 возача: 30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2;[60]
    • Број поена који се додјељивао на тешким брдским етапама и на хронометру је био мањи, а поене је добијало такође првих 15 возача: 20, 17, 15, 13, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1.[60]
    • На пролазним циљевима бодове је добијало првих пет возача: 20, 17, 15, 13 и 10.[60] Лидер класификације по поенима од 2023. носи тамно зелену мајицу, док је до 2023. носио зелену мајицу. Уколико су возачи изједначи по броју бодова побједник је возач са више етапних побједа, а ако су изједначени и по томе, побједник је возач који је побиједио на више пролазних циљева, а ако су изједначени и након тога, побједник је возач који је боље пласиран у генералном пласману.[60] У случају да возач заврши ван временског лимита, али му буде дозвољено да остане у трци, бришу му се сви бодови које је освојио у класификацији.[60]
Ремко Евенепул, побједник брдске класификације.
  • Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко назначених успона.[60] Успони су били категоризовани у пет категорија:
    • Чима Алберто Фернандес: додјељивао се само на највишем успону на трци, а 2023. то је био Кол ди Турмале, док је поене добијало шест првопласираних возача (20, 15, 10, 6, 4, 2);[60]
    • Специјална категорија: поени су се додјељивали за шест првопласираних возача (15, 10, 6, 4, 2, 1), а 2023. су била четири успона;[60]
    • Прва категорија: поени су се додјељивали за пет првопласираних возача (10, 6, 4, 2, 1), а 2023. је било 13 успона;[60]
    • Друга категорија: поени су се додјељивали за три првопласираних возача (5, 3, 1), а 2023. било је осам успона;[60]
    • Трећа категорија: поени су се додјељивали за три првопласираних возача (3, 2, 1), а 2023. била су 22 успона.[60] Лидер брдске класификације је носио тачкасту мајицу током трке (бијела мајица са плавим тачкицама).[67] Уколико су возачи изједначи по броју бодова, побједник је возач који је прешао први преко успона Чима Алберто Фернандес, а уколико ниједан од возача који су изједначени није прешао први преко тог успона, рачуна се број првих мјеста на успонима специјалне категорије, а затим на успонима прве, друге и треће категорије, а ако су изједначени на свим успонима, побједник је возач који је боље пласиран у генералном пласману.[60] У случају да возач заврши ван временског лимита, али му буде дозвољено да остане у трци, бришу му се сви бодови које је освојио у класификацији.[60]
  • Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. Лидер се одлучивао по оствареном времену, исто као и за генерални пласман. Такмичили су се само возачи млађи од 25 година, односно на трци 2023. сви возачи који су били рођени послије 1. јануара 1998.[6] Лидер је носио бијелу мајицу током трке.[6]
  • Једна од класификација је била тимска класификација, која се рачунала тако што су се сабирала времена прва три возача из сваког тима на свакој етапи посебно; времена су се додавала на претходна и сабирала се, а лидер је био тим са најмањим укупним временом.[6] У случају истог времена два или више тимова, побједника би одлучивао број првих мјеста у тимској класификацији на етапама, након чега би се гледао број других мјеста, па трећих итд. а уколико би били изједначени по свему, одлучио би пласман возача тих тимова у генералном пласману.[6] Возачи који возе за водећи тим носе црвене бројеве на мајицама.[6] Уколико тим остане на трци са мање од три возача, брише се из тимске класификације.[6]
  • Последња класификација је била за најагресивнијег возача. На свакој етапи осим на последњој и на хронометрима, судије које су чинили технички директори, а којима је пресједавао генерални директор, бирале су по три возача за које су сматрали да заслужују награду на тој етапи, након чега су гледаоци путем интернета и телефона гласали а добитник награде је био возач са највише гласова на тој етапи.[6] У случају изједначеног броја гласова, генерални директор је одлучивао побједника.[6] Возач који је изабран за најагресивнијег на етапи, добијао је жути број на церемонији наредног дана, пред почетак следеће етапе.[6] На последњој етапи, судије су бирале најагресивнијег возача цијеле трке.[6]
Лидери класификација по етапама[68]
Етапа Побједник Генерални пласман
 Класификација по поенима
 Брдска класификација
 Најбољи млади возач
 Тимска класификација
 Најагресивнији возач
1. ДСМ—фирмениш Лоренцо Милези Није додијељена Није додијељена Лоренцо Милези ДСМ—фирмениш Није додијељена
2. Андреас Крон Андреа Пиколо Андреас Крон Матео Собреро Андреа Пиколо ЕФ едукејшон—изипост Хавијер Ромо
3. Ремко Евенепул Ремко Евенепул Андреа Вендраме Ремко Евенепул Ремко Евенепул Јумбо—визма Дамијано Карузо
4. Кејден Гроувс Кејден Гроувс Едуардо Сепулведа Андер Окамика
5. Кејден Гроувс Ерик Фагундез
6. Сеп Кус Лени Мартинез Лени Мартинез Бахреин–викторијус Микел Ланда
7. Жофре Суп Андер Окамика
8. Примож Роглич Сеп Кус Јумбо—визма Ојер Лазкано
9. Ленард Кемна Јон Баренечеа
10. Филипо Гана Ремко Евенепул Није додијељена
11. Хесус Ерада Хесус Ерада Хосе Мануел Диаз
12. Хуан Себастијан Молано Јетсе Бол
13. Јонас Вингегор Јонас Вингегор Хуан Ајусо Мајкл Сторер
14. Ремко Евенепул Ремко Евенепул Ремко Евенепул
15. Руи Коста Ремко Евенепул
16. Јонас Вингегор Хоел Николау
17. Примож Роглич Ремко Евенепул
18. Ремко Евенепул Ремко Евенепул
19. Алберто Даинезе Михал Шлегел
20. Ваут Пулс Пелајо Санчез
21. Кејден Гроувс Није додијељена
Крај Сеп Кус Кејден Гроувс Ремко Евенепул Хуан Ајусо Јумбо—визма Ремко Евенепул
  • На екипном хронометру на првој етапи се нису додјељивали поени за брдску и класификацију по поенима, али су на другој етапи возачи из тима ДСМ—фирмениш носили мајице за лидера тих класификација, Ромен Барде је носио мајицу за лидера класификације по поенима, а Шон Флајн за лидера брдске класификације, док је Макс Пул носио бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача умјесто Лоренца Милезија који је носио мајицу за лидера трке.[69]
  • На трећој етапи, Хавијер Ромо је носио бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача умјесто Андрее Покола који је носио мајицу за лидера трке.[70]
  • На четвртој етапи, Лени Мартинез је носио бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача умјесто Ремка Евенепула који је носио мајицу за лидера трке, док је Едуардо Сепулведа носио тачкасту мајицу за лидера брдске класификације, такође умјесто Евенепула.[71]
  • На петој и шестој етапи, Лени Мартинез је носио бијелу мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача умјесто Ремка Евенепула који је носио мајицу за лидера трке.[72]
  • На седмој и осмој етапи етапи, Хуан Ајусо, који је био трећепласирани у класификацији за најбољег младог возача, носио је бијелу мајицу јер је првопласирани Лени Мартинез носио мајицу за лидера трке, а другопласирани Ремко Евенепул је носио мајицу националног шампиона Белгије.

Резултати

Легенда
жута мајица Означава побједника генералног пласмана Тачкаста мајица Означава побједника брдске класификације Тамна зелена мајица Означава побједника класификације по поенима
Бијела мајица Означава побједника класификације за најбољег младог возача Означава побједника тимске класификације Означава добитника награде за најагресивнијег возача

Генерални пласман

Генерални пласман (1—10)[73]
Позиција Возач Тим Вријеме
1.  Сеп Кус (САД) Генерални пласмантимска класификација Јумбо—визма 76ч 48' 21"
2.  Јонас Вингегор (ДАН)тимска класификација Јумбо—визма + 17"
3.  Примож Роглич (СЛО) тимска класификација Јумбо—визма + 1' 08"
4.  Хуан Ајусо (ШПА) Класификација за најбољег младог возача УАЕ тим Емирејтс + 3' 18"
5.  Микел Ланда (ШПА) Бахреин–викторијус + 3' 37"
6.  Енрик Мас (ШПА) Мовистар + 4' 14"
7. Александар Власов[н 1] Бора–ханзгро + 7' 53"
8.  Сијен Ојтебрукс (БЕЛ) Бора–ханзгро + 8' 00"
9.  Жоао Алмеида (ПОР) УАЕ тим емирејтс + 10' 08"
10.  Сантијаго Буитраго (КОЛ) Бахреин—викторијус + 11' 38"

Класификација по поенима

Класификација по поенима (1–10)[73]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Кејден Гроувс (АУС) Класификација по поенима Алпесин—декунинк 315
2.  Ремко Евенепул (БЕЛ) Судал—Квик-степ 236
3.  Андреас Крон (ДАН) Лото—дестини 167
4.  Марк Солер (ШПА) Генерални пласмантимска класификација УАЕ тим емирејтс 133
5.  Јонас Вингегор (ДАН)тимска класификација Јумбо—визма 123
6.  Филипо Гана (ИТА) Инеос гренадирс 119
7.  Примож Роглич (СЛО) тимска класификација Јумбо—визма 117
8.  Марајн ван ден Берг (ХОЛ) ЕФ едукејшон—изипост 117
9.  Сеп Кус (САД) Генерални пласмантимска класификација Јумбо—визма 112
10.  Хуан Ајусо (ШПА) Класификација за најбољег младог возача УАЕ тим емирејтс 105

Брдска класификација

Брдска класификација (1–10)[73]
Позиција Возач Тим Поени
1.  Ремко Евенепул (БЕЛ) Судал—Квик-степ 135
2.  Јонас Вингегор (ДАН)тимска класификација Јумбо—визма 51
3.  Мајкл Сторер (АУС) Групама—ФДЈ 39
4.  Ромен Барде (ФРА) ДСМ—фирмениш 35
5.  Примож Роглич (СЛО) тимска класификација Јумбо—визма 33
6.  Сеп Кус (САД) Генерални пласмантимска класификација Јумбо—визма 33
7.  Дамијано Карузо (ИТА) Бахреин–викторијус 30
8.  Андреас Крон (ДАН) Лото—дестини 28
9.  Едуардо Сепулведа (АРГ) Лото—дестини 23
10.  Хесус Ерада (ШПА) Кофидис 22

Класификација за најбољег младог возача

Класификација за најбољег младог возача (1–10)[73]
Позиција Возач Тим Вријеме
1.  Хуан Ајусо (ШПА) Класификација за најбољег младог возача УАЕ тим емирејтс 76ч 51' 39"
2.  Сијен Ојтебрукс (БЕЛ) Бора–ханзгро + 4' 42"
3.  Жоао Алмеида (ПОР) УАЕ тим емирејтс + 6' 40"
4.  Сантијаго Буитраго (КОЛ) Бахреин—викторијус + 8' 20"
5.  Ремко Евенепул (БЕЛ) Судал—Квик-степ + 13' 26"
6.  Ејнер Рубио (КОЛ) Мовистар + 31' 31"
7.  Антонио Тибери (ИТА) Бахреин–викторијус + 46' 55"
8.  Атила Валтер (МАЂ) тимска класификација Јумбо—визма + 1ч 02' 24"
9.  Лени Мартинез (ФРА) Групама—ФДЈ + 1ч 18' 23"
10.  Ленерт ван Етвелт (БЕЛ) Лото—дестини + 1ч 45' 34"

Тимска класификација

Тимска класификација (1–10)[73]
Позиција Тим вријеме
1. Холандија Јумбо—визма тимска класификација 229ч 42' 26"
2. Бахреин Бахреин–викторијус + 20' 49"
3. Њемачка Бора–ханзгро + 32' 54"
4. Уједињени Арапски Емирати УАЕ тим емирејтс + 33' 46"
5. Шпанија Мовистар + 2ч 17' 23"
6. Белгија Судал—Квик-степ + 3ч 18' 27"
7. Француска Тотал енержис + 3ч 25' 09"
8. Француска Групама—ФДЈ + 3ч 42' 37"
9. Сједињене Америчке Државе Лидл—трек + 4ч 00' 16"
10. Француска Аркеа—самсик + 4ч 23' 23"

Напомене

  1. ^ У марту 2022. недељу дана након почетка инвазије Русије на Украјину, Свјетска бициклистичка унија (UCI) забранила је такмичење тимовима из Русије и Бјелорусије, док је учешће на тркама руских и бјелоруских возача који возе за тимове који су регистровани у другим државама било дозвољено, али без истицања националних симбола.[74][75] У мају 2023. донесена је одлука да сви бициклисти из Русије и Бјелорусије могу да учествују на Свјетском првенству и осталим такмичењима предвиђеним за државе, као „неутрални индивидуални спортисти“, без националних симбола.[76]

Референце

  1. ^ „The Route of La Vuelta 23”. lavuelta.es. 10. 1. 2023. Приступљено 27. 1. 2025. 
  2. ^ Cerezuela, Luis (24. 6. 2023). „Vuelta España 2023: Recorrido, etapas y equipos”. Ciclo21 (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 5. 6. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  3. ^ „Route 2023”. lavuelta.es (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 5. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  4. ^ Shrubsall, James (13. 1. 2023). „The hardest climbs of the Vuelta a España 2023? Tourmalet, Angliru, Cruz de Linares”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  5. ^ Ozols, Kārlis (12. 1. 2023). „Vuelta a España 2023 Route Analysis”. lanternerouge.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Specific regulations 78 edition La Vuelta a España 2023, стр. 9.
  7. ^ „Tour de France 2023: Gc Favourites”. cyclingstage.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  8. ^ Fotheringham, Alasdair (26. 8. 2023). „Furious Remco Evenepoel slams ‘super-dangerous’ TTT to open Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  9. ^ Hood, Andrew (8. 9. 2023). „Remco Evenepoel cracks in the Pyrénées: ‘All he said was, I’m sorry’”. velo.outsideonline.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  10. ^ Weislo, Laura (18. 9. 2023). „It's SEPPtember - Kuss rises from meme to people's Vuelta a España champion”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  11. ^ York, Philippa (19. 9. 2023). „Philippa York analysis: Jumbo-Visma have to learn from Vuelta a España success”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  12. ^ Mallon, Ryan (18. 9. 2023). „Jumbo-Visma clean up at the Vuelta – Are they the most dominant cycling team of all time?”. Guardian. Приступљено 27. 1. 2025. 
  13. ^ Becket, Adam (24. 8. 2023). „Vuelta a España 2023 start list: All teams confirmed for Spanish Grand Tour”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  14. ^ UCI cycling regulations 2020, стр. 215.
  15. ^ Weislo, Laura (18. 3. 2023). „Relegation watch gets a new twist with Tour de France wildcard limitations”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  16. ^ „La Vuelta 23: Teams selection - La Vuelta 2023”. lavuelta.es (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 5. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  17. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 27. 1. 2025. 
  18. ^ Marshall-Bell, Chris (7. 4. 2022). „WorldTour relegation battle angers and confuses teams: 'It doesn't make any sense'”. cyclingweekly.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  19. ^ Farrand, Stephen (12. 12. 2022). „Israel-Premier Tech, Lotto-Soudal relegated from WorldTour, UCI confirms”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  20. ^ Siegfried, Mortkowitz (19. 12. 2022). „It’s Official: The Final Relegation Status”. welovecycling.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  21. ^ Raúl, Banqueri (24. 12. 2022). „The New WorldTour Points System Explained”. lanternerouge.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  22. ^ „Vuelta a España 2023 Burgos BH y Caja Rural reciben sendas wildcard para corr Euskaltel y Kern Pharma, fuera”. eurosport.com (на језику: шпански). 9. 3. 2023. Приступљено 27. 1. 2025. 
  23. ^ а б „Vuelta a España 2023: Debutants”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  24. ^ а б „Vuelta a España 2023: Competitors per nation”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  25. ^ „Vuelta a España 2023: Youngest and oldest competitors”. procyclingstats.com. 2. 6. 2023. Приступљено 27. 1. 2025. 
  26. ^ „Vuelta a España 2023: Most grandtour starts by competitors”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  27. ^ Zhasil, Ondrej (14. 12. 2023). „Daniel Navarro confirms 2023 was his final season in the professional peloton”. cyclinguptodate.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  28. ^ а б „Vuelta a España 2023: Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  29. ^ а б в г Wood, Kieran (25. 8. 2023). „Prize Money Vuelta a Espana 2023 - Full guide to how €1.118.205 will be split between teams”. cyclinguptodate.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  30. ^ а б в г д ђ е Specific regulations 78 edition La Vuelta a España 2023, стр. 10.
  31. ^ Lindholm, Luke (23. 8. 2023). „Vuelta a España 2023 Cycling Predictions, Favorites & Betting Odds”. FanNation, A part of the Sports Illustrated Network (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  32. ^ Windsor, Richard (18. 8. 2023). „Vuelta a España 2023 favourites: who will win the season's final Grand Tour?”. Rouleur (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  33. ^ Ryan, Barry (24. 8. 2023). „Vuelta a España 2023 - Analysing the contenders”. cyclingnews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  34. ^ Cotton, Jim (30. 8. 2023). „Stand aside, Evenepoel: Cian Uijtdebroeks steps up as next Belgian sensation of the Vuelta a España”. velo.outsideonline.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  35. ^ Cotton, Jim (30. 8. 2023). „Stand aside, Evenepoel: Cian Uijtdebroeks steps up as next Belgian sensation of the Vuelta a España”. velo.outsideonline.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  36. ^ „Favorites for the green jersey in the Vuelta a Espana 2023: Points classification as the main prize or by-product?”. IDLprocycling.com (на језику: енглески). 24. 8. 2023. Архивирано из оригинала 28. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  37. ^ Weislo, Laura (31. 3. 2023). „2023 Vuelta a España route”. cyclingnews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 6. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  38. ^ Lamoureux, Lyne (26. 8. 2023). „Vuelta a España: Team dsm-firmenich win rain-soaked stage 1 team time trial”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  39. ^ Lamoureux, Lyne (27. 8. 2023). „Vuelta a Espana: Andreas Krön takes solo win on stage 2 amid crashes and torrential rain”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 27. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  40. ^ Weislo, Laura (28. 8. 2023). „Vuelta a España stage 3: Remco Evenepoel claims first summit stage showdown”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 29. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  41. ^ Ryan, Barry (29. 8. 2023). „Vuelta a España stage 4: Kaden Groves powers to sprint victory in Tarragona”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 29. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  42. ^ Weislo, Laura (30. 8. 2023). „Vuelta a España: Kaden Groves outkicks Filippo Ganna to win stage 5”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 30. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  43. ^ Tyson, Jackie (31. 8. 2023). „Vuelta a España: Sepp Kuss climbs to stage 6 victory at Javalambre”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2025. 
  44. ^ Tyson, Jackie (1. 9. 2023). „Vuelta a España: Geoffrey Soupe breaks Groves' sprint streak on stage 7”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  45. ^ Ostanek, Dani (2. 9. 2023). „Vuelta a España: Primož Roglič prevails in Xorret de Catí GC battle to win stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  46. ^ Ostanek, Dani (3. 9. 2023). „Vuelta a España: Lennard Kämna triumphs from break on stage 9 summit finish”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  47. ^ Ostanek, Dani (5. 9. 2023). „Vuelta a España: Ganna back on top in stage 10 TT, Evenepoel makes gains on GC rivals”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  48. ^ Farrand, Stephen (6. 9. 2023). „Vuelta a España: Jesus Herrada wins stage 11 at La Laguna Negra”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  49. ^ Ostanek, Dani (7. 9. 2023). „Vuelta a España: Molano sprints to stage 12 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  50. ^ Stuart, Peter (8. 9. 2023). „Vuelta a España stage 13: Vingegaard flies to victory on Col du Tourmalet”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  51. ^ Farrand, Stephen (9. 9. 2023). „Vuelta a España: Remco Evenepoel bounces back from disappointment to win stage 14 atop Puerto de Belagua”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  52. ^ Farrand, Stephen (10. 9. 2023). „Vuelta a España: Rui Costa outsprints breakaway to win stage 15”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  53. ^ Moultrie, James (12. 9. 2023). „Vuelta a España: Vingegaard attacks to win stage 16 in uphill finish to Bejes”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  54. ^ Farrand, Stephen (13. 9. 2023). „Vuelta a España: Roglic tames Angliru for 1-2 finish with Vingegaard on stage 17”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  55. ^ Ostanek, Dani (14. 9. 2023). „Vuelta a España: Sepp Kuss extends lead on stage 18 as Remco Evenepoel solos to breakaway win”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  56. ^ Weislo, Laura; Ostanek, Dani (15. 9. 2023). „Vuelta a España: Alberto Dainese sprints to stage 19 victory as Kaden Groves crashes in final”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  57. ^ Moultrie, James (16. 9. 2023). „Vuelta a España: Wout Poels holds off Remco Evenepoel for victory on stage 20”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  58. ^ Lamoureux, Lyne (17. 9. 2023). „Sepp Kuss wins 2023 Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  59. ^ „Unipublic and Santini present the leader jerseys and special kits of La Vuelta 23”. lavuelta.es. 20. 6. 2023. Приступљено 27. 1. 2025. 
  60. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Specific regulations 78 edition La Vuelta a España 2023, стр. 8.
  61. ^ Lowe, Felix (18. 8. 2023). „Vuelta a Espana 2023: Six key stages as Jumbo-Visma eye Grand Tour grand slam”. eurosport.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  62. ^ „Vuelta 2023 Route stage 8: Dénia - Xorret de Catí”. cyclingstage.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  63. ^ Specific regulations 78 edition La Vuelta a España 2023, стр. 7.
  64. ^ Zhasil, Ondrej (28. 8. 2023). „"Wearing the red jersey will be incredible" - Andrea Piccolo takes over red jersey on stage 2 of Vuelta a Espana”. cyclinguptodate.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  65. ^ Owen, Tom (15. 8. 2023). „La Vuelta 2021: It's advantage Philipsen, but the green jersey in La Vuelta is finally a contest...”. eurosport.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  66. ^ Gazeley, Jack (23. 8. 2023). „Ultimate Vuelta a España Jerseys Guide: Maillot Rojo and More”. biketips.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  67. ^ van der Ploeg, Bram (25. 8. 2023). „Favorites polka dot jersey in 2023 Vuelta a España: Who will challenge Jumbo-Visma boys in battle for blue polka dots?”. idlprocycling.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  68. ^ „La Vuelta Ciclista a España”. uci.org. Приступљено 27. 1. 2025. 
  69. ^ Christian, Nick (27. 8. 2023). „As It Happened - Vuelta a Espana 2023 Stage 2: Inclement conditions cause general classification neutralisation ahead of Barcelona finish”. eurosport.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  70. ^ Ozols, Kārlis (12. 1. 2023). „Vuelta a España 2023 Route Analysis”. lanternerouge.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  71. ^ Bonville-Ginn, Tim (29. 8. 2023). „As it happened: Groves powers to victory on Vuelta a España stage 4 as Evenepoel holds onto red”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  72. ^ „2023 Vuelta a Espana: Stage 5 Results”. bikeworldnews.com. 29. 8. 2023. Приступљено 27. 1. 2025. 
  73. ^ а б в г д ђ „Vuelta a España Standings 2023”. eurosport.com. Приступљено 27. 1. 2025. 
  74. ^ Macmichael, Simon (1. 3. 2022). „UCI bans Russian and Belarusian national teams after invasion of Ukraine”. road.cc. Приступљено 31. 12. 2023. 
  75. ^ „The UCI takes strong measures in the face of the situation in Ukraine” (Саопштење). UCI. 1. 3. 2022. Приступљено 6. 1. 2024. 
  76. ^ Mallon, Ryan (3. 5. 2023). „Russian and Belarusian cyclists to be allowed to race at world championships and other UCI events as “neutrals””. road.cc. Приступљено 31. 12. 2023. 

Литература

Спољашње везе

Гранд тур трке