Газиводе (језеро)

Газиводе
Газиводе
Координате42° 57′ 42″ С; 20° 34′ 01″ И / 42.961667° С; 20.566944° И / 42.961667; 20.566944 42° 57′ 42″ С; 20° 34′ 01″ И / 42.961667° С; 20.566944° И / 42.961667; 20.566944
Типвештачко, акумулационо
Земље басена Србија
Макс. дужина24 km
Површина11,9 km2
Макс. дубина105 m
Запремина0.38 km3
Над. висина694 m
Газиводе на карти Србије
Газиводе
Газиводе
Водена површина на Викимедијиној остави

Газиводе је вештачко језеро у Србији. Настало је 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току на северу Косова и Метохије. Позната је туристичка дестинација, док највећи број туриста прикупља током пливања за Богојављенски крст.[1]

Карактеристике

Београдска фирма Хидротехника-Хидроенергетика је од 1973 — 1977. године,[2] у атару села Газиводе подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи, по пројекту фирме "Енергопројект" из Београда. Истоимено језеро се налази се у општини Тутин, у југозападној Србији и у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије. Изнад језера се простиру планине Мокра гора у чијем се подножју налази и манастир Црна Река и Рогозна. Језеро је дужине 24 километара, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара. Основна намена овог језера је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту. Каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине. Вода из овог хидросистема је такође примењена за неопходно расхлађивање у ТЕ Обилић. Мост преко језера је изграђен 1987-89.[3]

Иако поред језера нема угоститељских објеката, велики број људи обилази ово језеро. Током целе године присутан је велики број рибара, пошто је језеро изузетно богато рибом. Лети долазе и купачи из оближњих села, Зубиног Потока, Косовске Митровице, Новог Пазара, па чак и из удаљених места Косова и Метохије.

Занимљивости

Током 2017. и 2018. године међународни тим археолога и научника је извршио низ подводних истраживања. Открили су више споменика средњовековне српске културе на дну језера Газиводе. Најзначајнији од њих су: остаци палате српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, остаци манастира Чкиље, звоника из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некрополе.[4]

Међу подводним открићима налазе се остаци школе за даме, и делови дворца у потопљеном селу Брњаци, одакле је Јелена Анжујска управљала територијама тадашње Зете, Требиња, Плава, Поибарја.[4]

Види још

Референце

  1. ^ „Пливање за Богојављенски крст одржано на језеру Газиводе код Зубиног Потока”. Политика. Приступљено 23. 1. 2025. 
  2. ^ "Борба", 30. дец. 1977
  3. ^ "Борба", 1. јул 1989, стр. 11
  4. ^ а б „SRPSKA ATLANTIDA Na dnu jezera Gazivode pronađeno NEPROCENJIVO BLAGO kraljice Jelene Anžujske”. blic.rs. 16. 05. 2018. Приступљено 12. 8. 2018. 

Спољашње везе