Галапагос

Галапагос
Archipiélago de Colón
Острва Галапагос
Географија
ЛокацијаПацифик
Укупно острва14
Површина8.010 km2
Висина1.707 m
Највиши врхВолф
Администрација
Највећи градПуерто Бакверизо Морено
ЕКВ
Галапагос
Islas Galápagos
Светска баштина Унеска
Званично имеОстрва Галапагос
МестоЕквадор Уреди на Википодацима
Координате0° 40′ 00″ Ј; 90° 33′ 00″ З / 0.6667° Ј; 90.55° З / -0.6667; -90.55
Површина7.880 km2 (8,48×1010 sq ft)
Укључује
  • Baltra Island
  • Bartolomé Island
  • Daphne Major
  • Darwin Island
  • Darwin and Wolf
  • Española Island
  • Fernandina Island
  • Floreana Island
  • Galápagos National Park
  • Genovesa Island
  • Isabela Island
  • Marchena Island
  • Nameless Island
  • North Seymour Island
  • Pinta Island
  • Pinzón Island
  • Redonda Rock
  • Rábida Island
  • San Cristóbal Island
  • Santa Cruz Island
  • Santa Fe Island
  • Santiago Island
  • Seymour Islands
  • South Plaza Island
  • Wolf Island Edit this on Wikidata
Критеријумприродна: vii, viii, ix, x
Референца1.
Упис1978. (2. седница)
Додатни упис2001. и 2003.
Угроженост2007–2010
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1

Острва Галапагос (шп. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг чини једну покрајину у Еквадору познату као покрајина Галапагос (шп. Galápagos Province). Површина острва је 8.010 km². Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 m и на њима се налази неколико активних вулкана. Главни језик на острвима је шпански. Острва имају нешто више од 25.000 становника.[1]

Прва забележена посета острвима догодила се случајно 1535. године, када је фратар Томас де Берланга, бискуп Панаме, био изненађен када је пронашао ову неоткривену земљу на путовању у Перу да арбитрира у спору између Франсиска Пизара и Дијега де Алмагра.[2] Берланга се на крају вратио у Шпанско царство и описао услове на острвима и животиње које су их насељавале. Група острва је приказана и названа „Insulae de los Galopegos“ (Острва корњача) на мапи Абрахама Ортелија „America Sive Novi Orbis“ објављеној 1570.[3] Прву грубу мапу острва направила је 1684. буканир Амброз Каули, који је поједина острва назвао по неким од својих колега гусара или по енглеским краљевима и племићима. Ова имена су коришћена у ауторитативним навигационим картама острва припремљеним током истраживања Бигла под вођством капетана Роберта Фицроја и у Дарвиновој популарној књизи Путовање Бигла. Нова независна Република Еквадор узела је острва од шпанског власништва 1832. године, а затим им је дала нова шпанска имена.[4] Старији називи остали су у употреби у публикацијама на енглеском језику, укључујући The Encantadas Хермана Мелвила из 1854. године.

Становништво

Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).

Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито.[5] До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.

Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.

Историја

Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).

До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.

Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански поморац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.

Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.

Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.

Чарлс Дарвин и острва Галапагос

Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.

Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.[6] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species).[7]

Новија историја

За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960-их.

УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.

И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.

Клима

Архипелаг углавном карактерише мешавина климе тропске саване и полусушне климе. Такође прелази у климу тропских прашума на северозападу.

Клима острва Сан Кристобал, 1981–2010 нормале
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 29,2
(84,6) 		30,3
(86,5) 		30,5
(86,9) 		30,2
(86,4) 		29,2
(84,6) 		27,6
(81,7) 		26,4
(79,5) 		25,6
(78,1) 		25,7
(78,3) 		26,0
(78,8) 		27,0
(80,6) 		27,8
(82) 		27,96
(82,33)
Просек, °C (°F) 26,1
(79) 		26,7
(80,1) 		26,7
(80,1) 		26,5
(79,7) 		25,9
(78,6) 		24,7
(76,5) 		23,5
(74,3) 		22,7
(72,9) 		22,8
(73) 		23,0
(73,4) 		23,9
(75) 		24,8
(76,6) 		24,78
(76,6)
Минимум, °C (°F) 22,9
(73,2) 		23,1
(73,6) 		22,9
(73,2) 		22,8
(73) 		22,7
(72,9) 		21,7
(71,1) 		20,7
(69,3) 		19,8
(67,6) 		19,8
(67,6) 		20,0
(68) 		20,9
(69,6) 		21,7
(71,1) 		21,58
(70,85)
Количина падавина, mm (in) 83,4
(3,283) 		107,4
(4,228) 		106,3
(4,185) 		94,9
(3,736) 		41,9
(1,65) 		32,5
(1,28) 		18,8
(0,74) 		9,8
(0,386) 		7,6
(0,299) 		11,0
(0,433) 		12,6
(0,496) 		51,5
(2,028) 		577,7
(22,744)
Дани са падавинама 11 10 11 6 5 8 13 14 12 11 8 10 119
Извор: World Meteorological Organization[8]

Следећа табела која одговара влажној 1969. години показује варијације падавина на различитим местима Санта Круз острва:

Локација Станица
Чарлс Дарвин 		Девин фамра Медија Луна
Висина 6 m 320 m 620 m
Јануар 23,0 mm 78,0 mm 172,6 mm
Фебруар 16,8 mm 155,2 mm 117,0 mm
Март 249,0 mm 920,8 mm 666,7 mm
Април 68,5 mm 79,5 mm 166,4 mm
Мај 31,4 mm 214,6 mm 309,8 mm
Јун 16,8 mm 147,3 mm 271,8 mm
Јул 12,0 mm 42,2 mm 135,6 mm
Август 3,8 mm 13,7 mm 89,5 mm
Септембар 18,5 mm 90,9 mm 282,6 mm
Октобар 3,2 mm 22,6 mm 96,5 mm
Новембар 11,0 mm 52,8 mm 172,7 mm
Децембар 15,7 mm 84,1 mm 175,3 mm
Укупно 469,7 mm 1901,7 mm 2656,4 mm

Најважније животињске врсте

Морска игуана
Џиновска корњача са Галапагоса
Модронога сула
Албатрос са Галапагоса
Морски лавови са Галапагоса
  • Игуана са Галапагоса, Conolophus
  • Морска игуана, Amblyrhynchus cristatus
  • Корњача са Галапагоса Geochelone elephantopus
  • Зелена корњача са Галапагоса, Chelonia mydas agassisi
  • Морски краставац
  • Корморан који не лети, Phalacrocorax harrisi
  • Велика фрегата, Fregata minor
  • Модронога сула, Sula nebouxii
  • Пингвин са Галапагоса, Spheniscus mendiculus, једина жива врста тропских пингвина
  • Албатрос са Галапагоса, Phoebastria irrorata, једина жива врста тропских албатроса
  • Соко са Галапагоса, Buteo galapagoensis
  • 4 ендемских врста Nesomimus
  • 13 ендемских врста тангара
  • Морски лавови са Галапагоса, Zalophus californianus

Већа острва

Ово је списак галапагоских острва већих од 20 km²:

острво старо
енгл. име		 подгрупа кантон узвишење висина
m		 површина
km²
Изабела Albemarle западна Изабела Вулф 1707 4640
Санта Круз Indefatigable централна Санта Круз 864 986
Фернандина Narborough западна Изабела Ла Кумбре 1476 643
Сан Салвадор James централна Санта Круз 907 585
Сан Кристобал Chatham источна Сан Кристобал 640 558
Флореана Charles источна Сан Кристобал 730 173
Марчена Bindloe северна Санта Круз 343 130
Еспањола Hood источна Сан Кристобал 206 61
Пинта Abington северна Санта Круз 777 59
Балтра South Seymour централна Санта Круз ... 27
Санта Фе Barrington централна Сан Кристобал ... 24
Галапагос Колон Вулф 1707 8010


Референце

  1. ^ „Censo 2010”. Instituto Nacional de Estadística y Censos. 2010. Архивирано из оригинала 11. 12. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011. 
  2. ^ „The History of the Galápagos Islands & Charles Darwin”. Quasar Expeditions. Архивирано из оригинала 7. 1. 2017. г. Приступљено 14. 2. 2021. 
  3. ^ Ortelius, A., "America Sive Novi Orbis" (Antwerp: A. Ortelius, 1570), University of Texas at Arlington Libraries Special Collections, accessed 20 June 2022
  4. ^ Discovery, Darwin and Evolution
  5. ^ Kampf um Galapagos
  6. ^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
  7. ^ Eldredge, Niles (пролеће 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist”. The Virginia Quarterly Review. стр. 32—53. Приступљено 26. 12. 2007. 
  8. ^ „San Cristobal-Galapagos”. World Meteorological Organization. Приступљено 23. 1. 2021. 

Литература

  • Black, Juan (1973). Galápagos, Archipiélago del Ecuador. (Quito, Ecuador). Comprehensive monograph by a former officer of Galápagos National Park, financed by the World Wildlife Fund and the Charles Darwin Foundation for the Galápagos Islands
  • Grant, K. Thalia and Estes, Gregory B. (2009). Darwin in Galapagos: Footsteps to a New World. Princeton University Press, Princeton. [1].
  • Heyerdahl, Thor; & Skjolsvold, Arne (1956). Archaeological Evidence of Pre-Spanish Visits to the Galápagos Islands, Memoirs 12, Society for American Archaeology.
  • Müller, Bodo; & Stolt, Matthias (2003). Galápagos Die verwunschenen Inseln. (BLV). ISBN 3-86108-909-2.
  • Quammen, David (1996). The Song of the Dodo. Touchstone, New York.
  • Romero, Simon (4 October 2009). "To Protect Galápagos, Ecuador Limits a Two-Legged Species". The New York Times.
  • Perry, Roger (1972). The Galapagos Islands. (Dodd, Mead & Company). Short history illustrated with photographs and a map by a former director of Charles Darwin Research Station.
  • Wittmer, Margret (2013). Floreana: A Woman's Pilgrimage to the Galápagos. (Moyer Bell Limited). Memoir written by the matriarch of the first family to successfully inhabit Floreana, after settling there in 1932. 2013 paperback edition ISBN 978-1-55921-399-8 (originally published by the Travel Book Club in 1961)

Спољашње везе

Галапагос на Викимедијиној остави.