Граматика немачког језика

немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор[dɔʏtʃ]
Говори се у Немачка
 Аустрија
  Швајцарска
 Лихтенштајн
и у 37 других држава.
Број говорника
матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
индоевропски
латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Аустрија
 Белгија
 Италија (Болцано (округ))
 Немачка
 Лихтенштајн
 Луксембург
  Швајцарска
 Европска унија

Даље званични језик:
Крахуле, Словачка (Службени језик општине)[1]
 Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)[2]
 Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)[3]

 Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)[4]
Признати мањински језик у
РегулишеСавет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3deu

У немачком се користи 26 главним и 4 споредна слова. У Швајцарској ß нема и имају неке другачије речи. Постоји и винериш (бечки дијалект) где се не употребљава предлог "без" са акузативом, већ са дативом и нема генитива. У немачком се користи абецеда, као писмо. У немачком је надужа реч Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (Закон о дужностима изасланства и надгледања за обележавање стоке и говеда). У немачком постоје 4 падежа: Номинатив, Генитив, Датив и Акузатив. Све именице у немачком се пишу великим словом.

Слова

Главни чланак: Немачка абецеда

  1. A
  2. Ä (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа а, али се каже е)
  3. B
  4. C
  5. D
  6. E
  7. F
  8. G
  9. H
  10. I
  11. J
  12. K
  13. L
  14. M
  15. N
  16. O
  17. Ö (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа o, али се каже е)
  18. P
  19. Q
  20. R
  21. S
  22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)[а]
  23. T
  24. U
  25. Ü (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа у, aли се изговара и)
  26. V
  27. W
  28. X
  29. Y
  30. Z

У Швајцарској се ß не користи и тамо имају неке своје речи, баш као и винериш (бечки дијалект). Слово ß се никада не пише на почетку. Увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Лица

  • 1. Ich (ја)
  • 2. Du (ти)
  • 3. Er, Sie, Es (он, она, оно)
  • 1. Wir (ми)
  • 2. Ihr (ви)
  • 3. sie (они, оне, она)/Sie (Ви, заменица за персирање)

Глагол "бити"

Глагол бити је sein. Такође је неправилан, као и у српском језику.

  • 1. Ich bin
  • 2. Du bist
  • 3. Er, Sie, Es ist
  • 1. Wir sind
  • 2. Ihr seid
  • 3. sie/Sie sind

Основни појмови

  • Hallo - здраво
  • Guten Morgen - добро јутро
  • Guten Tag - добар дан
  • Guten Abend - добро вече
  • Auf wiedersehen - довиђења
  • Ich heiße - Ја се зовем
  • Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
  • ja - да
  • nein - не

Бројеви

  • 1 eins
  • 2 zwei
  • 3 drei
  • 4 vier
  • 5 fünf
  • 6 sechs
  • 7 sieben
  • 8 acht
  • 9 neun
  • 10 zehn
  • 11 elf
  • 12 zwölf
  • 13 dreizehn
  • 20 zwanzig
  • 21 einundzwanzig
  • 30 dreißig
  • 40 vierzig
  • 50 fünfzig
  • 60 sechzig
  • 70 siebzig
  • 80 achtzig
  • 90 neunzig
  • 100 (ein)hundert
  • 1000 (ein)tausend

Чланови

У немачком постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die.

Падеж одређени неодређени одређени множине
Номинатив der (мушки род)

die (женски род) das (средњи род)

ein (мушки и средњи род)

eine (женски род)

die
Генитив des (мушки и средњи род)

der (женски род)

eines (мушки и средњи род)

einer (женски род)

der
Датив dem (мушки и средњи род)

der (женски род)

einem (мушки и средњи род)

einer (женски род)

den
Акузатив den (мушки род)

die (женски род) das (средњи род)

einen (мушки род)

eine (женски род) ein (средњи род)

die

Деклинација

Именице

Именице у немачком језику се не промене, већ њихови одређени или неодређени чланови, уколико је бројива именица. У немачком постоје четири падежа: Номинатив, Генитив, Датив и Акузатив. Множина именица се додаје наставцима –ä, ö или ü/-еr, –tе, –s, -er, не промени se, –en и –ä, ö или ü/-е.

Падеж Деклинације именице der Mann (човек) Деклинације именице die Frau (жена) Деклинације именице das Zimmer (соба) Деклинације именице die Freunde (пријатељи)

(множина)

Номинатив der Mann die Frau das Zimmer die Freunde
Генитив des Mannes[б] der Frau des Zimmer der Freunde
Датив dem Mann der Frau dem Zimmer den Freunden[в]
Акузатив den Mann die Frau das Zimmer die Freunde

Придеви

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се у компаративу –ä, ö или ü/-er и -er, а у суперлативу der/am –ä, ö или ü/-ste и der/am –ste.

Деклинација придева по роду

Мушки род
  • schön Mann (леп човек)
  • schöner Mann (лепши човек)
  • der/am schönste Mann (најлепши човек)
Женски род
  • schöne Frau
  • schönere Frau
  • die/am schönste Frau
Средњи род
  • schönes Zimmer
  • schöneres Zimmer
  • das/am schönste Zimmer

Деклинација придева по падежу

Јака деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schön, schöne, schönes, schöne groß, große, großes, große wild, wilde, wildes, wilde
Генитив schönen, schöner, schönen, schöner großen, großer, großen, großer wilden, wilder, wilden, wilder
Датив schönem, schöner, schönem, schönen großem, großer, großem, großen wildem, wilder, wildem, wilden
Акузатив schönen, schöne, schönes, schöne großen, große, großes, große wilden, wilde, wildes, wilde
Слаба деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schöne, schöne, schöne, schönen große, große, große, großen wilde, wilde, wilde, wilden
Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Акузатив schöner, schöne, schöne, schönen großer, große, große, großen wilder, wilde, wilde, wilde
Мешовита деклинација придева
Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи)
Номинатив schöner, schöne, schönes, schönen große, große, große, großen wilder, wilde, wildes, wilden
Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden
Акузатив schönen, schöne, schönes, schönen großen, große, großes, großen wilden, wilde, wildes, wilde

Јака деклинација придева се користи када је код придева одређени члан, слаба деклинација када нема никаквог члана и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.

Заменице

Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Једнина Номинатив ich (ја) du (ти) er, sie, es (он, она, оно)
Генитив mir dir ihm, ihr, es
Датив mir dir ihm, ihr, es
Акузатив mich dich ihn, sie, es
Множина Номинатив wir (ми) ihr (ви) sie/Sie (они, оне, она/Ви)
Генитив uns euch ihnen/Ihnen
Датив uns euch ihnen/Ihnen
Акузатив uns euch sie/Sie

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:

  • једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
  • три лица: првом, другом и трећем
  • два броја: једнини и множини
  • три начина: индикатив, кондиционал и императив
  • два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
  • два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Коњугација, промена по лицима и бројевима

Правилна промена

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Лице једнина множина
1. лице ich komme wir kommen
2. лице du kommst ihr kommt
3. лице er, sie, es kommt sie/Sie kommen

За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Неправилна промена

Неправилна промена глагола haben (имати):

Лице једнина множина
1. лице ich habe wir haben
2. лице du hast ihr habt
3. лице er, sie, es hat sie/Sie haben

За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине. Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d, n или t и на крају инфинитивни наставак en, онда се у другом лици множине оставља e.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Лице једнина множина
1. лице ich finde wir finden
2. лице du findest ihr findet
3. лице er, sie, es findet sie/Sie finden

Модални глагол

Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика је да су прво и треће лице једнине потпуно исто

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Лице једнина множина
1. лице ich will wir wollen
2. лице du willst ihr wollt
3. лице er, sie, es will sie/Sie wollen

Ред речи у реченици и састављање реченице

Када је стање мировања, користи се падеж Датив, али када је кретање, користи се Акузатив. Међутим, ако се одабере реч zu, ту се увек користи Датив, чак иако је стање кретања.

Презент

Потврдан

Састављање речи у реченицу која приказује стање мировања у презенту иде овако:

  1. заменица
  2. глагол
  3. предлог
  4. именица

Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту иде овако:

  1. заменица
  2. глагол
  3. предлог (+ члан)
  4. члан
  5. именица

Ich gehe ins[г] Kino. (Ја идем до биоскопа).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

  1. заменица
  2. модалан глагол
  3. предлог
  4. именица
  5. глагол

Ich möchte ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Одричан

Састављање речи у реченицу која приказује стање мировања у презенту иде овако:

  1. заменица
  2. глагол
  3. речца nicht
  4. предлог
  5. именица

Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту иде овако:

  1. заменица
  2. глагол
  3. речца nicht
  4. предлог (+ члан)
  5. члан
  6. именица

Ich gehe nicht ins Kino. (Ја идем до биоскопа).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

  1. заменица
  2. модалан глагол
  3. речца nicht
  4. предлог (+ члан)
  5. члан
  6. именица
  7. глагол

Ich möchte nicht ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Перфекат

Перфекат се на сваки начин гради са помоћним глаголом haben (за стање мировања) или помоћним глаголом sein (за стање кретања) и партиципа перфекта са ge[д] и t.

Потврдан

  1. заменица
  2. помоћни глагол
  3. предлог (+ члан)
  4. члан
  5. именица
  6. партицип перфекта

Ich bin ins Kino gegangen[ђ]. (Ја сам ишао до биоскопа).

Одричан

  1. заменица
  2. помоћни глагол
  3. речца nicht
  4. предлог (+ члан)
  5. члан
  6. именица
  7. партицип перфекта

Ich bin nicht ins Kino gegangen. (Ја нисам ишао до биоскопа).

Футур

Футур се гради помоћним глаголом werden.

Потврдан

  1. заменица
  2. помоћни глагол
  3. предлог (+ члан)
  4. члан
  5. именица
  6. партицип перфекта

Ich werde ins Kino gehen (Ја ћу ићи до биоскопа).

Одричан

  1. заменица
  2. помоћни глагол
  3. речца nicht
  4. предлог (+ члан)
  5. члан
  6. именица
  7. партицип перфекта

Ich werde nicht ins Kino gehen (Ја нећу ићи до биоскопа).

Читање

  • ei: [aɪ]
  • ie: [iː]
  • eu: [oʏ] (не важи за реч Museum (музеј))
  • äu: [oʏ]
  • s: [z]
  • ss: [s]
  • ß: [s]
  • z: [t͡s]
  • tz: [t͡s]
  • h: између вокала и у средини се не чита
  • ch: [ç] или [χ]
  • w: [v]
  • ig: [ɪç] (на крају речи)
  • v: [f]
  • sch: [ʃ]
  • tsch: [t͡ʃ]
  • ck: [k]
  • sp: [ʃp] (не увек)
  • st: [ʃt] (не увек)
  • ä: [ɛ]
  • ö: [øː]
  • ü: [yː]
  • dt: [t]
  • dsch: [d͡ʒ]
  • tion: [t͡sion]
  • th: [t]
  • ph: [f]
  • y: [yː]
  • ng: [ŋ]
  • r: [ʁ] или [ɐ]

Референце

  1. ^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  3. ^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2009), Приступљено 15. 4. 2013.

Напомене

  1. ^ Не користи се никад на почетку.
  2. ^ За именице маскулинума, додаје се es или s
  3. ^ За именице у множини, додаје се n, осим ако га на крају има
  4. ^ Ово је скраћен облик од in и das. Иначе, овај облик је предлог + члан
  5. ^ Не важи за глаголе који почињу на ver или be или се завршавају на ieren
  6. ^ Овај глагол је неправилан

Спољашње везе