Грађански рат у Таџикистану

Грађански рат у Таџикистану
Време	5. мај 1992 — 27. јун 1997.
Место	Таџикистан
Узрок	Политичка борба између владајуће елите Таџикистана и опозиције.
Исход	примирје под окриљем Уједињених нација, потписан свеобухватни мировни споразум, Рахмонов победио на председничким изборима 1999, а ИРП добила 30% министарских места.
Сукобљене стране
Таџикистан; Русија; Узбекистан; Киргистан; Казахстан; Уједињене нације Аустрија; Бангладеш; Бугарска; Гана; Данска; Индонезија; Јордан; Мађарска; Непал; Нигерија; Пољска; Украјина; Уругвај; Чешка; Швајцарска;	Уједињена таџичка опозиција; АВГ Авганистан
Команданти и вође
Емомали Рахмон (председник Таџикистана); Ислам Каримов; Борис Јељцин	Сајид Абдулох Нури (УТО); Мохамед Шариф Химатзаде (ИРП); Шадман Јусуф (Демократска партија); Јума Намангани (ИМУ);
Јачина
Непотната бројност узбечких и таџикистанских војника; 15.000 руских војника у Таџикистану	од 100.000 до 200.000 војника
Жртве и губици
Непознато	Непознато
	50.000 до 100.000 убијених, 1,2 милиона расељених

Грађански рат у Таџикистану (таџ. Ҷанги шаҳрвандии Тоҷикистон) је почео у мају 1992, када су се етничке групе из области Гарм и Горно-Бадакшан, које су осећале да нису адекватно представљене у власти подигле против владе председника Емомалија Рахмона, у којој су доминирали људи из области градова Лењинабада и Кулјаба. Политички, неповезане групе су представљали либерални демократски реформисти^[4] и исламисти, који су се заједно борили и касније организовали под заставом Уједињене таџичке опозиције (УТО). До јуна 1997, педесет до сто хиљада људи је убијено.^[5]^[1]

Председник Рахмон, вођа УТО, Сајид Абдулох Нури, и специјални представник генералног секретара Уједињених нација Герд Берем су потписали Општи споразум о успостављању мира и националне слоге у Таџикистану и Московски протокол 27. јуна 1997, у Москви, Русија, чиме је окончан рат.^[6]

Види још

Историја Таџикистана

Референце

^ ^а ^б Kolstø 2000, стр. 76.
^ ^а ^б Гражданская война в Таджикистане (1992–1997 годы): описание, история и последствия
^ Безбедност централне Азије: Питања и импликације интереса САД - извештај ЦРСа за Конгрес
^ „Дубовицкий, Виктор. Особенности этнической и конфессиональной ситуации в Республике Таджикистан. Февраль 2003”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2008. г. Приступљено 27. 07. 2009.
^ Rashid 2003, стр. 8.
^ Грађански рат у Таџикистану, сајт Global Security

Литература

Kolstø, Pål (2000). Political Construction Sites: Nation-building in Russia and the Post-Soviet States. Westview Press. стр. 76—. ISBN 978-0-8133-3752-4.
Whitlock, Monica (2003). Land Beyond the River: The Untold Story of Central Asia. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-27727-7.
Shahram Akbarzadeh. Why did nationalism fail in Tajikistan?, Europe-Asia Studies, 1996.
Mohammad-Reza Djalili, Frédéric Grare, and Shirin Akiner. Tajikistan: The Trials of Independence, St. Martin's Press, Richmond, UK: Curzon, 1997.
Roy, Olivier. The New Central Asia, the Creation of Nations. London: I. B. Tauris, 2000.
Rashid, Ahmed (2003). Jihad: The Rise of Militant Islam in Central Asia. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09950-8.

Спољашње везе

[FOOTNOTEKolstø200076-1] а ^б Kolstø 2000, стр. 76.

[FB.ru-2] а ^б Гражданская война в Таджикистане (1992–1997 годы): описание, история и последствия

[RESULT-3] Безбедност централне Азије: Питања и импликације интереса САД - извештај ЦРСа за Конгрес

[4] „Дубовицкий, Виктор. Особенности этнической и конфессиональной ситуации в Республике Таджикистан. Февраль 2003”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2008. г. Приступљено 27. 07. 2009.

[FOOTNOTERashid20038-5] Rashid 2003, стр. 8.

[OVERVIEW-6] Грађански рат у Таџикистану, сајт Global Security

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]

[6]