Димитрије Палеолог (син Андроника II)

Димитрије
Лични подаци
Датум рођењаоко 1297.
Место рођењаЦариград, Византијско царство
Датум смртипосле 1343.
Породица
СупружникТеодора Комнин ?
ПотомствоИрина Палеолог
РодитељиАндроник II Палеолог
Ирина од Монферата
ДинастијаПалеолози
гувернер Солуна
Период1327-1328.

Димитрије Анђео Дука Палеолог (грчки: Δημήτριος Ἄγγελος Δούκας Παλαιολόγος; око 1297. - после 1343.) је био византијски принц, син Андроника II Палеолога, византијског цара (1282-1328).

Биографија

Димитрије је био син византијског цара Андроника II и царице Ирине од Монферата. Рођен је око 1297. године. Његова сестра Симонида удала се 1299. године, за српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321). Како они нису имали деце, Димитријева мајка царица Ирина Алерамичи Палеолог настојала је да наговори краља Стефана Уроша II Милутина Немањића, да једног од Симонидине браће одреди за наследника. У ту сврху обасипала је свога зета разним поклонима. Димитрије је 1304. године дошао у Србију, на двор краља Стефана Уроша II Милутина. Тамо се, међутим, задржао кратко правдајући се да му не прија "сурова средина" и неповољна клима, па је, забринут за здравље, напустио земљу. У ствари, Димитрију, као и његовом брату Теодору I Монфератском, није се свиђала идеја да живот проведу у варварској земљи. Димитрије од 1306. године, носи титулу деспота. Титула деспота, у Византији највиша је после царске, додељивала се царевим блиским сродницима. Деспот Димитрије је узео учешћа у грађанском рату у Византији (1321-1328) подржавајући свога оца цара Андроника II против братанца цара Андроника III (1328-1341). У последњим годинама рата (1327-1328) обављао је функцију намесника Солуна. Приморан је да бежи у Србију код краља Стефана Уроша III Дечанског Немањића док је цар Андроник III заробио његову жену и децу. Након Андрониковог крунисања, Димитрије се враћа у Цариград и учествује у завери против цара 1336/7. године. Цар Андроник III је избегао погибију. Последњи помен деспота Димитрија је из 1343. године. Цар Андроник III је умро две године раније, а у Византији је тада избио нови грађански рат између Андрониковог сина цара Јована V Палеолога и бившег мегадукса Јована Кантакузина. Димитрије је сликао минијатуре.

Име Димитријеве жене је непознато. Могуће је да се звала Теодора Комнин. Имали су ћерку, будућу византијску царицу Ирину, супругу Матије Кантакузина (1353-1354). Поред Ирине, имали су бар још једно дете чији је идентитет непознат. Био је деда деспота Јована Кантакузина, морејског деспота Димитрија I Кантакузина и Јелене Асанине Кантакузин.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алексије Дука Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
8. Андроник Дука Комнин Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ирина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
4. Михаило VIII Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алексије Комнин Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
9. Теодора Анђелина Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ирина Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
2. Андроник II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Исак Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
10. Јован Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Теодора Дукина Ватацина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Јован Комнин Анђео
 
 
 
 
 
 
 
11. Евдокија Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Димитрије Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Вилијам VI Монфератски
 
 
 
 
 
 
 
12. Бонифације II Монфератски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Берта од Клавесана
 
 
 
 
 
 
 
6. Вилијам VII Монфератски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Амадео IV Савојски
 
 
 
 
 
 
 
13. Маргарета Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Ана Бургундска
 
 
 
 
 
 
 
3. Ирина од Монферата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фернандо III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Алфонсо X од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета Швапска
 
 
 
 
 
 
 
7. Беатриче од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
15. Јоланда од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јоланда Угарска
 
 
 
 
 
 

Извори

  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1989). "21456. Παλαιολόγος, Δημήτριος Ἄγγελος Δούκας ". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.