Дисцитис

Дисцитис
ЛатинскиDiscitis
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностреуматологија

Дисцитис, дискитис, (лат. discitis) је запаљењем изазвана болест међупршљенског простора, фиброзног диска смештеног у том простору и околног ткива. Од ове болести најчешће обољевају деца млађа од 10 година старости, мада се болест може јавити и у осталим старосним групама. У највећем броју случајева дисцитис је незаразнa болест, иако у свом називу носи префикс „–итис“[1]

Епидемиологија

У Сједињеним Америчким Државама учесталост дисцитиса креће сеу распону од 1 на 100.000 до 1 на 250.000 становништва. У другим развијеним земљама света учесталост дисцитиса је слична; па је тако нпр. код мање развијених нација инфективни дисцитис много чешћи. У неким деловима Африке код 11% свих пацијената са болом у леђима дијагностикован је дисцитис.[2]

Бискодална старосна расподела дисцитиса карактерише се подацима да у детињствуи болест погађа пацијенте са просечном старошћу од 7 година. Учесталост дисцитиса се затим смањује до средњег узраста, када се јавља други врх инциденције у доби од приближно 50 година. Неки аутори тврде да је дечији дисцитис посебан облик болести и да га треба посматрати независно, од осталих облика.

Дискитис преовладава код мушкараца и израженији је код одраслих особа, са мушко женским односом у распону од 2 : 1 до највише 5 : 1. Дицитис у детињству има благу преваленцију код мушкараца, са мушко женским однсом 1,4 : 1.

Није примећена одређена расна склоност дицитиса.

Етиологија

Дисцитис је јако ретка болест, чија етиологија није у потпуности разјашњена. Болест се може јавити у било ком узрасту али се најчешће јавља код деце млађе од 10 година, у фази њиховог интензивног раста.

Болест је најчешће локализована у међупршљенским просторима у грудном или лумбалном (слабинском) делу кичме.

Дисцит локализован у грудном делу кичме због ширења процеса према плућима може изазвати озбиљне поремећаје функција дисања.

Због недовољно јасне етиологије болести и различитих патофизиолошких механизама настанка, разликујемо два облика дисцитиса;

Примарни облик дисцитиса

Примарно настаје у међупршљенском простору и међупршљенском диску и најчешће је узрокован бактеријском или вирусном инфекцијом,

Секундарни облик дисцитиса

Настаје као последица (компликација) других запаљењских и незапаљењских болести присутних у организму, које секундарно дисеминацијом (ширењем)(најчешће преко крви) изазивају запаљење међупршљенског диска,[3] или као последица дисеминације процеса из околних структура у међупршљенски простор и друге структуре кичменог стуба. Други процеси који секундарно могу изазвати дисцитис су;

У секундарни облик дисцита спада и изузетно редак облик инфективног дисцита изазван бактеријама из групе (лат. Neisseria sicca/subflava).[6]

У секундарни облик спада и дицитис настао као компликација (нежељене реакције или инфекције међупршљенског диска) након дискографије и може се јавити у <1% случајева.[7], или након оперативних захвата на диску.[8] Дисцитис након ендоскопске дисцектомије лумбалног (слабинског) међупршљенског диска јавља се у 2-3% оперисаних болесника.[9][10]

Клиничка слика

Компјутеризована томографија оболелог диска
Радиографија грудног дела кичме показује сужење међупршљенског простора (T3-T4) изазваног дисцитисом у детета старог 8 година.

Клиничку слику дисцитис карактерише; спор почетак болести, јаки болови у леђима, увећана температуре тела (најчешће субфебрилна), грозница, знојење, осећај умора, губитак апетита и други симптоми међу којима су најчешћи;

  • Бол у стомаку
  • Бол у леђима куку, ногама, или препонама.
  • Потешкоће при устајању и стајању
  • Повећана задња закривљеност кичме
  • Раздражљивост
  • Дете одбијање да се седи, стоји или хода
  • Укоченост у леђима
  • Губитак апетита

Ако се инфекција прошири, процес може да пређе у хронични облик запаљења кичме. У неким случајевима, инфекција се може проширити на већи број међупршљенских сегмената и спајањем (срашћивањем) пршљенова код деце изазвати застој у расту и развоју не само кичме већ и грудног коша. Тако може настати деформација кичме позната под називом кифоза.

Дијагноза

Дијагноза се обично поставља на основу, установљеног сужавања простора између два пршљена и других промена на међупршљенском диску и костима кичменог стуба. Ове промене се могу уочити након примене једне од метода за визуелизацију ткива и органа, које ове промене чине видљивим (али не пре 2 - 3 недеље од почетка болести) као што су;[11][12].

Лабораторијске анализе крви (седиментација, комплетна крвна слика), допуњују поступак утврђивања дијагнозе.

Терапија

Циљ лечења је уклањање узрочника који је изазвао запаљење, купирање пратећег бол и уклањање последица. У зависности од тежине инфекције и других промена, лечење може бити конзервативног (лекови, мировање, физикалне процедуре) а према потреби и оперативно.

  • Инфекција се лечи антибиотицима или антивирусним лековима у зависности од узрочника запаљења.
  • Бол се купира аналгетицима.
  • Температура се лечи антипиретицима.
  • Аутоимуне болести се лече имуносупресивним лековима за ову врсту болести.
  • Хируршко лечење диска (ретко потребно) обухвата; уклањање некротичких промена у диску након тешких инфекција, фузију (спајање) имплантатима или металним умецима тежих оштећења кичмених пршљенова и корекцију кифозе, како би се болеснику омогућили нормални покрети кичме.[13]

Извори

  1. ^ Diskitis, Приступљено 14. септембар 2010.
  2. ^ Karadimas, E. J.; Bunger, C; Lindblad, B. E.; Hansen ES; Høy K; Helmig P; et al. (октобар 2008). „Spondylodiscitis.. A retrospective study of 163 patients”. Acta Orthop. 79 (5): 650—9. PMID 18839372. doi:10.1080/17453670810016678. 
  3. ^ АНИМАЦИЈА: Spinal Infection Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2010), Приступљено 14. септембар 2010.
  4. ^ Spinal Infections -Osteomyelitis Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2010), Приступљено 14. септембар 2010.
  5. ^ Graham, Simon; Howes, Claire; Dunsmuir, Robert; Sandoe, Jonathan (2009). „Vertebral osteomyelitis and discitis due to Gardnerella vaginalis”. Journal of Medical Microbiology. 58 (10): 1382—1384. PMID 19541786. doi:10.1099/jmm.0.007781-0. 
  6. ^ Roberts, P. J.; Gadgil, A.; Orendi, J. M.; Brown, M. F. (2003). „Infective discitis with Neisseria sicca/Subflava in a previously healthy adult”. Spinal Cord. 41 (10): 590—591. PMID 14504620. S2CID 2369358. doi:10.1038/sj.sc.3101497. 
  7. ^ Cottle, L.; Riordan, T. (2008). „Infectious spondylodiscitis”. J Infect. 56 (6): 401—412. PMID 18442854. doi:10.1016/j.jinf.2008.02.005. 
  8. ^ Leung P.C (Spinal Disorders 1988). „Complications in the first 40 cases of microdiscectomy.”. J. 1 (4): 306—10.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ -{ : S. M. Haufe & A. R. Mork (2005). „Prevalence of Discitis post Lumbar Endoscopic Discectomy”. The Internet Journal of Spine Surgery. 1 (1). ISSN 1937-8270. 
  10. ^ Stolke D, Seifert V, Kunz U. Postoperative lumbar intervertebral discitis. A review of a 15-year period and 7493 operations. Z Orthop Ihre Grenzgeb. 126 (6): 666—70. децембар 1988.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ Khan, I. A.; Vaccaro, A. R.; Zlotolow, D. A. (август 1999). „Management of vertebral diskitis and osteomyelitis.”. Orthopedics. 22 (8): 758—65. doi:10.3928/0147-7447-19990801-07. 
  12. ^ King, H. A. (јул 1999). „Back pain in children”. Orthop Clin North Am. 30 (3): 467—74. PMID 10393768. doi:10.1016/S0030-5898(05)70099-7. 
  13. ^ Siddiqui, A. R.; Luby, S. P. (јул 1988). „High rates of discitis following surgery for prolapsed intervertebral discs at a hospital in Pakistan.”. Infectious Control Hospital Epidemiology. 19 (7): 526—9. PMID 9702581. doi:10.1086/647865. 

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).