Доњи Михољац

За другa значења, погледајте страницу Михољац.
Доњи Михољац
Дворац Мајлат у Доњем Михољцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска жупанија
Становништво
Становништво‍
 — 2001.6.240
 — густина40,52 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 45′ 42″ С; 18° 09′ 39″ И / 45.76160290119826° С; 18.16074513955331° И / 45.76160290119826; 18.16074513955331
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина154 km2
Доњи Михољац на карти Хрватске
Доњи Михољац
Доњи Михољац
Доњи Михољац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЗоран Ковач (ХДССБ)
Поштански број31540
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаNA

Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.[1] Блаженопочивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.

Географски положај

Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.

Територијална организација

До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km2, а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.

Становништво

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 5.829 84,05%
Срби
  
 510 7,35%
Југословени
  
 237 3,41%
Мађари
  
 52 0,74%
Албанци
  
 23 0,33%
Словенци
  
 14 0,20%
Роми
  
 12 0,17%
Муслимани
  
 7 0,10%
Црногорци
  
 6 0,08%
Македонци
  
 5 0,07%
Немци
  
 4 0,05%
Италијани
  
 2 0,02%
Румуни
  
 2 0,02%
Словаци
  
 2 0,02%
Грци
  
 1 0,01%
Јевреји
  
 1 0,01%
Пољаци
  
 1 0,01%
Русини
  
 1 0,01%
Украјинци
  
 1 0,01%
Чеси
  
 1 0,01%
неопредељени
  
 111 1,60%
регион. опр.
  
 12 0,17%
непознато
  
 101 1,45%
укупно: 6.935

Историја

Други светски рат

Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.[2]

Спорт

  • ФК „Јединство"

Образовање

  • дјечји вртић "Pinocchio"
  • основна школа „Аугуст Харамбашић"
  • средња школа

Знаменитости

Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.

Референце

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  2. ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118

Литература

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе