Дрен

За друге употребе, погледајте Дрен (вишезначна одредница).

Дрен
Грана с плодовима
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Asterids
Ред:
Cornales
Породица:
Cornaceae
Род:
Cornus
Подрод:
Cornus
Врста:
C. mas
Биномно име
Cornus mas

Дрен[1] (лат. Cornus mas) припада породици дренова и расте у јужној Европи и југозападној Азији. Други народни називи дрена су: била свибовина, дренак, дренић, дренка, дреновина[1], дрењ, дријен, дријенак, дриника, дрин, дриновина, дрњулић, жути дренак, курослипник, румени дрен, тврди дријен, црвени дријенак. Плод дрена се назива и: дренка, дрењка, дрењула, дрењина[1].

Опис

То је самоникли листопадни грм средњег или великог раста, од 2 до преко 5 метара висине, са густом крошњом коју чине тамнобраон гранчице и зелено лишће. Корен је одлично развијен. Кора стабла је сивкаста до сиво-жута, испуцала, гране расту наспрамно, глатка док је млада биљка, а касније испуца у виду љуспица. Разликују се лисни од цветних пупољака. Лисни пупољци су ситнији од цветних, ланцетастог су изгледа и садрже љуспице. Цветни пупољци се налазе на изданцима. [2]Листови су јајасти[1] или јајасто-елиптични, без назубљења, зашиљени, дуги 6-10cm, благо закривљени и имају карактеристичне јаке жиле (по четири са обе стране листа). Распоред листова је наспраман. Наличје листова садржи беле длачице. Цвета пре листања, од фебруара до марта. Цветови су жути, у штитастој цвасти од 10-20 комада, правилни су и четворочлани.[3]

Станиште

Настањује низијска и брдска подручја, најчешће на кречњачкој подлози. Чест је становник храстових шума.[3]

Употреба

Плод

Плодови
Коштице

Плод је коштуница, звана дрењина или дрењак,[1] овалног облика и црвене боје (као мала шљива), дужине око 1 цм, а 0.5 цм ширине, унутар меснатог омотача има дугуљасту коштицу. Док је незрео, веома је кисео, а зрео је тек кад му боја постане тамноцрвена и кад на додир отпадне са дрвета, рано у јесен. Тада је садржај шећера у плоду велики и веома је укусан за јело.

Плод се може јести свеж, а може се и сушити (због спремања чаја). Од њега се прави укусна мармелада, слатко, компот или сок,[1] а у Србији, Албанији и Босни и Херцеговини, посебно у Дрвару се од дрена прави и ракија. У Азербејџану и Јерменији се од њега добија вотка, док се у Турској и Ирану једе са сољу преко лета, или се од њега прави хладан напитак (у Босни такође), који се зове шербе.

У Украјини се гаје хибриди чији плод расте до 4cm дужине.

Цвет

Цваст

Биљка се због свог цветања на крају зиме често користи као украсна биљка у вртовима.

Дрво

Веома је велике густине и, за разлику од већине осталих дрвенастих биљака, не плута на води. Због велике густине је веома чврсто,[1] те се од давнина користи за израду држалица за алатке, делова за машине и сл. Још од Старе Грчке је познато да се користило за израду лукова, стрела и копаља, а у народној песми о Марку Краљевићу, Марко проверава своју снагу цедећи руком воду из „суве дреновине“.

Расејавање и размножавање

Расејава се помоћу инсеката док се размножавање обавља преко семена или вегетативно.

Лековитост

Опоре (танини) и полиуронске (пектини) материје повољно делују на слузницу црева, због чега се сок, пекмез, чај и други производи справљени од зрелих дрењина дају као лек за лечење дијареје и других обољења органа за варење. Сличног је дејства и кора. Праве се и слатко, компот и џем.

Галерија

  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas, плод
    Cornus mas, плод
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas, плод
    Cornus mas, плод
  • Cornus mas
    Cornus mas
  • Cornus mas, плод
    Cornus mas, плод
  • Cornus mas, плод
    Cornus mas, плод
  • Cornus mas, цваст
    Cornus mas, цваст
  • Cornus mas, цваст
    Cornus mas, цваст
  • Cornus mas, цваст
    Cornus mas, цваст
  • Cornus mas, цваст
    Cornus mas, цваст
  • Cornus mas, цваст
    Cornus mas, цваст

Извори

  1. ^ а б в г д ђ е „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2019. 
  2. ^ Šilić, Čedomil (1990). Atlas drveća i grmlja (4. изд.). Sarajevo[etc.]: Svjetlost[etc.] ISBN 8601025544. OCLC 456653015. 
  3. ^ а б Јовановић, Б., Јосифовић, М. (1973). ФЛОРА СР СРБИЈЕ 5. Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. 176. 

Спољашње везе