Државе чланице Комонвелта нација

Тренутне чланице Комонвелта (тамноплава), бивше чланице (наранџаста) и британска прекоморске територије и Крунски поседи (светлоплава).

Комонвелт нација је удружење од 56 држава. Њега чине скоро све бивше колоније Уједињеног Краљевства.

Симбол Комонвелта и на челу истог је краљ Чарлс III. Међутим, таква позиција не доноси никакву политичку или извршну моћ над чланицама Комонвелта — она је више симболичне природе.

Организација је први пут званично споменута 1926. године када је усвојена Балфорова декларација. Првобитне чланице су биле: Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Доминион Нови Зеланд, Јужна Африка, Ирска Слободна Држава и Доминион Њуфаундленд. На Империјалној конференцији из 1930. године Комонвелт је поново споменут а следеће године је чинио део Вестминстерског статута (Аустралија и Нови Зеланд нису усвојиле документ до 1942. и 1947. године).[1] Године 1949. потписана је Лондонска деклерација и та године се сматра рођенданом савременог Комонвелта када је и усвојено данашње име — Комонвелт нација.[2]

Најновије чланице Комонвелта су Габон и Того које су се придружиле заједници 29. јуна 2022. године. Занимљиво је то што су те државе, заједно са Руандом и Мозамбиком, једине које нису имале било какве колонијалне или уставне везе с Уједињеним Краљевством.[3] Најскорије напуштање Комонвелта било је 13. октобра 2016, када су Малдиви напустили заједницу. Међутим, званично су се вратили у исту 1. фебруара 2021. године.[4]

Од јуна 2022. године, три чланице Комовелта се налазе у Европи, дванаест у Северној Америци и Карибима, једна у Јужној Америци, двадесет и једна у Африци, осам у Азији и једанаест у Океанији.

Целокупна заједница броји популацију од 2,4 милијарди људи, скоро трећину светског становништва, од којих 1,21 милијарди живи у Индији.

Тренутно шеснаест држава чланица чине Крунске земље Комонвелта. Пет њих су монархије са својим индивидуалним монархом (Брунеј, Есватини, Малезија, Тонга). Остале чланице су републике.

Република Ирска и Зимбабве бивше су чланице Комонвелта. Јужноафричка Република, Пакистан, Гамбија и Малдиви напустили су и касније се опет придружиле заједници.

Тренутне чланице

Све датуме наведене испод обезбедио је Национални секретаријат Комонвелта. Популација држава важе од 1. јануара 2018.[5]

Држава Датум придружења Регион/континент Становништво[6]
Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда 1981-11-011. новембар 1981. Кариби 94.195
Аустралија Аустралија 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 25.215.000
Бахаме Бахами 1973-07-1010. јули 1973. Кариби 402.576
Бангладеш Бангладеш 1972-04-1818. април 1972.[7] Јужна Азија 165.867.307
Барбадос Барбадос 1966-11-3030. новембар 1966. Кариби 286.618
Белизе Белизе 1981-09-2121. септембар 1981. Средња Америка 379.636
Боцвана Боцвана 1966-09-3030. септембар 1966. Јужна Африка 2.377.831
Брунеј Брунеј 1984-01-011. јануар 1984. Југоисточна Азија 439.022
Камерун Камерун 1995-11-1313. новембар 1995.[8] Средња Африка 24.836.674
Канада Канада 1931-12-1119. новембар 1926. Северна Америка 36.885.861
Кипар Кипар 1961-03-1313. март 1961.[9] Евроазија 1.197.667
Доминика Доминика 1978-11-033. новембар 1978. Кариби 72.975
Есватини Есватини 1968-09-066. септембар 1968. Јужна Африка 1.336.933
Фиџи Фиџи 1970-10-1010. октобар 1970. Oкеанија 909.024
Габон Габон 2022-06-2525. јун 2022. Средња Африка 2.233.272
Гамбија Гамбија 1965-02-1818. фебруар 1965. Западна Африка 2.155.958
Гана Гана 1957-03-066. март 1957. Западна Африка 29.088.849
Гренада Гренада 1974-02-077. фебруар 1974. Кариби 107.894
Гвајана Гвајана 1966-05-2626. мај 1966. Јужна Америка 773.808
Индија Индија 1947-08-1515. август 1947. Јужна Азија 1.353.014.094
Јамајка Јамајка 1962-08-066. август 1962. Кариби 2.819.888
Кенија Кенија 1963-12-1212. децембар 1963. Источна Африка 49.167.382
Кирибати Кирибати 1979-07-1212. јули 1979. Океанија 117.636
Лесото Лесото 1966-10-044. октобар 1966. Јужна Африка 2.199.492
Малави Малави 1964-07-066. јули 1964. Источна Африка 18.558.768
Малезија Малезија 1957-08-3131. август 1957. Југоисточна Азија 31.505.208
Малдиви Малдиви 9. јул 1982. Јужна Азија 515.696
Малта Малта 1964-09-2121. септембар 1964. Западна Европа 422.212
Маурицијус Маурицијус 1968-03-1212. март 1968. Источна Африка 1.286.240
Мозамбик Мозамбик 1995-11-1313. новембар 1995.[10] Источна Африка 29.977.238
Намибија Намибија 1990-03-2121. март 1990. Јужна Африка 2.600.857
Науру Науру 1968-11-01†1. новембар1968. Океанија 10.387
Нови Зеланд Нови Зеланд 1931-12-1119. новембар 1926. Oкеанија 4.609.755
Нигерија Нигерија 1960-10-011. октобар 1960. Западна Африка 194.615.054
Пакистан Пакистан 1947-08-1414. август 1947. Јужна Азија 199.031.265
Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 1975-09-1616. септембар 1975. Oкеанија 8.034.630
Руанда Руанда 2009-11-2929. новембар 2009.[11] Источна Африка 12.322.920
Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис 1983-09-1919. септембар 1983. Кариби 56.632
Света Луција Света Луција 1979-02-2222. фебруар 1979. Кариби 189.000
Сент Винсент и Гренадини Сент Винсент и Гренадини 1979-10-2727. октобар 1979. Кариби 109.501
Самоа Самоа 1970-08-2828. август 1970. Oкеанија 196.954
Сејшели Сејшели 1976-06-2929. јун 1976. Источна Африка 98.248
Сијера Леоне Сијера Леоне 1961-04-2727. април 1961. Западна Африка 6.818.117
Сингапур Сингапур 1965-10-15†9. август 1966. Југоисточна Азија 5.889.117
Соломонова Острва Соломонска Острва 1978-07-077. јули 1978. Океанија 614.497
Јужноафричка Република Јужноафричка Република 1931-12-1119. новембар 1926. Јужна Африка 56.007.479
Шри Ланка Сри Ланка 1948-02-044. фебруар 1948. Јужна Азија 20.979.811
Танзанија Танзанија 1961-12-099. децембар 1961. Источна Африка 57.790.062
Того Того 2022-06-2525. јун 2022. Западна Африка 8.608.444
Тонга Тонга 1970-06-044. јун 1970. Oкеанија 107.228
Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 1962-08-3131. август 1962. Кариби 1.376.801
Тувалу Тувалу 1978-10-011. октобар 1978. Oкеанија 10.116
Уганда Уганда 1962-10-099. октобар 1962. Источна Африка 42.288.962
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 1931-12-1119. новембар 1926. Западна Европа 65.746.853
Вануату Вануату 1980-07-3030. јули 1980. Oкеанија 279.953
Замбија Замбија 1964-10-2424. октобар1964. Источна Африка 17.470.471

Бившe чланице

Држава Датум придружења Континент Датум напуштања
Република Ирска Република Ирска 19. новембар 1926. Европа 18. април 1949.
Зимбабве Зимбабве октобар 1980. Африка 7. децембар 2003.

Распуштене чланице

Бивша држава Датум придружења Континент Распуштена Касније се поново придружује као Напомене
Федерација Малаја Малаја 31. август 1957. Азија/Океанија 31. јул 1963.[12] Малезија Малезија Реформисана као Федерација Малезије са Сингапуром (постала одвојена чланица 1965. године), Сабахом и Сараваком.
Њуфаундленд Доминион Њуфаундленд 19. новембар 1926. Северна Америка 31. март 1949. Канада Канада Једна од оригиналних доминиона у време Балфорове декларације из 1926. године и Вестминстерског статута из 1931. године.[13]
Тангањика Тангањика 9. децембар 1961. Африка 26. април 1964. Танзанија Танзанија Две државе су заједнички формирале Танзанију 26. априла 1964.[14]
Занзибар 10. децембар 1963.

Потенцијалне чланице

Држава Датум придружења Континент Становништво Напомене
Сомалиленд Сомалиленд 2009.[15] Африка ~3.500.000[F] Сомалиланд је непризната самопроглашена држава, међународно призната као део Сомалије. Поднела је захтев за придруживање Комонвелту под статусом посматрача.
Судан Судан 2009.[16] Африка 42.425.989 Судан је био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта познат као Англо-египатски Судан, али је, у пракси, структура кондоминијума обезбедила потпуну британску контролу над Суданом до независности 1956. године. Судан је изразио интересовање за придруживање Комонвелту.[17]
Јужни Судан Јужни Судан 2011.[18] Африка 13.670.642 Независност од Британије стекла је као део Судана 1956. године, док је независност од Судана стекла 2011.[19]
Суринам Суринам[20] 2012. Јужна Америка 555.934
Бурунди Бурунди [21] 2013. Африка 10.524.117
Зимбабве Зимбабве 2018.[22] Африка 16.150.362 Датума 15. маја 2018, председник Мнагагва поднео је захтев за поновно чланство Зимбабвеа у Комонвелту.

^ F. Број становника се заснива на проценама из 2014. године.

Остали кандидати

Остале државе које су изразиле интересовање за придруживање Комонвелту током година су Алжир, Бахреин,[17] Камбоџа, Египат, Еритреја, Израел,[23] Либија, Мадагаскар, Непал,[24][25] Палестина, Сједињене Државе и Јемен.[16][26]

Неке државе и региони такође би се могли придружити Комонвелту као бивши делови Британске империје, укључујући: Ирак, Јордан, Кувајт, Мјанмар, Оман, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Хонг Конг,[27] или чак бивше британске протекторате као што су Авганистан[25] и Бутан.

Види још

Референце

  1. ^ „Nexus Commonwealth Awards 2013”. www.nexuscommonwealthawards.org. Приступљено 28. 8. 2019. 
  2. ^ „"The Commonwealth–History–Modern Commonwealth"”. Архивирано из оригинала 11. 05. 2008. г. 
  3. ^ Kron, Josh (28. 11. 2009). „Rwanda Joins the Commonwealth”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 28. 8. 2019. 
  4. ^ „Maldives becomes 54th member of Commonwealth family”. The Commonwealth. 1. 2. 2020. 
  5. ^ „Members”. 
  6. ^ „Current world population by country. Population data for every country as of 2019”. countrymeters.info. Приступљено 28. 8. 2019. 
  7. ^ Kohen, Marcelo G. (2006). Secession. London: Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 978-0-521-84928-9. 
  8. ^ Pondi, Jean-Emmanuel (октобар 1997). „Cameroon and the Commonwealth of Nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389. 
  9. ^ McIntyre, W. David (јануар 2000). „Britain and the creation of the Commonwealth Secretariat”. Journal of Imperial and Commonwealth History. 28 (1): 135—158. doi:10.1080/03086530008583082. 
  10. ^ Ingram, Derek (април 1996). „Commonwealth Update”. The Round Table. 85 (338): 153—165. doi:10.1080/00358539608454302. 
  11. ^ Josh Kron (29. 11. 2009). „Rwanda Joins British Commonwealth”. The New York Times. Приступљено 29. 11. 2009. 
  12. ^ Malaysia Act 1963
  13. ^ „Dominion Status”. Commonwealth of Nations. 2016. Приступљено 15. 10. 2016. 
  14. ^ „Tanzania – History”. Commonwealth Secretariat. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2008. 
  15. ^ Somaliland on verge of observer status in the Commonwealth. Qaran News, 16 November 2009
  16. ^ а б Howden, Daniel (26. 11. 2009). „The Big Question: What is the Commonwealth's role, and is it relevant to global politics?”. The Independent. London. 
  17. ^ а б te Velde-Ashworth, Victoria (10. 10. 2005). „The future of the modern Commonwealth: Widening vs. deepening?”. Commonwealth Policy Studies Unit. Архивирано из оригинала (doc) 23. 7. 2011. г. Приступљено 16. 9. 2006. 
  18. ^ „South Sudan Launches Bid to Join Commonwealth”. gurtong.net. Архивирано из оригинала 11. 07. 2017. г. Приступљено 28. 08. 2019. 
  19. ^ South Sudan on Track to Join Commonwealth.
  20. ^ „Welcome to Allvoices”. allvoices.com. Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г. 
  21. ^ „Burundi Applies to Join Commonwealth to Bolster Angolophone Ties”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 13. 11. 2013. 
  22. ^ Adebayo, Bukola (21. 5. 2018). „Zimbabwe applies to re-join Commonwealth, 15 years after leaving”. CNN. 
  23. ^ „Israelis and Palestinians could join Commonwealth”. The Telegraph. 17. 12. 2006. 
  24. ^ „The Commonwealth: What’s the point of it?”. The Economist. 19. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  25. ^ а б „Nepal urged to join Commonwealth”. The Himalayan Times. 19. 1. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  26. ^ Osike, Felix (24. 11. 2007). „Rwanda membership delayed”. New Vision. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2009. 
  27. ^ „The Commonwealth: Who's in the club?”. Independent. 16. 3. 2006. Приступљено 6. 6. 2019. 

Спољашње везе