Друга земаљска конференција КПЈ

Друга земаљска конференција КПЈ
Симбол комунизма
Датум(и)	9—12. мај 1923.
Трајање	четири дана
Локација	Беч, Аустрија
Претходно	Прва земаљска конференција
Следеће	Трећа земаљска конференција
Учесници	41 делегат
Организатор	Комунистичка партија Југославије

Друга земаљска конференција Комунистичке партије Југославије одржана је од 9. до 12. маја 1923. у Бечу.^[1]

Конференција је протекла у духу оштре расправе о узроцима сукобљавања између већине у партијском руководству на челу са Симом Марковићем и партијске мањине, која је главну сметњу за организационо јачање КПЈ видела у опортунизму руководства. У анализи дотадашњег развоја југословенског комунистичког покрета полазило се од оцена Четвртог конгреса Коминтерне и на тој основи покренути су идејни проблеми и битна питања садржаја и стратегије КПЈ.

Био је потврђен став о потреби изградње илегалне партије, закључено је да у унутрашњој организацији КПЈ, а и свих других радничких организација, мора да буде примењен принцип демократског централизма, да се формира способан партијски апарат са школованим кадровима, те увођење нових метода рада. Одлучено је и да се руководство КПЈ мора налазити у Краљевини СХС, а не у иностранству.

На Конференцији је превладало убеђење да су узроци националних сукоба у Краљевини СХС државни централизам и хегемонија српске буржоазије, конкурентска борба националних буржоазија у економској сфери, те незадовољство свих друштвених класа својим економским и социјалним положајем. Као и на Првој земаљској конференцији, у основуи партијске политике постављена је борба против хегемоније српске буржоазије и државног централизма. Одбацујући могућност решавања националног питања у оквиру буржоаског поретка, Конференција се није бавила питањима акционог програма у тој области, осим што је, у духу ставова Трећег и Четвртог конгреса Коминтерне о спајању ослободилачке борбе национално угњетених и класно експлоатисаних, истакнут захтев да Комунистичка партија преузме руководећу улогу у тој ослободилачкој борби.

На Конференцији је оцењено да је занемарен рад на селу и закључено да се припреми аграрни програм КПЈ и упуте за рад комуниста на селу полазећи од захтева за радикално решење аграрног питања у корист сељака беземљаша. Закључено је да се проведе одлука Прве земаљске конференције КПЈ о стварању комунистичких фракција (актива) у синдикатима, да се оснују класна радничка културна и спортска друштва, проширује утицај у свим радничким организацијама и остало.

На Конференцији су у Централно партијско веће били изабрани Триша Кацлеровић, Василије Срзентић, Ђуро Ђаковић, Ђуро Цвијић, Јакоб Жорга, Сима Миљуш и Јожеф Хермал.

После Друге земаљске конференције КПЈ, још су се јасније испољили различити погледи на кључна питања политике КПЈ, организационо, сељачко и синдикално. Размимоилажења су се продубила до тог степена да се јасно оцртала граница између леве и десне фракције у КПЈ.