Едуард Лимонов

Едуард Лимонов
Едуард Лимонов, 2016. године
Лични подаци
Датум рођења(1943-02-22)22. фебруар 1943.
Место рођењаДзержинск, СССР
Датум смрти17. март 2020.(2020-03-17) (77 год.)
Место смртиМосква, Русија
ДржављанствоРусија
НародностРус
ПрофесијаПисац
Политичка каријера
Политичка
странка		Национал-бољшевичка партија
1. мај 1994.

Едуард Венијаминович Лимонов (рус. Эдуард Вениаминович Лимонов; Дзержинск, 22. фебруар 1943 — Москва, 17. март 2020) био је руски писац и дисидент, те оснивач и вођа опозиционе Национал-бољшевичке партије Русије, касније партије Друга Русија. У више наврата залагао се за савез националиста и комуниста, али није добио већу подршку.

Биографија

Рођен је 1943. године у Дзержинску, а школу је завршио у Харкову. Стихове је почео да пише у 15. години, али их совјетски издавачи нису прихватили. Касније се преселио у Москву где је радио разне послове - био је продавац, монтажер, а запослен је био и у ливници.

У САД је емигрирао 1974. године, а касније је живео у Француској чије је држављанство добио 1987. године. У Русију се вратио 1991. и наредне године добио и руско држављанство.

Поред руског, говорио је енглески и француски језик.

Односи према Србима

Лимонов је снажно подржавао Србију и Републику Српску, као и Републику Српску Крајину током ратова 90-их година. Приказан је у BBC-јевом документарцу у којем се у друштву Радована Караџића налази на положајима српске армије око Сарајева, такође је у наведеном документарцу приказан како пуца из митраљеза на Сарајево.[1][2] 1995. године је објавио чланак „Лимонка у Хрватској“, у коме оштро осуђује хрватску акцију Олуја, и снажно подржава Републику Српску Крајину.[3]

Ратови

Едуард Лимонов је учествовао као руски добровољац у ратовима у Југославији, на страни Срба[4]. Такође је учествовао као руски добровољац у сукобу између Грузије и Абхазије, на страни Абхазије[4]. Учествовао је и у рату између Придњестровља и Моладивје, као руски доборвољац, на страни Придњестровља.[4]

Контроверзе

1995. године Едуард Лимонов је објавио „Црну листу народа”, у којој говори да су Хрвати, Чечени, Ингуши, Летонци и Чеси, злочиначки народи, због чега је против њега била поднета кривична пријава.[5][6] 2001. године је био ухапшен због нелегалне куповине наоружања, и због организовања и наоружавања Руских паравојних формација у Казахстану, због овога је 2003. осуђен на четири године затвора, али је пуштен на условну слободу[7].

Референце

  1. ^ „Kako je ruski pisac Limonov pucao po Sarajevu (video)”. Sarajevo-x.com. 18. 10. 2007. Архивирано из оригинала 07. 08. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011. 
  2. ^ „Karadzic - The Marketplace Massacre And Radovan Karadzic | The World's Most Wanted Man | FRONTLINE”. PBS. Приступљено 5. 11. 2011. 
  3. ^ Лимонов, Эдуард. „Лимонка №13 :: Статьи :: ЛИМОНКА В ХОРВАТОВ”. Limonka.nbp-info.ru. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011. 
  4. ^ а б в „Eduard Limonov – Russiapedia Literature Prominent Russians”. Russiapedia.rt.com. Приступљено 5. 11. 2011. 
  5. ^ „Кхлнмнб, Щдсюпд”. Lenta.ru. Приступљено 5. 11. 2011. 
  6. ^ „Лимонка №44, Июль 1996 :: Свершилось! //шемякин суд (НБП)”. Limonka.nbp-info.ru. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2011. 
  7. ^ „Эдуард Лимонов”. Millionaire.ru. Архивирано из оригинала 13. 9. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011. 

Спољашње везе

Едуард Лимонов на Викимедијиној остави.