Енрико де Никола
Енрико де Никола | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Званичан председнички портрет | |||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 9. новембар 1877. | ||||||||||||||
Место рођења | Напуљ, Краљевина Италија | ||||||||||||||
Датум смрти | 1. октобар 1959.81 год.) ( | ||||||||||||||
Место смрти | Торе дел Греко, Италија | ||||||||||||||
Универзитет | Федерико II у Напуљу | ||||||||||||||
Професија | Адвокат | ||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||
Политичка странка | Либерална партија | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Потпис | ![]() |
Енрико де Никола (9. новембар 1877 — 1. октобар 1959) је био први председник Италије од 1. јануара до 12. маја 1948. Пре тога је након референдума о државном уређењу, на коме су се Италијани одлучили за републику, био одабран у првом кругу на место привременог шефа државе.[1] Тамо се задржао од 26. јуна 1946. до 1. јануара 1948, када је функција и званично постала председник републике. По занимању је био правник, а био је и председник Представничког дома Италије, и Сената.
Он и Франческо Косига су закључно са 2022. једини шефови држава Италије који су одабрани у првом кругу гласања.
Извори
- ^ „Enrico De Nicola, eletto capo provvisorio dello Stato”. settantesimo.governo.it (на језику: италијански). Званични сајт италијанске Владе. Приступљено 4. фебруар 2022. „Il 28 giugno 1946 Enrico De Nicola, avvocato campano, venne eletto dall’Assemblea Costituente Capo provvisorio dello Stato al primo scrutinio con 396 voti su 501 votanti. Assunse la carica il 1° luglio.”
Спољашње везе
- Енрико де Никола, Enciclopedia Treccani