Замбези

Замбези
Викторијини водопади
Слив реке Замбези
Опште информације
Дужина2.574[1][2] km
Басен1.390.000 km2 (540.000 sq mi)[3][4] km2
Пр. проток3,424 m3/s (120,9 cu ft/s)[3][4]

4,134 m3/s (146,0 cu ft/s)[5]

3,896189 m3/s (137,5926 cu ft/s)[1] ​m3⁄s
ПловностУ доњем току. Горњи ток неплован.
Водоток
Изворокруг Икеленг, Северозападна провинција, Замбија
Коор. извора11° 22′ 11″ S 24° 18′ 30″ E / 11.36972° Ј; 24.30833° И / -11.36972; 24.30833
В. извора1.500 m
УшћеИндијски океан,
Коор. ушћа18° 34′ 14″ S 36° 28′ 13″ E / 18.57056° Ј; 36.47028° И / -18.57056; 36.47028
Географске карактеристике
Држава/еАнгола, Мозамбик, Намибија, Замбија, Зимбабве
ПритокеКафу, Луангва, Шир, Куандо, Мањаме, Луена, Кабомпо, Луангинга, Лунгвебунгу, Мазов, Сапи, Гваји, Сакеџи
Река на Викимедијиној остави

Замбези је река на југу Африке и четврта је по дужини у Африци. Свој 2.750 km дуг ток почиње на северу Замбије и тече ка југоистоку. Улива се у Индијски океан.[6][7] Највећи град кроз који протиче је Тете у Мозамбику.

Река је позната по великој воденој снази. На њој се налазе Викторијини водопади високи до 122 m, а широки 1700 m. Њени други водопади укључују водопаде Чавума[8] на граници између Замбије и Анголе и водопаде Нгоње близу Сиоме у западној Замбији.[9] Главне притоке су Луангва у Замбији и Шире, отока језера Њасе.

На реци Замбези постоје две велике бране Кариба и Кабора Баса као и два истоимена вештачка језера. Поред тога, две мање електране су дуж реке Замбези у Замбији, једна на Викторијиним водопадима, а друга у Зенгамини, у близини брда Кален у округу Икеленге.[10][11]

У реку Замбези залази бик ајкула, па се ова врста зове и Замбези ајкула. Реку Замбези је открио др Дејвид Ливингстон.

Курс

Извор

Замбези и његов слив

Река Замбези извире у црној, мочварној области у густој, валовитој миомбо шуми 50 km (31 mi) северно од Мвинилунге и 20 km (12 mi) јужно од Икеленга у округу Икеленг у Северозападној провинцији, Замбија, на око 1.524 m (5.000 ft) изнад нивоа мора.[12] Подручје око извора је национални споменик, шумски резерват и важно подручје за птице.[13]

Источно од извора, вододелница између басена Конга и Замбезија је добро обележен појас узвишења, који иде скоро у правцу исток-запад и нагло пада на север и југ. Ово јасно одсеца слив Луалабе (главни крак горњег Конга) од Замбезија. У близини извора слив није тако јасно дефинисан, али се два речна система не спајају.[14]

Регион који дренира Замбези је огромна висораван сломљених ивица висине 900–1200 m, састављена у удаљеној унутрашњости од метаморфних слојева и обрубљена магматским стенама Викторијиних водопада. На Чупанги, на доњем Замбезију, танки слојеви сивог и жутог пешчара, са повременом траком кречњака, избијају на кориту реке у сушној сезони, и они се задржавају иза Тетеа, где су повезани са широким слојевима угља. Угаљ се такође налази у округу испод Викторијиних водопада. Златоносне стене се јављају на више места.[15]

Горњи Замбези

Река тече ка југозападу у Анголу у дужини од око 240 km (150 mi), а затим јој се придружују значајне притоке као што су Луена и Чифумаг које теку од висоравни ка северозападу.[14] Она скреће на југ и развија поплавну равницу, са екстремним варијацијама ширине између сушних и кишних сезона. Улази у густу зимзелену суву шуму Cryptosepalum, мада се на њеној западној страни такође јављају пашњаци Западног Замбезија. Тамо где поново улази у Замбију, широка је скоро 400 m (1.300 ft) током кишне сезоне и брзо тече, са брзацима који се завршавају у водопадима Чавума, где река тече кроз стеновити процеп. Река пада око 400 m (1.300 ft) у висини од свог извора на 1.500 m (4.900 ft) до водопада Чавума на 1.100 m (3.600 ft), на удаљености од око 400 km (250 mi). Од ове тачке до Викторијиних водопада, ниво басена је веома уједначен, пада само за још 180 m (590 ft) на удаљености од око 800 km (500 mi).[16]

Прва од њених великих притока која улази у Замбези је река Кабомпо у северозападној провинцији Замбије. Савана кроз коју тече река уступа место широкој поплавној равници, начичканој Borassus лепезастим палмама. Мало јужније је ушће реке Лунгвебунгу. Ово је почетак поплавне равнице Бароце, најистакнутије карактеристике горњег Замбезија, али овај северни део није толико плаван и укључује острва вишег копна у средини.[17]

Средњи Замбези

Викторијини водопади, крај горњег Замбезија и почетак средњег Замбезија

Викторијини водопади се сматрају границом између горњег и средњег Замбезија. Испод њих, река наставља да тече на исток око 200 km (120 mi), пресецајући окомите зидове базалта на удаљености од 20 до 60 m (66 до 200 стопа) у брдима од 200 до 250 m (660 до 820 стопа). Река брзо тече кроз клисуру Батока, а струју непрестано прекидају гребени. То је описано[18] као један од најспектакуларнијих излета на дивљим водама на свету, што је огроман изазов за кајакаше и рафтере. Иза клисуре је низ брзака који се завршавају 240 km (150 миља) испод Викторијиних водопада. Преко ове удаљености река пада 250 m (820 ft).

У овом тренутку река улази у језеро Кариба, настало 1959. након завршетка бране Кариба. Оно је једно од највећих језера које је направио човек на свету, а хидроелектране на брани обезбеђују струју већем делу Замбије и Зимбабвеа.

Реке Луангва и Кафу су две највеће леве притоке Замбезија. Кафу се спаја са главном реком у тихом, дубоком току ширине око 180 m (590 ft). Од ове тачке, налази се северна кривина Замбезија, и ток наставља ка истоку. На ушћу реке Луангва (15°37' Ј), улази у Мозамбик.[19]

Средњи Замбези се завршава тамо где река улази у језеро Кахора Баса, раније место опасних брзака познатих као Кебрабаса; језеро је настало 1974. године изградњом бране Кахора Баса.[20]

Доњи Замбези

Доњи Замбези, 650 km од Кахора Басе до Индијског океана је плован, иако је река на многим местима плитка током сушне сезоне. Ова плиткост настаје када река улази у широку долину и простире се на великом подручју. Само у једном делу, клисура Лупата, 320 km од њеног ушћа, река је ограничена између високих брда. Овде је широка једва 200 m. На другим местима је широка од 5 до 8 km, благо тече у многим токовима. Корито реке је песковито, а обале ниске и обрубљене трском. Понегде, међутим, а посебно у кишној сезони, потоци се спајају у једну широку, брзу реку.

Око 160 km од мора, Замбези прима дренажу језера Малави кроз реку Шир. Када се приближи Индијском океану, река се раздваја у делту.[14] Сваки од примарних дистрибутера, Конгоне, Луабо и Тимбве, запречен је пешчаном спрудом. Севернији огранак, назван Чинд ушће, има минималну дубину при ниској води од 2 m на улазу и 4 m даље, и представља грану која се користи за пловидбу. 100 km даље на север је река која се зове Квелимејн, према граду на њеном ушћу. Овај ток, који се замуљује, у кишној сезони прима изливање Замбезија.[21]

Галерија

  • Залазак сунца на реци Замбези.
    Залазак сунца на реци Замбези.

Види још

Референце

  1. ^ а б „Rivers Network”. 2020. Архивирано из оригинала 25. 01. 2023. г. Приступљено 25. 01. 2023. 
  2. ^ „Rivers Network”. 2020. Архивирано из оригинала 25. 01. 2023. г. Приступљено 25. 01. 2023. 
  3. ^ а б „Richard Beilfuss & David dos Santos: Patterns of Hydrological Change in the Zambezi Delta, Monogram for the Sustainable Management of Cahora Bassa Dam and The Lower Zambezi Valley (2001). Estimated mean flow rate 3424 m³/s” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. Приступљено 18. 10. 2008. 
  4. ^ а б International Network of Basin Organisations/Office International de L'eau: Архивирано 27 март 2009 на сајту Wayback Machine "Développer les Compétences pour mieux Gérer l'Eau: Fleuves Transfrontaliers Africains: Bilan Global." (2002). Estimated annual discharge 106 km3, equal to mean flow rate 3360 m3/s
  5. ^ „The Zambezi River Basin - A Multi Sector Investment Opportunities - Volume 4-Modelling, Analysis and Input Data” (PDF). јун 2010. 
  6. ^ „Zambezi River | river, Africa”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  7. ^ „Zambezi River Facts and Information”. www.victoriafalls-guide.net. Приступљено 2021-05-27. 
  8. ^ „Chavuma Falls | waterfall, Zambia | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26. 
  9. ^ „Zambia Tourism: Waterfalls”. Zambia Tourism (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-25. 
  10. ^ Pasanisi, Francesco; Tebano, Carlo; Zarlenga, Francesco (март 2016). „A Survey near Tambara along the Lower Zambezi River”. Environments (на језику: енглески). 3 (1): 6. doi:10.3390/environments3010006 Слободан приступ. 
  11. ^ „Zengamina Hydro Project | North West Zambia Development Trust” (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-18. 
  12. ^ „Dilapidated Zambezi Source Site Worry Ikelenge DC”. muvitv.com. Muvi TV. Архивирано из оригинала 4. 9. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015. 
  13. ^ „ZM002 Source of the Zambezi”. birdlife.org. Birdlife International. Архивирано из оригинала 4. 9. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2015. 
  14. ^ а б в Dorling Kindersley, pp. 84–85
  15. ^ Ashton, Peter; Love, David; Mahachi, Harriet; Dirks, Paul. „An Overview of the Impacts of Mining and Mineral Processing Operations on Water Resources and Water Quality in the Zambezi, Limpopo AND Olifant Catchments in Southern Africa” (PDF). International Institute for Environment and Development. Mining, Minerals and Sustainable Development Project, Southern Africa. Приступљено 13. 11. 2020. 
  16. ^ Page, Geology (2014-11-25). „Zambezi River”. Geology Page (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  17. ^ „Zambezi River Facts and Information”. www.victoriafalls-guide.net. Приступљено 2021-05-22. 
  18. ^ Edington, Sean (2020-12-29). „Is rafting on the Zambezi River below The Victoria Falls Dangerous?”. SAFPAR (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 
  19. ^ Valkenburgh, Blaire Van; White, Paula A. (20. 4. 2021). „Figure 1: Map showing location of Luangwa Valley and Greater Kafue Ecosystem in Zambia.”. PeerJ. 9: e11313. doi:10.7717/peerj.11313/fig-1 Слободан приступ. 
  20. ^ „GAZ Term "Zambezi River" (GAZ:00044898)”. archive.gramene.org. Приступљено 2021-05-20. 
  21. ^ „Zambezi - Encyclopedia”. theodora.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-20. 

Литература

  • Bento C.M., Beilfuss R. (2003), Wattled Cranes, Waterbirds, and Wetland Conservation in the Zambezi Delta, Mozambique, report for the Biodiversity Foundation for Africa for the IUCN - Regional Office for Southern Africa: Zambezi Basin Wetlands Conservation and Resource Utilisation Project.
  • Bourgeois S., Kocher T., Schelander P. (2003), Case study: Zambezi river basin, ETH Seminar: Science and Politics of International Freshwater Management 2003/04
  • Davies B.R., Beilfuss R., Thoms M.C. (2000), "Cahora Bassa retrospective, 1974–1997: effects of flow regulation on the Lower Zambezi River," Verh. Internat. Verein. Limnologie, 27, 1–9
  • Dunham KM (1994), The effect of drought on the large mammal populations of Zambezi riverine woodlands, Journal of Zoology, v. 234, p. 489–526
  • Dorling Kindersley Publishing, Inc (2004). World reference atlas. New York: Dorling Kindersley. ISBN 0-7566-0481-8. 
  • Wynn S. (2002), "The Zambezi River - Wilderness and Tourism", International Journal of Wilderness, 8, 34.
  • H. C. N. Ridley: "Early History of Road Transport in Northern Rhodesia", The Northern Rhodesia Journal, Vol 2 No 5 (1954)—Re Zambezi River Transport Service at Katombora.
  • Funding boost for cross-border conservation project

Спољашње везе

Замбези на Викимедијиној остави.