Кавала

Кавала
Καβάλα
Поглед на град
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаИсточна Македонија и Тракија.
ОкругКавала
Становништво
Становништво‍
 — 2021.51.947
Географске карактеристике
Координате40° 56′ 00″ С; 24° 24′ 00″ И / 40.9333333333° С; 24.4° И / 40.9333333333; 24.4
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина53 m
Кавала на карти Грчке
Кавала
Кавала
Кавала на карти Грчке
Поштански број65x xx
Позивни број2510
Регистарска ознакаΚΒ

Кавала (грч. Καβάλα) је град и седиште истоимене општине и округа, на југозападу периферије Источна Македонија и Тракија. То је један од највећих градова и најважнијих привредних и образовних средишта ове периферије.

Кавала је удаљена 165 km од Солуна (источно) и 680 km од Атине.[1]

Положај

Кавала се налази на северној обали Орфанског залива, дела Егејског мора. Град се налази на брдовитом терену, а средиште града је смештено на каменитом полуострву Панагија због стратешке важности. Изнад града пружају се падине планине Лекани.

Иако се град налази на обалама Елејског мора није познат као туристичко летовалиште већ више као административно-културно-индустријски центар округа, лука и град интересантан за туристе због историјског значаја. Као туристичка дестинација погодна за одмор и летовање познато је острво Тасос које се налази недалеко од Кавале. До Тасоса се може стићи редовном трајектном линијом.

Историја

Град је основан од стране насељеника са острва Парос у 6. век п. н. е. под именом „Неаполис“ (Нови Град). Град је постао месно средиште. Неаполис је постао староримски град 168. п. н. е. задржавши назив, да би у време Византије прозван |Христопољ. Из овог времена потиче градска тврђава. Словенско становништво на околним брдима град је звало Морунац, највероватније изведено од речи море.[2] Панта Срећковић у својој Историји српскога народа старе српске записе који помињу град Крстопоље, назива данашњом Кавалом.[3]

Јавља се у 19. веку као претплатник једне српске књиге у Кавали, Димитрије Младеновић трговац.

Кавала је дуго била у саставу Османског царства, у раздобљу од 1371. до 1912. године. Током овог петовековног раздобља најблиставије време било је време средине 16. века, када је велики везир био Ибрахим-паша, Грк пореклом. Тада је град добио акведукт. Град се тада шири и излази из градских зидина.

Становништво

Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Кавали је 1900. године живело 5.000 Турака, 3.500 Грка, 400 Јевреја и 400 Рома.[4] Године 1923. турско становништво је принудно исељено у Турску а на њихово место су насељене грчке избеглице (претежно из Турске), укупно 31.983 особа. На попису из 1928. године Кавала је имала 49.980 становника.[5]

У последња три пописа кретање становништва било је следеће:

Демографија
1981.1991.2001.2021.
56.70556.57158.66351.947

Галерија

  • Кавала 1942. године
    Кавала 1942. године
  • Стари град са тврђавом
    Стари град са тврђавом
  • Сликовита четврт Кавале
    Сликовита четврт Кавале
  • Акведукт
    Акведукт
  • Споменик
    Споменик
  • Лав
    Лав
  • Стара кућа у традиционалном стилу
    Стара кућа у традиционалном стилу
  • Кућа из османског времена
    Кућа из османског времена
  • Средиште града
    Средиште града

Познате личности

Види још

Референце

  1. ^ „Kavala”. Mitos. Приступљено 22. 1. 2019. 
  2. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 576. 
  3. ^ Срећковић, Пантелија (2021). Историја српскога народа. Младеновац: Мирдин. стр. 474. 
  4. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 202.
  5. ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - I дел. Скопје. стр. 212. 

Спољашње везе