Куженкино
Куженкино Куженкино | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | Бологовски рејон |
Основан | први помен 1583. |
Варошица од | 1939. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 2.580 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 43′ 00″ С; 33° 58′ 00″ И / 57.716667° С; 33.966667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 171055 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 208 563 |
ОКТМО код | 28 608 163 051 |
Куженкино (рус. Куженкино) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у европском делу Руске Федерације. Административно припада Бологовском рејону који се налази на северу Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 2.580 становника.
Географија
Варошица Куженкино лежи на месту где се у реку Шлину уливаа њена притока Шлинка. Насеље се налази на југу Бологовског рејона, на око 176 километара северозападно од обласног центра града Твера, и на око 20 километара јужније од рејонског центра града Бологоје.
Кроз варошицу пролази железница на релацији Бологоје—Великије Луки, а у близини је и национални аутопут М10 Россия.
На око 10 километара југоисточно од варошице налази се војни аеродром Руског ратног ваздухопловства Хотилово.
Историја
Први писани подаци о насељу датирају из 1583. године, и тада се Куженкино помиње као засеок Коломенске парохије Вишњеволочког округа тадашње Тверске губерније. Куженкино је у то време заједно са суседним насељем Григино било у поседу Новгородског Хутинског манастира. Почетком XVIII века манастирска земља је подељена сељацима.
Године 1907. кроз насеље пролази железничка пруга, а отворена је и железничка станица. Од 1939. Куженкино има статус урбаног насеља типа варошице (рус. посёлок городского типа).
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.432 становника, док је према проценама за 2014. ту живело 2.580 становника.[1]
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
3,660 | 3,833 | 3,915 | 3,969[2] | 3,537[3] | 3,073[4] | 2,580* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Види још
Референце
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе