Лагерови полиноми представљају решења Лагерове диференцијалне једначине:
Придружени Лагерови полиноми представљају решења од:
По први пут дефинисао их је француски математичар Едмон Лагер. Користе се и у квантној механици као решења радијалнога дела Шредингерове једначине једноелектронскога атома.
Родригезова формула и полиноми
Лагерови полиноми обично се означавају као L0, L1, ..., а полиномни низ може да се дефинише Родригезовом формулом:
Првих неколико полинома:
n
0
1
2
3
4
5
6
Генерирајућа функција Лагерових полинома је:
.
Рекурзивне релације
Лагерови полиноми могу да се дефинишу рекурзивно уз помоћ прва два полинома која су:
а рекурзивна релација је:
Рекурзивна релација за изводе је:
Генерализирани Лагерови полиноми
Генерализирани Лагерови полиноми или придружени Лагерови полиноми представљају решења диференцијалне једаначине:
Родригезова формула за генерализиране полиноме је:
Веза обичних и генерализираних Лагерових полинома је:
.
Обични Лагерови полиноми еквивалентни су генерализиранима полиномима ако је α = 0:
Неколико првих генерализираних Легерових полинома:
Ортогоналност
Придружени Лагерови полиноми ортогонални су у односу на тежинску функцију
:
Веза са Ермитовим полиномима
Генерализирани лагерови полиноми повезани су са Ермитовим полиномима следећим релацијама:
Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN978-0486612720