Лука

За друге употребе погледајте погледајте страницу Лука (вишезначна одредница).
Лука Њујорк и Њу Џерзи је израсла из првобитне луке на конвергенцији реке Хадсон и Ист реке у заливу Горњег Њујорка.

Лука је грађевина за пристајање бродова и претовар терета с бродова и на њих. Обично се налази на обали мора, језера или ријека. Луке често имају опрему за претовар терета као што су дизалице и виљушкари, чији власници могу бити приватне особе или јавне установе. Често се у близини луке налазе постројења за конзервирање и друге врсте обраде робе. За функционисање луке важна је дубина воде у каналима или везовима, заштита од вјетра, таласа и олуја, као и приступ копненим пријевозним средствима као што су жељезница и камиони.

Лука Портичиоло дел Чедас у Барколи код Трста, мала локална лука
Лука Дурбан у Дурбану у Јужној Африци је најпрометнија лука у Африци
Морска лука, приказ Клода Лорена из 17. века, 1638.
Лука Шангај је најпрометнија контејнерска лука на свету
Лука Каосјунг је највећа лука на Тајвану.
Лука Хамбург
Лука Пиреј
Лука у Ротердаму

Иако се обично налазе на морској обали или естуарију, луке се такође могу наћи далеко у унутрашњости, као што су Хамбург, Манчестер и Дулут; ове приступају мору преко река или канала. Због своје улоге као улазних лука за имигранте, као и војнике током рата, многи лучки градови су доживели драматичне мултиетничке и мултикултуралне промене током своје историје.[1]

Луке су изузетно важне за глобалну економију; 70% глобалне трговине робом по вредности пролази кроз луку.[2] Из тог разлога, луке су такође често густо насељена насеља која обезбеђују радну снагу за прераду и руковање робом и повезане услуге за луке. Данас далеко највећи успон развоја лука бележи Азија, континент са неким од највећих и најпрометнијих лука на свету, као што су Сингапур и кинеске луке Шангај и Нингбо-Џушан. Од 2020. године, најпрометнија путничка лука у Европи је лука Хелсинки у Финској.[3] Поред тога, постоје бројне мање луке које могу служити само њиховом локалном туризму или рибарској индустрији.

Луке могу имати широк утицај на животну средину на локалну екологију и водене путеве, а што је најважније на квалитет воде. То може бити узроковано багеровањем, изливањем и другим загађењем. Луке су под великим утицајем променљивих еколошких фактора изазваних климатским променама, пошто је већина лучке инфраструктуре изузетно осетљива на пораст нивоа мора и обалске поплаве.[2] На међународном плану, глобалне луке почињу да идентификују начине за побољшање праксе управљања приобаљем и интегришу праксе прилагођавања климатским променама у њихову изградњу.[2]

Највеће и најпрометније луке по континентима:

Историјске луке

Главни чланак: Историјске луке

Где год су се древне цивилизације бавиле поморском трговином, тежиле су да развијају морске луке. Једна од најстаријих познатих вештачких лука на свету је Вади ал-Јарф на Црвеном мору.[4] Упоредо са проналаском лучких објеката пронађена су и античка сидра.

Остале древне луке укључују Гуангџоу током кинеске династије Ћин и Канопус, главну египатску луку за грчку трговину пре оснивања Александрије. У старој Грчкој, атинска лука Пиреј била је база за атинску флоту која је играла кључну улогу у бици код Саламине против Персијанаца 480. п. н. е. У древној Индији од 3700. п. н. е, Лотал је био проминентни град цивилизације долине Инда, који се налазио у региону Бал модерне државе Гуџарат.[5] Остија антика је била лука старог Рима са Портом који је основао Клаудије и куја је проширена у Трајаново доба да допуни оближњу луку Остији. У Јапану, током едо периода, острво Дејима је била једина лука отворена за трговину са Европом и примала је само један холандски брод годишње, док је Осака била највећа домаћа лука и главно трговачко средиште за пиринач.

Познато је да су посткласична свахили краљевства имала трговачка острва и трговачке путеве[6] са исламским светом и Азијом. Грчки историчари су их описали као „метрополе“.[7] Познате афричке трговачке луке као што су Момбаса, Занзибар, Могадишу и Килва[8] биле су познате кинеским морнарима као што је Џенг Хе и средњовековним исламским историчарима као што је берберски исламски путник Абу Абдулах ибн Батута.[9]

Референце

  1. ^ Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the CityСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Routledge. стр. 528. ISBN 9780415252256. 
  2. ^ а б в Asariotis, Regina; Benamara, Hassiba; Mohos-Naray, Viktoria (децембар 2017). Port Industry Survey on Climate Change Impacts and Adaptation (PDF) (Извештај). UN Conference on Trade and Development. 
  3. ^ „Maritime ports freight and passenger statistics” (PDF). Eurostat. Приступљено 18. 6. 2020. 
  4. ^ Rossella Lorenzi (12. 4. 2013). „Most Ancient Port, Hieroglyphic Papyri Found”. Discovery News. Приступљено 21. 4. 2013. 
  5. ^ Rao, S. R. Rao (1985). Lothal. Archeological Survey of India. 
  6. ^ „Eastern and Southern Africa 500–1000 AD”. Metmuseum.org. Приступљено 21. 4. 2009. 
  7. ^ „Tanzanian dig unearths ancient secret by Tira Shubart”. BBC News. 17. 4. 2002. Приступљено 21. 4. 2009. 
  8. ^ Newitt, M.D.D. (1995). A History of Mozambique. Indiana University Press. ISBN 9780253340061. 
  9. ^ „Ibn Battuta: Travels in Asia and Africa 1325–1354”. Fordham.edu. 21. 2. 2001. Архивирано из оригинала 13. 05. 2011. г. Приступљено 21. 4. 2009. 

Литература

Спољашње везе