Маглај

Маглај
Маглај
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаМаглај
Становништво
 — 2013.Пад 6.099
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 53″ С; 18° 05′ 56″ И / 44.54802° С; 18.09898° И / 44.54802; 18.09898
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина192 m
Маглај на карти Босне и Херцеговине
Маглај
Маглај
Маглај на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74250
Позивни број032
Веб-сајтwww.maglaj.ba

Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.

Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.

Историја

Детаљ у куполи џамије Куршумлије, Маглај, 16. вијек, фотографија у власништву Музеја у Добоју

Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.

У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).

Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".[1]

Други свјетски рат

Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.[2]

У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.[3]

Рат у Босни и Херцеговини

За време грађанског рата у БиХ 1992—1995, Маглај је претрпео доста штете.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Маглај

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.

Насељено место Маглај, национални састав

Састав становништва – насеље Маглај
2013.[4]1991.1981.[5]1971.[6]
Укупно6 099 (100,0%)7 957 (100,0%)6 913 (100,0%)5 952 (100,0%)
Бошњаци5 522 (90,54%)4 292 (53,94%)13 422 (49,50%)13 421 (57,48%)1
Босанци152 (2,492%)–––
Срби142 (2,328%)1 975 (24,82%)1 585 (22,93%)1 593 (26,76%)
Хрвати123 (2,017%)446 (5,605%)416 (6,018%)582 (9,778%)
Неизјашњени60 (0,984%)–––
Босанци и Херцеговци41 (0,672%)–––
Остали24 (0,394%)218 (2,740%)30 (0,434%)112 (1,882%)
Муслимани14 (0,230%)–––
Албанци8 (0,131%)–15 (0,217%)10 (0,168%)
Југословени3 (0,049%)1 026 (12,89%)1 419 (20,53%)197 (3,310%)
Словенци3 (0,049%)–11 (0,159%)22 (0,370%)
Турци3 (0,049%)–––
Украјинци2 (0,033%)–––
Македонци1 (0,016%)–1 (0,014%)1 (0,017%)
Православци1 (0,016%)–––
Црногорци––14 (0,203%)14 (0,235%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности

Види још

Референце

  1. ^ "Политика", 27. септембар 1936.
  2. ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
  3. ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја
  4. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 

Спољашње везе

Маглај на Викимедијиној остави.