Манастир Часнога Крста

Манастир Часнога Крста у Јерусалиму је један од најпознатијих православних манастира у Светој земљи. Подигнут је на месту где је по предању Исус Христос био распет на Часни крст.

По предању Јерусалимске патријаршије темељ манастира датира из времена владавине цара Константина Великог (око 285-337 ) и везује се за његову мајку царицу Јелену равноапостолну.

Манастир се налази 2 км од источних зидина Јерусалима и у непосредној близини Израелског парламента. По предању је након што је Бог сумпором сагорео градове Содом и Гомор поштедио је једино праведног Лота и његову породицу. Напуштајићи их понео је три семена од три дрвета - кедра, шимшира и кипариса. Три дрвета су расла тридесет година тако близу једно другог да су у бити била једно. Троједно дрво је посечено за грађу обновљеног Соломоновог храма али како се није дало обрадити, као уклето је бачено у Кедронски поток где је било пуних 30 година и тад је одлучено да на њему уклетом разапну и још више осрамоте Исуса Христа, а дрво се тек тада дало обрадити. Крст Господњи био је отприлике 3.5 m са 2 m и дебљине 12 cm.

Црква је подигнута у 5. веку изнад места где је дрво изникло. Од 1685. године припада Јерусалимској православној цркви.

Свети Сава архиепископ српски је 1229. године постао други ктитор овог манастира.

Манастир Светог крста је део Јерусалима, који се зове Нови Град, у малој долини крста. Изгледом подсећа на манастире Свете Горе. Личи на тврђаву: обложен је великим блоковима зидова са малим прозорима, јединим улазом са ниским и уским вратима. Садашња саборна црква манастира је изграђен негде око 1038. године.

• Манастир Светог Крста у Јерусалиму

Манастир Часнога Крста на Викимедијиној остави.