Маузол

Маузол (грч: Μαύσωλος) је био владар малоазијске области Карије од 377. до 353. п. н. е..^[1] Иако званично сатрап то јест намесник персијског краља, Маузол је владао као независан владар. Остао је упамћен по величанственој гробници у Халикарнасу која је по њему названа Маузолеј и која је у античка времена важила за једно од седам светских чуда.^[1]

Маузол је био син Хекатомна који је око 395. п. н. е. постао сатрап Карије а своју каријеру започео је 377. као намесник Карије у име персијског краља Артаксеркса II Мемнона (404-358). Након успешне побуне против централне власти 362. управљао је Каријом као њен независни владар. Уместо у древној престоници краљева Карије Миласи Маузол је столовао у приморском грчком граду Халикарнасу. Своју власт наметнуо је и великом делу Ликије, Јонији и појединим егејским острвима. Од тада се почео занимати поближе и за прилике у хеленском свету и подржао је житеље Родоса и њихове савезнике у рату против Атине (357-355).

Маузол је у маниру источњачких краљева био ожењен својом сестром Артемизијом. Када је умро 353. године Артемизија га је наследила као владарка Карије. Она је наводно дубоко патила за својим покојним мужем и одалавала му је пошту на неколико начина. Између осталог, мешала је његов пепеоса својим дневним пићем, сакупила је бројне грчке реторе да састављају похвалне говоре у његову част и најзад, почела је да подиже величанствену гробницу за Маузола. На радовима су били упослене архитекте Сатир и Питија и скулптори Скопа са Пароса, Браксија и Тимотеј. Неки од њих су радили без новчане надокнаде, само за славу. Најзад, радови су окончани након Артемизијине смрти 350. п. н. е. Термин маузолеј ушао је у општу употребу као симбол грандиозне гробнице.

Маузол на Викимедијиној остави.